Izmešten grob Đorđa Balaševića MIRNA LUKA U SENCI ČETINARA ZA PANONSKOG MORNARA
Telo legendarnog pesnika i kantautora Đorđa Balaševića premešteno je u porodičnu grobnicu, koja je izgrađena na zahtev porodice Balašević.
Poštovaoci čuvenog Balaševića koji su u utorak otišli da mu odaju poštu na 40. dan od njegove smrti, zatekli su dirljiv prizor – njegov grob pomeren je u senku četinara, nekoliko metara od mesta gde je sahranjen 21. februara. Mesto gde Đole počiva obeleženo je spomenikom na kome su uklesani stihovi iz njegove pesme “Portret mog života” koji glase: “Bez crne, bela ne bi vredela”.
Kako saznaje “Blic”, telo umetnika koga je oplakao ceo region pomereno je na molbu porodice upućene Javnom komunalnom preduzeću “Lisje”, koje je zaduženo za održavanje novosadskog gradskog groblja.
Nadležni iz JKP “Lisje” udovoljili su zahtevima porodice Balašević i dozvolili im da uoči pomena završe spomenik voljenom pesniku, pretpostavljajući da će mnogi građani želeti da dođu i odaju počast tvorcu njihovih omiljenih stihova.
- Posmrtni ostaci pokojnika prebačeni su u porodičnu grobnicu koja je izgrađena na zahtev porodice Balašević - kratko su rekli nadležni iz JKP “Lisje”.
Panonski mornar je konačno uplovio u mirnu luku u senci četinara, koji kao da glume bagrenje koje Đole u pesmi nije dao da mu lome, uz opravdanje da će ga “bez njih vetrovi oduvati”.
Podsetimo, Đorđe Balašević preminuo je 19. februara od upale pluća izazvane korona virusom, samo tri dana nakon što je primljen u Infektivnu kliniku Kliničkog centra Vojvodine. Kako je “Blic” tada izveštavao, njegovo stanje se naglo pogoršalo usled ranijih hroničnih zdravstvenih problema, a lekari su bezuspešno dva i po sata pokušavali da ga vrate u život.
Panonski mornar sahranjen je uz tamburaše u krugu najuže porodice, a sahrani su prisustvovali i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković.
Neutešni obožavatelji danima su širom bivše Jugoslavije palili sveće u znak sećanja na preminulog kantautora, a ispred njegove kuće u Ulici Jovana Cvijića i na Trgu slobode u Novom Sadu sveće su gorele sve do 22. februara i grandioznog oproštaja od velikog umetnika na Keju žrtava racije.
Hiljade ljudi tada se puštajući lampione koji su prekrili nebo nad Dunavom u Novom Sadu oprostilo od Đoleta pevajući njegove pesme. Na neformalnom skupu nazvanom “Noć kada je Đole preplivao Dunav”, pevao je i hor Opere Srpskog narodnog pozorišta, mornari su palili baklje na čamcima koji su te noći plovili u čast čuvenog kantautora, a Petrovaradinska tvrđava bila je obgrljena hologramom sa Đoletovim likom.
Mesto na kome Đole počiva obeleženo je spomenikom na kome su uklesani stihovi njegove pesme „Portret mog života“, a koji glase: „Bez crne, bela ne bi vredela“
n