Moja generacija
U potrazi za odgovorima gledamo u prošlost, prosto zato što nema gde drugo da se gleda.
Beograd moje mladosti Bio je grad neobičnih protivrečnosti. I drevan i novokomponovan. I tradicionalan i savremen. I klasičan i avangardan. I buržujski i socijalistički. Zarobljenog duha, ali slobodouman. Raskalašan, ali ubog. Veličanstven, ali ružan. Raspet između starosedelaca i osvajača, građana i došljaka, akademika i nepismenih. Grad na tromeđi civilizacija i ivici šizofrenije.
I mi smo, pokolenje rođeno s kraja pedesetih, bili takvi - šizofreni. Raspolućene svesti. Titoizam oko nas, kosmopolitizam u nama. Jednom nogom u onom čemu su nas učili, drugom - u onom o čemu smo sanjarili. Nedorečeni, u vakuumu između proklamovane jednoličnosti i neukrotive individualnosti. Naraštaj presečen napola. Zapadnjaštvo za nas nije predstavljalo ni ideologiju, ni kulturu, već manir i pozu. Bili smo zapadanjaci iz pomodnosti, iz egoizma, iz žudnje za materijalnim. Komunizam nismo prihvatali iz otpora prema roditeljima, mnogo ređe iz doktrinarnih razloga. Nismo se odricali marksističkog pogleda na svet: za drugi nismo znali. Ubeđivali su nas, a mi smo prihvatali, da postoje samo dve strane: jedna nepravedna, eksploatatorska, kapitalistička i druga pravedna, humana, socijalistička. Govorili su nam, a mi im verovali, da je Jugoslavija, i to ona samoupravna, federativna i Titova, najbolja zemlja s najboljim sistemom na planeti zemlji. Lepa, bogata, bratska, nesvrstana. Malo su nas lagali, pokazaće se.
Istina je da smo bili političke analfabete. Nismo se protivili, kritikovali smo još manje. Okretali smo glavu da ne bismo videli. A videli smo. I laž, i obmanu, i prevaru. Ravnodušnost je prava reč. Ono što nam se nije sviđalo, brisali smo.
Jaz postoji između svakog pokolenja dece i roditelja. Nekad je širi, nekad uži, ali je uvek neizbežan i sudbonosan. U našem slučaju, udaljenost očeva od sinova i majki od kćeri bila je tolika, da smo se jedva međusobno prepoznavali. Oni su živeli u jednoj realnosti, mi u drugoj. Sretali smo se u prolazu, ne dodirujući se. Otud su i naši odnosi bili ili loši ili nikakvi. Niti su oni hteli da razumeju nas, niti smo mi hteli da budemo nalik njima. A breed apart, rekli bi Anglosaksonci.
Beograd je u ovom generacijskom rascepu igrao ključnu ulogu. Naši roditelji su, većinom, stigli iz provincijalnih varošica, iz brdskih krajeva ili direktno sa sela. Mi smo bili rođeni Beograđani, uličari, mangupi. Oni - doseljenici, mi - urbana gerila. Razlikovali smo se po svemu: govoru, oblačenju, interesovanjima, vrednostima,
i tužnom”, kao i da “duboko žali što Tramp još nije prihvatio poraz”.
trampu Blokirane MREŽE
Društvene mreže Tviter i Fejsbuk su privremeno zaključale nalog predsednika Trampa zbog njegovih, kako navode, neutemeljenih tvrdnji o krađi predsedničkih izbora usred nereda u glavnom gradu zemlje.
Tviter je zatražio da Tramp obriše tri komentara sa svog naloga koji su izazvali neviđeno nasilje u Vašingtonu, što je on i učinio nakon čega mu je profil odblokiran. Ova društvena mreža je poručila da će sledeće kršenje njihovih pravila rezultovati trajnim brisanjem profila.
Fejsbuk je, međutim, odlučio da produži blokadu. Fejsbuk i Jutjub, koji su u vlasništvu Alfabet Gugla, takođe su uklonili video-snimak u kojem je Tramp nastavio da optužuje za navodnu krađu na predsedničkim izborima, iako je tražio od svojih pristalica da idu kući. Video je sklonjen i sa predsednikovog Instagram naloga, koji je takođe bio zaključan 24 sata. Vlasnik Fejsbuka Mark Zakerberg rekao je da su ljude širom sveta uznemirile Trampove objave.