KAKO BI IZGLEDAO I KOLIKO BI KOŠTAO OBAVEZNI VOJNI ROK
Tačno 10 godina od kako je i zvanično ukinuto obavezno služenje vojnog roka, država ozbiljno razmišlja da vrati ovu obavezu, što je potvrdio i ministar odbrane Nebojša Stefanović. Ako konačna odluka o vraćanju vojnog roka i zaista bude doneta, Srbija bi nove redovne vojnike mogla da dobije najranije 2022. godine, saznaje „Blic”.
Vraćanje redovnog vojnog roka i više je nego kompleksno pitanje, iako, bez sumnje, uživa veliku podršku građana. Čak 70 odsto njih je, prema istaživanjima, za to da služenje vojnog roka ponovo postane obavezno.
Ipak, nekoliko je pitanja koja će biti ključna prilikom donošenja odluke o vraćanju vojnog roka: 1. troškovi, 2. obnova infrastrukture i osposobljavanje kasarni za vojnike i 3. trajanje vojnog roka, broj regruta i pitanje prigovora savesti.
Upravo to su neke od tema o kojima se trenutno razmišlja u vojnim strukturama i koje će biti deo široke javne rasprave koju je ministar Stefanović najavio kada je 1. januara rekao da se ozbiljno razmišlja o vraćanju služenja vojnog roka.
- Hoćemo da u jednoj širokoj javnoj raspravi, u razgovoru s građanima i strukom donesemo odluku koja će garantovati da Vojska Srbije ima urednu popunu, da ima rezervu... Pažljivo osluškujemo sve argumente - rekao je Stefanović.
REGRUTI I TRAJANJE Prema saznanjima „Blica” iz vojnih krugova, razmatra se ideja da za početak, u prvoj klasi vojnika, obavezni vojni rok služi oko 2.500 regruta. Kada je reč o trajanju vojnog roka, dve opcije su u igri i razmatra se da rok traje od četiri do šest meseci (koliko je i trajao kada je ukinut 2010. godine).
KOLIKO BI KOŠTALO Posebna pažnja biće posvećenja pitanju troškova koje bi ovakav poduhvat iziskivao. Za sprovođenje ove ideje, prema procenama, potrebne su milionske sume. I upravo je jedna od najvećih prepreka vraćanju služenja razmatra se ideja da za početak vojsku služi oko . regruta
obaveznog roka i bilo pitanje koje je vezano za materijalna sredstva, a tiče se toga kako svim regrutima obezbediti adekvatan smeštaj i svu neophodnu opremu?
I sam Stefanović je ukazao na vojne resurse koji su poslednju deceniju - desetkovani.
- Resursi, poput kasarni, regrutnih centara i centara za obuku su desetkovani, zato moramo da razmišljamo ozbiljno, gde će vojnici biti smešteni, kakvu će obuku i opremu da imaju, i da država i Vojska imaju korist od toga - rekao je Stefanović.
Kako ovo nije prvi put da se u Srbiji priča o vraćanju obaveznog vojnog roka, tako
nije ni prvi put da se spekuliše o sumi koju bi država morala da izdvoji u te svrhe. Kao bomba je pre nešto više od četiri godine odjeknula informacija da bi vraćanje obaveznog vojnog roka Srbiju moglo da košta oko 600 miliona evra. To je rekao tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević u Skupštini. Ipak, dve godine kasnije o tome je govorio i predsednik Vučić drastično drugačije.
- Ukoliko je vojni rok tri meseca, to ne bi bilo više od 90 miliona evra, ukoliko je šest meseci - ne bi bilo više od 130 miliona evra - rekao je Vučić.
PRIGOVOR SAVESTI? Jedno od pitanja koje se nameće i koje bi, takođe, trebalo da bude deo široke javne debate, jeste i pitanje prigovora savesti. Ova ustavna kategorija na raspolaganju je svim
Ukoliko bi vojni rok bio tri meseca, ne bi bilo više od 90 miliona evra, ukoliko je šest meseci - ne bi bilo više od 130 miliona evra - rekao je Vučić
Kasarne i centri za obuku su desetkovani, pa moramo ozbiljno da razmišljamo gde će vojnici biti smešteni, kakvu će obuku i opremu imati i kakvu korist imaju građani i država, kaže Stefanović
osobama koje podležu vojnoj obavezi. Prigovor savesti na vojnu službu je odbijanje služenja vojnog roka iz političkih, verskih, filozofskih, moralnih ili bilo kojih drugih razloga savesti. Većina evropskih država najčešće prigovaračima savesti obezbeđuje alternativu služenju vojnog roka u vidu civilne službe, ili vojne službe bez oružja. Takav slučaj bio je i u Srbiji i to pravo su mnogi koristili.
KAD BI KRENULO Prema rečima ministra Stefanovića, u vraćanje obaveznog vojnog roka Srbija neće srljati.
- Odluka će biti doneta onda kada bude bila zrela i kada se čuju svi argumenti u konsultaciji sa svim učesnicima procesa, pre svega sa Vojskom i Generalštabom - naveo je on.
Kako sada stoje stvari, sva je prilika da će to biti jedna od udarnih vojnih tema u godini pred nama.
Mada je, prema našim saznanjima, postojala ideja da se vojni rok vrati i ranije, okolnosti nastale zbog pandemije korone, kao i činjenica da je neophodno obezbediti sve preduslove za realizaciju ovako krupne odluke, govore u prilog informaciji da bi, u slučaju da odluka i zaista bude doneta, Srbija prve redovne vojnike mogla da ima najranije 2022. godine.