Da sam bila tu, ne bih dozvolila da pomere ni cvet

DARIJA KISIĆ TEPAVČEVIĆ, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, osudila je izmeštanje položenog cveća sa spomenika deci poginuloj u NATO bombardovanju koji se nalazi u Tašmajdanskom parku.

Buru u javnosti juče je izazvao prilog TV emisije “Njuzmaks” o tome kako su ministarka Kisić Tepavčević i Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, položili venac na spomenik deci stradaloj u NATO bombardovanju SR Jugoslavije.

Kako novinarka u prilogu navodi, pre Kisić Tepavčević i Vesića neko je već posetio spomenik i postavio venac, ali “to nije bilo po volji delegaciji, pa je venac sklonjen”.

To je izazvalo oštre reakcije na društvenim mrežama. “Smetali su im venci, bruka i sramota”, “Treba sve ovo izdržati, prelazi granice iracionalnog”, “Sram ih bilo! Ništa im sveto nije! Pa ni deca!”... neki su od komentara i reakcija korisnika društvenih mreža.

Kako “Blic” saznaje, prvi venac su položili članovi

Studentskog kluba Pravnog fakulteta, koji su takođe burno reagovali na ovaj prilog.

- Bruke jedne, nije sve u marketingu, neko dolazi da iskaže poštovanje i saosećanje sa pordicama žrtava. Neko je došao iz ubeđenja - napisao je na Tviteru Nemanja Vučković, predsednik Studentskog kluba Pravnog fakulteta od 2016. do 2020. godine.

Ministarka Kisić Tepavčević u izjavi za “Blic” izričito tvrdi da nije bila u Tašmajdanskom parku kad je prvi venac uklonjen i da je prilog montiran na taj način da se stvara utisak da ona mirno posmatra odnošenje venca, iako u tom trenutku još nije bila stigla na plato ispred spomenika.

- To je neko zlonamerno uradio. Da sam bila tu, nikad ne bih dozvolila da jedan cvet bude pomeren! Moja je i naša dužnost da poštujemo svaku žrtvu, a posebno dečju. Istina je da nisam bila blizu spomenika, da je protokol sređivao vence i da s tim ništa nemam - kaže Darija Kisić Tepavčević.

n

Moja i naša dužnost je da poštujemo svaku žrtvu, a posebno dečju. Nisam bila blizu spomenika kada je protokol sređivao vence

Čovek je društveno biće, rekao je još Aristotel. Šta se onda desi sa čovekom koji je zbog pandemije virusa korona izolovan skoro godinu dana od svojih prijatelja i porodice? Pogotovo, šta se desi s decom? Na ovo pitanje dečji psiholozi odgovaraju da je broj dece s anksioznodepresivnim i paničnim poremećajima u porastu.

Osnovci, kao društvena grupa, možda su doživeli i najveći udar pandemije na mentalno zdravlje. Najmlađi su prebačeni na onlajn nastavu još od prethodne godine, a u novu školsku godinu krenuli su pod izmenjenim uslovima fizičke distance, a onda su ponovo vraćeni pred ekrane računara i televizora.

Da je ovo teško uticalo na mališane, svedoči i psiholog Lidija Maksić. Ona kaže da je situacija poprilično zabrinjavajuća kada su anksiozno-depresivna stanja u pitanju, kao i panični poremećaj kod dece osnovnoškolskog uzrasta, čak toliko da praktično svake nedelje ima bar po dvoje dece koja traže pomoć.

- Deca imaju glavobolje, povraćaju i žale se na bol u stomaku i onda kada lekari ne mogu da utvrde nijedan fizički razlog zašto se mališani osećaju tako, tada se obrate psihologu za pomoć. Sve je više i poremećaja u ishrani i gušenja hranom, opet bez fizičkih uzroka. Meni sve više dolazi dece u pratnji roditelja uzrasta od prvog do osmog razreda osnovne škole i mi stvarno moramo da se uzmemo u pamet i da više vodimo računa o mentalnom zdravlju, a ne samo fizičkom - kaže Maksićeva.

