Irena Vujović

Dijalogu vlasti i opozicije je mesto u parlamentu, a ne na ulici, kao što je i podrška građana na izborima jedini način da se u demokratskom društvu dođe na vlast, i to bi svi akteri u političkom životu trebalo da znaju

humoru, estetici, načinu života. Neretko smo ih se stideli zbog akcenta ili ponašanja. Ako su imali uspeha, to nas je opterećivalo i budilo prkos. Ako su ostali prosečni, to nam je stvaralo ako ne blam, onda nelagodnost, svakako.

Rat nismo pamtili. Ni rat, ni ono pre rata, ni ono posle rata. O partizanima i Nemcima, četnicima i ustašama slušali smo od starijih ili gledali u propagandnim filmovima. Trebalo je vremena da postanemo sumnjičavi. I postali smo. Bar delimično.

Posekla nas je narkomanija. Droga se pojavila kasnih šezdesetih šireći se poput najgore epidemije. Heroin je uzeo danak mladim Beograđanima veći nego svi potonji ratovi. Počinjalo je kao zabava, pretvaralo se u zavisnost, umiralo se u talasima. Samo u mom kvartu (Kosovska, Kondina, Hilandarska, Takovska) prebrojano je 49 umrlih godišta između 1953. i 1963. Oni koji su preživeli i skinuli se s igle mogu da stanu na prste jedne šake. Navlačili su se lako, a potom tonuli još lakše. Svaka zgrada, svaka kapija, svaki ulaz u centru grada imao je narkomana ili narkomanku. U heroinskom paklu gasile su se čitave porodice. Od droge, očaja i nesreće. Beograd je u ono doba bio natopljen smrtonosnim belim prahom ubrizganim špricem u venu. Bilo ih je beskrajno talentovanih i prokleto običnih. Neke od najlepših devojaka i neki od najlepših dečaka. Bilo ih je dobrih đaka i onih ne tako dobrih. Deca socijalističkih funkcionera i potomci predratne gospode. Moji drugovi. Pomor.

Vukla su nas svetla svetskih metropola. Maštali smo o Londonu, Parizu i Njujorku, a putovali, osim po izuzetku, najdalje do Trsta i Venecije. Ko je mogao koristio je prvu priliku (ili polupriliku) da se otisne u daleki svet. Mnogi su se vratili, mnogi su ostali u tuđini zanavek. Danas žale i jedni i drugi. Jedni zato što su otišli, drugi zato što nisu...

Nastavak sledeće subote.

Svet osudio nasilje

Haos u Americi i dalje je glavna vest svih svetskih medija kojima od srede uveče dominiraju slike demonstranata koji su upali u zgradu Kongresa. Mediji su sa zaprepašenjem iz minuta u minut prenosili dešavanja u Kapitolu, posebnu pažnju posvećujući slikama haosa i nereda u Vašingtonu.

Ništa manje zaprepašćeni nisu bili ni zapadni lideri koji su osudili “sramotne scene nasilja”. Đuzep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, rekao je da u “očima sveta američka demokratija izgleda kao da je pod opsadom”, kao i da je “to neviđeni napad na američku demokratiju, njene institucije i vladavinu prava”.

Kanadski i britanski premijeri Džastin Trudo i Boris Džonson osudili su nasilje u američkom Kongresu i pozvali na poštovanje rezultata izbora. Pridružio im se i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

- SAD se zalažu za demokratiju širom sveta i sada je od vitalnog značaja da tamo bude miran i uređen transfer vlasti - poručio je Džonson.

Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da su je prizori iz Kongresa učinili “besnom