Kultura silništva
Neprijatne vesti za reprezentaciju
Najpre: silovanje i seks nemaju ništa zajedničko. Seks je krasna, uzvišena delatnost ljudskog duha i tela. Nasilje je užasna, najniža delatnost ljudskog duha i tela.
Potom: ko god pita “zašto nisu odmah prijavile silovanje” nastavlja taj isti čin drugim sredstvima, da parafraziramo ovde Klauzevica i slavnu apoftegmu o ratu.
Dalje: sociopatija i/ili psihopatija nisu uvek jasno prepoznatljive. Kao što roditelji nisu uvek u stanju da razluče da li je neko, kako bi Duško Trifunović rekao, treniranje strogoće preterano ili dobro za njihovo dete, tako i velike zajednice – biračka tela ili, čak, društvo u celini – nije uvek u stanju da nečije ponašanje (pr)oceni kao silništvo.
Još dalje: komformizam, nezameranja ili ustrašenost stvaraju podanički duh i onda kada jeste prepoznat nasilnički diskurs – govor mržnje, ponižavanje sagovornika, atak na nečiju ličnost, vređanje, opetovano laganje. Uostalom, vidimo to svakodnevno u ovoj dolini suza.
Potom: kultura nasilja došla je s najavom rata, procvetala njegovim tokom, a nije se završila, zahvaljujući politici nesuočavanja sa sopstvenim učešćem u ratu, ni posle sklanjanja pretposlednjeg ovdašnjeg autoritarnog režima. Kultura veličanja ratnog zločina i njegovih počinilaca pretvaranjem zločina u herojske činove, ideja da “rat iz ljudi izvlači i ono najbolje” – ne, ljubav iz ljudi izvlači ono najbolje, rat je obično sranje! – kao i stalni osvetnički diskurs, normalizovali su izvestan način ponašanja i delanja koji, nadalje, proizvodi mogućnost da se socio/psihopatsko ponašanje ustoliči kao jedna od mogućnosti, a ne kao devijantna pojava.
I, ne na kraju, ali za kraj: poražavajuće je što nesumnjivu odvažnost mladih žena da progovore o silništvu, nasilju, silovanjima moramo zvati tako – hrabrošću. Time priznajemo da još nismo spremni na normalnost.
Možda je ovo čas da se trgnemo?
Poražavajuće je što nesumnjivu odvažnost mladih žena da progovore o silništvu, nasilju, silovanjima moramo zvati tako – hrabrošću
tim bili precizni Makarov, Jevtić, Kvaratškelija, Kosarev i Ignatjev. Pa ipak, jedan prvotimac crno-belih privukao je veliku pažnju u Turskoj, posebno posle meča sa Zaglembjem. Za brzonogog krilnog napadača “parnog valjka” zainteresovani su tamošnji superligaši Antalija i Alanja, koji su već kontaktirali Partizan oko mogućeg transfera. Situacija oko statusa Japanca znaće se uskoro.