STRAH PRENET OD RODITELJA

Ona objašnjava da su uzroci ovoga najviše jer deca osećaju strah, što na sopstvenoj koži, što prenet od roditelja, a tu je i svaki vid socijalne izolacije.

- Strah od bolesti, strah od smrti i strah od gubitka bližnjih. Nedostatak komunikacije s vršnjacima, izolacija, nedostatak uopšte socijalnih kontakata čak i u okviru porodice - sa bakama i dekama, izostajanje kretanja i svega onoga što čini jedno zdravo odrastanje, svega toga sada nema i utiče na psihičke poremećaje objašnjava psiholog.

Maksićeva kaže da dete ne mora biti izloženo jednom stresnom događaju koji će uticati na njegovo zdravlje, već i dugotrajno izlaganje raznim stresogenim faktorima baš kao što je pandemija.

- Izloženost strahu i bombardovanje informacijama o broju zaraženih i umrlih ostavljaju u manjoj ili većoj meri posledice kod dece. Mališani su tome izloženi svakodnevno. Tema smrti je teška za obradu u psihološkom smislu i za odrasle ljude, a kamoli za decu - priča Maksićeva, i dodaje da su kod starijih osnovaca najveći problem neizvesnost i zabrinutost za dalje školovanje.

ODBRAMBENI MEHANIZMI

Psiholog Nikolina Milosavljević potvrđuje da je primetan broj dece sa ovakvim vidovima poteškoća i dodaje da je razlozi između ostalog leže i u tome što su deca usmerena isključivo na roditelje, a tu je i dosada, koju najmlađi teško podnose. Takođe, mališani imaju slabo izgrađene ili nemaju uopšte “odbrambene mehanizme” zahvaljujući kojima bi prebrodili ovako izazovnu situaciju po mentalno zdravlje.

- Ako ih podele u školi tako da drugari i drugarice s kojima su imali ranije bliske odnose su u različitim

Deca imaju glavobolje, povraćaju i žale se na bol u stomaku i onda kada lekari ne mogu da utvrde nijedan fizički razlog zašto se osećaju tako, tada se obrate psihologu za pomoć

grupama, oni nekako gube kontakt upravo zbog toga što se ne viđaju kao ranije. Tako da sve to dovodi do pojave anksioznih simptoma - kaže Milosavljević.

RAZDRAŽLJIVOST

Osim fizičkih simptoma, kao što su glavobolja ili povraćanje, zbog kojih roditelji prvo potraže savet pedijatra, Milosavljevićeva kaže da se kod dece mogu prepoznati i neki drugi indikatori koji bi trebalo da alarmiraju starije da dete ima neki problem.

- Ako pričamo o depresiji, neraspoloženost i razdražljivost su prvi simptomi. Takođe, predugo spavanje, odnosno poremećaj spavanja, zato što kod neke dece imamo da malo spavaju, a kod nekih da spavaju mnogo više nego što je uobičajeno. Poremećaj apetita je takođe jedan od indikatora. To su fiziološki parametri koji ukazuju da nešto nije u redu sa detetom. Javljaju se i problem s koncentracijom i teško praćenje školskih obaveza. S tim da deci sada škola pada u drugi plan jer je jako teško pratiti onlajn nastavu. To je za njih neka vrsta privida školovanja gde deca ne mogu da naprave granicu da su i kod kuće, ali i da uče u toj atmosferi. Dakle, ukoliko dete ima manjak koncentracije i motivacije za učenje i neki fiziološki parametri su promenjeni, onda već možemo da posumnjamo da postoji neki problem - objašnjava naša sagovornica.

“PATOS VREME”

Način na koji bi roditelji mogli da zaštite svoja čeda i da spreče nastanak ozbiljnih psihičkih poremećaja, Milosavljevićeva kaže da je to “patos vreme”.

- Preventiva za bilo kakve mentalne probleme kod deteta je uvek povezivanje sa njim. Dakle, deca sada imaju potpuno drugačiji način socijalne komunikacije,

Poremećaj apetita je takođe jedan od indikatora. To su fiziološki parametri koji ukazuju da nešto nije u redu sa detetom