Norveški model PREČICA ILI SAMO UTEŠNA NAGRADA

Šta bismo dobili, a šta izgubili ako bismo se ekonomski integrisali u EU, ali bez punopravnog članstva

Srbiji bi moglo da bude ponuđeno da njen pasoš u Evropskoj uniji (EU) važi kao norveški, a jedinstveni srpski kajmak bude ravnopravan na evropskim tezgama uz švajcarski sir. Krećemo se kroz EU, tržište je otvoreno. To je model ekonomskog članstva, koji se sve češće pominje kao rešenje umesto punopravnog članstva u Uniji, koje zahteva i političku dimenziju.

Iz pojedinih evropskih krugova sve se glasnije čuju stavovi da zemljama Zapadnog Balkana, time i Srbiji, treba ponuditi realistično rešenje. Opcija koja bi značila neku vrstu privilegovanog partnerstva sa EU, a najočiglednija realnost je ekonomski prostor. Praktično, model članstva u Evropskom ekonomskom prostoru (EEU) ili takozvani norveški model.

CARINE SAMO

ZA HRANU I PIĆE Članstvo u EEU podrazumeva dozvolu da se uđe na unutrašnje tržište EU sa pravima koja imaju i punopravne članice. U tom slučaju Srbija bi imala puno ekonomsko, ali ne i političko učešće u EU. To praktično znači otvorenost evropskog tržišta za proizvode iz Srbije, carine nema osim na hranu i piće i proizvode koji su jako subvencionisani u EU. Sloboda kretanja unutar EU je zagarantovana.

Strani investitori u Srbiji imaju istu sigurnost kao u bilo kojoj državi EU, ali isto tako i naše domaće firme u drugim zemljama. Države EEA imaju puni pristup evropskom tržištu sa svim pravima i obavezama, a to znači da i za njih važe zakoni EU, ali one nisu članice institucija EU.

TRI ZEMLJE PO NORVEŠKOM MODELU EEA nije novost, osnovana je 1994. godine. Neke države, isprva članice EEA su pristupile Uniji, poput Švedske, Austrije i Finske. Neke druge, poput Norveške, nisu se odlučile za poslednji korak, a to je punopravno članstvo. Norveški model trenutno važi, osim za tu državu, i za Island i Lihtenštajn.

Kako “Blic” saznaje, Srbija bi trebalo u prvoj polovini ove godine da dobije precizne smernice nove metodologije za pristupanje Evropskoj uniji. Brisel je to sam najavio Vladi Srbije, ali nije precizirano o čemu je reč. Za sada se ne zna da li proleće donosi samo preciziranje dosadašnjeg modela proširenja po poglavljima, odnosno takozvanim klasterima, ili će ipak na sto biti stavljena nova ponuda.

Da li bi ekonomsko pristupanje EU bila šansa za građane i državu? Generalno, možemo li na mala vrata ući u Uniju?

UPITNO PROŠIRENJE

Proširenje EU nije upitno samo zbog ispunjenosti standarda, političkih pitanja poput Kosova i Metohije već i zbog unutrašnje politike EU, ali i između njenih članica.

Trenutno glavni zagovornik i protivnik proširenja je francuski predsednik Emanuel Makron u strahu od jačanja desničarske opcije Marin Lepen, koja ide naruku građanima Francuske, koji su takođe protiv proširenja. Kada je reč o Srbiji, skandinavske zemlje vide problem koji je političke prirode.

Činjenica je da je Srbiji punopravno članstvo obećano. Krajnja granica godina se stalno pomera, i to je sada za deset godina. Pojedini evropski političari zagovornici su modela članstva u EEU, i to navode kao pokušaj da se spreči “neizbežno razočaranje u zemljama zapadnog Balkana koje otvara mogućnosti za Rusiju, Kinu, arapske države da vrše sve veći uticaj u regionu, i da to ne može biti u evropskom interesu”.

ŠTA BI ZA SRBIJU ZNAČIO NORVEŠKI MODEL? Ekspert za evropsko pravo i potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji

Vladimir Međak za “Blic” kaže da je dalja ekonomska integracija Srbije više nego poželjna, ali članstvo u EEU, ili norveški model, znače da bismo ostali bez pretpristupnih fondova EU.

- S jedne strane, dobijamo ekonomske integracije koje su više nego poželjne jer se usklađujemo sa određenim sektorima, i to daje

mogućnost da uđemo na evropsko tržište pre članstva. Ali s druge strane sve te države su bogatije od Srbije, a mi bismo ostali bez fondova i prava glasa - kaže Međak.

Takozvano ekonomsko članstvo, kaže naš sagovornik, nikako ne može biti alternativa punopravnom članstvu.

- To je samo korak, prelazni period. Mi ne možemo da uhvatimo priključak sa EU bez fondova. Uzmimo primer Bugarske i nas, za osam godina razlika je osam milijardi evra koje su dobili više kao članica. Hrvatska je za pomoć tokom pandemije korone dobila 10 milijardi, od kojih je šest bespovratno. EEU i norveški model su polumere, a nama treba razvojna šansa - ističe on.

“KUCNUO

JE NULTI ČAS...”

Kada je reč o Srbiji i državama regiona, trenutna situacija opisuje se rečima da je “kucnuo nulti čas evropske politike na Balkanu”. To se tumači ili da treba konačno reći da je mrtav koncept dosadašnjeg proširenja i da ga treba sahraniti ili pronaći nešto novo.

Čini se da su Bugarska,

Ekonomska integracija više je nego poželjna, ali bismo ostali bez pretpristupnih fondova Evropske unije VLADIMIR MEĐAK EVROPSKI POKRET U SRBIJI

Rumunija ili Hrvatska gotovo sa lakoćom ušle u EU i da im je gledano kroz prste. Činjenica je i da EU treba da pomogne preostalim državama Balkana, a da im ne nudi isključivo neki gubitnički model.

Neće to učiniti samo zbog država Balkana već i zbog sebe kako bi zadržala region u svom prostoru.