Zaratili zbog vakcine, cepiva i pelcovanja

I VAKCINA PROTIV kovida 19, kao i sama korona, donela je mnogo nepoznanica, nedoumica i teorija zavera, pa se tako u moru besmislenih tvrdnji razvila i ona o etimološkom poreklu reči vakcina i njenog sinonima cepivo. Tako teoretičari zavere tvrde da je “vakcina” isključivo srpska reč, a “cepivo” ili “cjepivo” samo hrvatska.

- Medicinski termin cepivo (ijek. cjepivo) koristi se kao sinonim za vakcinu, što se vidi iz dnevnog lista „Politika“iz 1949. godine: “Vakcina je cepivo koje se upotrebljava za stvaranje aktivnog imuniteta protiv zaraznih bolesti“. Relativno je nova reč, upotrebljava se od 20. veka – navodi za “Blic” Jelena Janković, etimolog sa Instituta za srpski jezik.

Ako je cepivo relativno nova reč, kako je nastala?

- Imenica c(j)epivo izvedena je od domaćeg glagola c(ij)epiti u značenju “davati vakcinu”, što znači da nije strana reč, nije preuzeta iz nekog drugog jezika, već je domaća tvorenica. Smatra se da se značenje tog glagola razvilo od starijeg značenja “navrtati, kalemiti voćku”.

Kako kaže, u srpskom jeziku se u tom značenju odomaćila strana reč pelcovati, od nemačkog „pelzen“.

I Dobrivoje Stanojević, profesor stilistike i retorike sa FPN, ističe da je cepivo više naša reč nego vakcina.

- Međutim, vakcina se češće koristi, pa mnogi misle da je to srpska reč. Cepivo je eminentno srpska reč.

Profesor Stanojević ima zanimljivo objašnjenje zbog čega naši građani više vole da kažu vakcina nego cepivo.

- Cepivo samo po sebi grozno zvuči, podseća na cepanje drva. Zato lepše i bezbolnije zvuči kada kažemo da smo se vakcinisali nego cepali – podvlači Stanojević.

Cepivo je više srpska reč nego vakcina, ali sama po sebi grozno zvuči, podseća na cepanje drva