Džaba znanje, sledi putovanje
Godini 2020. konačno smo videli leđa. Ne ponovila se više nikad. Za razliku od prethodnih, ovu 2021. dočekali smo uz lepe želje, ali ne i uz neka velika očekivanja da će nam se, kao nekad, dešavati dobre stvari. Mnogo razloga je koji građane teraju u brigu. Korupcija, odlazak mladih, nepotizam, nova uhlebljenja i poskupljenja namirnica, samo su neki od problema koji nam ne daju nadu. Građani se nadaju dobrom zdravlju, a od aktera na političkoj sceni malo ko očekuje da će se posvetiti problemima onih koji su ih birali:
Dok stari funkcioneri u fotelji dremaju, o stanju u društvu pojma nemaju. Odu u penziju, otpremnine se late - pa se opet vrate, jer šteta je napustiti tako dobre plate.
Parola im je uvek ista, ne treba ti čuda trista: kupi me, prodaj me i na izbornu listu dodaj me!
Ako si član nekoga klana i imaš iza leđa nekog pouzdanog člana, lakše ćeš disati, ne moraš znati ni pisati.
Penzioneri šetaju sa osmehom na licu, raduju se, dobiće dva odsto povišicu. Za to mogu kupiti hleba i mleka, a meso, voće i povrće neka čeka! Njihovo je prošlo, ionako su stari, kako će dalje, niko ne mari! U normalnom društvu, gde zakon vlada, tu ljudi žive od svog rada. A ovde iz MMF-A kredita se late, da se isplate penzije i plate.
Fondovi prazni, niko ih ne puni, ne uplaćuju se doprinosi, a radnik se ne buni. Radi za minimalac i postaje beda, a njegova prava niko mu ne da.
Odlaze ljudi, ničem se ne nadaju, jer u ovoj državi pojedinici vladaju. Tražiš posao po belom svetu, nađeš, pa se misliš, je l’ posao pravi, do tebe je - uzmi ili ostavi.
Pita li te neko, ali šta je koga briga, imaš li porodicu, treba li detetu koja knjiga. Da se dete školuje i da stekne zvanje, ako jednom krene nabolje da ima obrazovanje.
Deca se školuju i puna su znanja, mnogi su pošteno došli do visokog obrazovanja. Ali kome to treba, posla ni blizu, stoje u redovima i čekaju vizu. Džaba ti škola, džaba ti znanje, vizu u ruke - sledi putovanje.
Penzioneri šetaju sa osmehom na licu, raduju se, dobiće dva odsto povišicu