SVAKI TREĆI IMA VISOK PRITISAK, A 60 ODSTO SRBA MUČE KILOGRAMI
Visok pritisak, bolovi u leđima, višak kilograma, povišen holesterol - samo su neki od zdravstvenih problema koji muče stanovnike Srbije.
Ove podatke pre nekoliko dana obelodanio je Republički zavod za statistiku Srbije, koji je u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“i Ministarstvom zdravlja sproveo nacionalno Istraživanje zdravlja stanovništva u 2019. godini.
Ono što je takođe veoma zabrinjavajuće je činjenica da je iza nas teška i turbulentna 2020. godina koju je obeležila borba sa virusom korona, u kojoj smo mnoge stvari baš tome podredili, a kako smo živeli i u vanrednom stanju, pod policijskim časom, sa ograničenim kretanjem, nema nikakve sumnje da će rezultati za 2020. biti još dramatičniji.
NAJUČESTALIJE BOLESTI Pet najučestalijih bolesti ili stanja koja su mučila stanovnike Srbije bili su visok krvni pritisak (31,4%), bol u donjem delu leđa (18,2%), bol u vratnom delu kičme (12,8%), povišen holesterol (11,5%) i koronarna bolest ili angina pektoris (9,4%). Slede šećerna bolest (8,3%) i alergije (7,5%). Znatno veća učestalost navedenih hroničnih bolesti i stanja zabeležena je kod žena, osim kod obolevanja od šećerne bolesti.
“Dve trećine stanovništva smatralo je da je dobrog zdravlja (znatno više u beogradskom regionu - 72,8%, i u populaciji radno aktivnog stanovništva - 76,6%), dok je svaki deseti stanovnik ocenio svoje zdravlje kao loše (znatno više u populaciji starosti 65 i više godina - 27,4%, i u regionu južne i istočne Srbije - 13,5%). Muškarci su imali pozitivniju sliku o svom zdravlju u odnosu na žene: 71,3% muškaraca ocenilo je svoje zdravstveno stanje kao dobro, a to je učinilo 62,1% žena”, stoji u ovom istraživanju.
SVE VIŠE GOJAZNIH
Na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, u Srbiji je 2019. godine bilo 40,4% normalno uhranjenog stanovništva, dok je nešto više od polovine (57,2%) bilo prekomerno uhranjeno, odnosno predgojazno (36,4%) i gojazno (20,8%).
Probleme sa kilogramima posebno su imali muškarci - 21,7 odsto gojaznih i 43,5 odsto predgojaznih, osnosno skoro svaki drugi pripadnik jačeg pola! Na drugoj strani, u Srbiji je registrovano i 2,4 odsto pothranjenih.
SVAKI TREĆI PUŠI Istraživanje je pokazalo i da je rasprostranjenost navi
ke pušenja (svakodnevno ili povremeno) u populaciji starosti 15 i više godina iznosila 31,9% u 2019. godini.
“Svakodnevno je pušio svaki četvrti stanovnik Srbije (27,1%). Kao i do sada, veći procenat pušača je zabeležen kod muškaraca (33,9%) nego kod žena (30%). U populaciji mladih starosti 15-19 godina svaki sedmi (14,4%) izjavio je da konzumira neki od duvanskih proizvoda”, stoji u izveštaju.
MNOGI NA BOLOVANJU Problemi sa zdravljem dovodili su i do odsustvovanja sa posla. A statistika govori da je zbog ličnih zdravstvenih problema sa posla odsustvovalo svako šesto zaposleno lice (16,4%), a prosečno odsustvovanje iznosilo je 37 dana. Znatno češće su sa posla zbog zdravstvenih problema odsustvovale žene (19,6%) i stanovnici beogradskog regiona (19,1%).
Na drugoj strani, manje odsustva bilo je u Vojvodini (16,8 odsto), Šumadiji i zapadnoj Srbiji (15,4 odsto), a posebno južnoj i istočnoj Srbiji (13,5 odsto).
IZABRANI LEKARI Izabranog lekara opšte medicine ili pedijatra u državnoj zdravstvenoj ustanovi imalo je 90,6% stanovnika, dok 5,6% navodi da ima izabranog lekara u privatnoj praksi. Zabrinjava podatak da svaki osmi stanovnik (11,8%) u regionu južne i istočne Srbije navodi da nema izabranog lekara u državnoj zdravstvenoj ustanovi. Nešto manje od dve trećine stanovništva (64,9%) posetilo je lekara opšte medicine ili pedijatra u godini koja je prethodila istraživanju, dok je 41,3% posetilo lekara specijalistu.
KOD ZUBARA MANJE OD 40%
U 2019. godini, manje od trećine stanovnika (28,5%) imalo je izabranog stomatologa.
Šest puta više njih radije je izabralo stomatologa u privatnoj praksi (86,2%) nego u državnoj zdravstvenoj ustanovi (13,8%). Tek svaki treći stanovnik Srbije (39,4%) posetio je izabranog stomatologa u godini koja je prethodila istraživanju.
Konačno, prema rezultatima ovog detaljnog godišnjeg istraživanja, svaka treća žena (34,6%) izjavila je da je u toku života obavila mamografski pregled dojki. U ciljnoj populaciji za rano otkrivanje raka dojke (5069 godina) mamografski pregled u poslednje dve godine uradilo je 30,1% žena. Posmatrano po regionima, najveći obuhvat žena ovim pregledom zabeležen je u Vojvodini (35,5%).
Svaki šesti zaposleni građanin Srbije išao je na bolovanje, više su odsustvovale dame, a ponajviše u Beogradu