Grafika Jelene Sredanović u kolekciji muzeja “Albertina” u Beču UMETNOST KAO DISTANCA OD SVAKODNEVICE

Današnje generacije umetnika ne mogu računati na značajniju sistemsku podršku, da dobiju atelje ili da im se sufinansiraju troškovi organizacije izložbi, kaže nagrađivana umetnica.

Grafika “Kapi i senke” novosadske umetnice dr Jelene Sredanović postala je deo kolekcije čuvenog bečkog muzeja umetnosti “Albertina” koji poseduje jednu od najvećih i najpoznatijih grafičkih zbirki na svetu. Umetnica koja je i docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u razgovoru za “Blic” kaže da nije mogla ni da zamisli da će se njen rad naći u “Albertini”, gde su Mikelanđelo, Direr, Rubens, Pikaso, Klimt...

- To je vest za oduševljenje. Pre nekoliko meseci iz “Albertine” su me obavestili da su došli u posed moje grafike. Procedura usaglašavanja oko autorskih i drugih prava je trajala i sada mogu i zvanično da objavim da je moj rad deo jedne od najznačajnijih zbirki grafika i crteža u svetu. Od 2009. godine aktivno izlažem na samostalnim i brojnim kolektivnim izložbama u Austriji i svaki put kada sam odlazila u Beč nisam propuštala priliku da posetim izložbe u “Albertini”, gde sam se divila delima velikih majstora, od Direra, Mikelanđela, Leonarda, Pikasa i mnogih drugih umetnika. Nisam mogla ni da zamislim da će se moj rad jednog dana naći u toj kolekciji. Ponosna sam na ovo postignuće iza kojeg stoji više od 15 godina kontinuiranog i posvećenog rada, usavršavanja, studijskih boravaka i veliki broj samostalnih i kolektivnih izložbi u gradovima širom sveta.

Ko su vaši uzori? Čije radove posebno cenite?

- Kao grafičar od radova starih majstora izdvojila bih crteže i grafike Albrehta Direra. Ima puno kolega čiji rad cenim.

Kako ste kao umetnički medij odabrali tehniku drvoreza, kao jednu od najstarijih i kažu najplemenitijih grafičkih tehnika? Šta je opredelilo vaš likovni jezik?

- Iako izbor tehnike nije važniji od ideje, moramo uzeti u obzir činjenicu da umetnici koji se izražavaju u mediju grafike čine prvi odlučujući korak u umetničkom procesu izborom metoda i tehnike koju će koristiti. Izabrani postupak, drvorez, utkan je u konceptualni okvir dela i bitno utiče na moj likovni jezik. Odgovarali su mi ti izražajni elemetni tekstura drvene matrice koja ostavlja linije i zahvaljujući kojoj ostvarujem tu finu taktilnost materije na grafičkom otisku. Ta tehnika mi omogućava da radim i veće formate, da se širim i izlazim u prostor. U drvorezu najstarijoj grafičkoj tehnici uspela sam da postignem nov način izraza.

Ponosna sam na ovo postignuće iza kojeg stoji više od 15 godina kontinuiranog i posvećenog rada, usavršavanja, izložbi širom sveta

Baviti se umetnošću danas, a posebno grafikom, uopšte nije lako, kaže Jelena Sredanović

Radovi iz serije “Otisci prirode”

u jednom trenutku postoje, a u sledećem se menjaju ili nestaju i pripadaju samo zabeleženom trenutku, koji fiksiram u mediju grafike.

Da li to dočarano smirenje na vašim radovima ono što ljudi zapravo prepoznaju i što nam možda najviše i nedostaje?

- Mogu da se složim sa legitimnim stavom da umetnost danas treba da bude neka vrsta društvenog angažmana, ali konkretno meni je u mom radu potrebna distanca od svakodnevice i dnevnih dešavanja i to je moj način odgovora na tokove savremenog života. Može se reći da moje radove čine lirski intonirani prostori, prožeti taktilnim kvalitetima grafike, koji dočaravaju umirujuću atmosferu i dubinu koju prepoznajem u tim prizorima. Mislim da i drugi to prepoznaju i da im je to potrebno.

Kako danas postati vidljiv umetnik?

- Svaki umetnik nalazi svoj put i način na koji će prezentovati i promovisati umetnički rad. Moj način je bio da aktivno radim i predstavljam svoje stvaralaštvo na izložbama u različitim galerijama i muzejima u zemlji i inostranstvu. Od samog početka sam se trudila da učestvujem na javnim pozivima i konkursima, gde sam imala dosta uspeha, i zahvaljujući kojima sam kasnije učestvovala na izložbama po pozivu. Mislim da je važno za mlade umetnike da aktivno rade i izlažu kako bi njihov umetnički rad bio prepoznat. Samo tako mogu da steknu priliku za afirmaciju.

Vi spadate u mlađu generaciju grafičara. Kako vidite domaću scenu i uopšte uslove za rad.

- Možemo se pohvaliti time je naša likovna scena veoma živa, bogata i raznovrsna i da imamo izuzetne umetnike grafičare, čiji je rad prepoznat i na međunarodnom nivou. Ne mogu govoriti o našoj sceni, a da ne spomenem Grafički kolektiv, važnu instituciju na kulturnoj mapi Beograda, Srbije, Evrope i sveta, koja postoji više od 70 godina i sa uspehom prati i afirmiše grafičku umetnosti i

Grafika “Kapi i senke” iz serije “Otisci prirode” sa kojom se predstavila na likovnoj sceni i koja je učinila njen rad prepoznatljivim

bez koje se ne bi mogla pisati istorija srpske grafike. Kroz tu instituciju je naša kulturna javnost mogla da upozna rad preko 1.500 umetnika, mnogih debitanata, kasnije poznatih umetnika, stubova srpske umetničke scene, akademika i svetski afirmisanih umetnika.

Baviti se umetnošću danas, a posebno grafikom, uopšte nije lako. To je veoma skupo i zahtevno i svi koji se bave grafikom znaju koliko je potrebno uložiti napora, truda i sredstava u materijal i opremu za produkciju da bi se izvela jedna grafika. Nažalost, današnje generacije umetnika ne mogu računati na značajniju sistemsku podršku, da dobiju atelje ili da im se sufinansiraju troškovi organizacije izložbi. Najčešće se sami snalaze i obezbeđuju prostor za rad i sami finansiraju svoju umetničku produkciju i izlagačke aktivnosti. Stoga treba još više ceniti napor umetnika, koji se danas i u ovim nimalo ohrabrujućim okolnostima trude da aktivno rade i izlažu.

n