(Životna) lekcija Mitrovića

Kada neko zadivi celu državu, onda zasluži posebnu pažnju. Aleksandar Mitrović je to i zaslužio u prethodnih šest dana. Najpre dva gola Ircima, za pobedu na startu mundijalskih kvalifikacija, a onda obaranje rekorda Stjepana Bobeka i to golom protiv prvaka Evrope, Portugala, pa još dva pogotka za trijumf u Azerbejdžanu. I kada ga pitate kako to, a pitate čoveka čija je mladost, po sopstvenom priznanju, bila neukrotiva i prilično burna, on (tek) onda zadivi naciju.

Kaže da je osoba koja teško odustaje. Koja veruje u svoj kvalitet, ali i u naporan rad. „Nisam imao kvalitetnu sezonu, ali sam znao da će se rad i napor isplatiti.“

Već to je dovoljno za skidanje kape, jer je takvo ponašanje manir istinskih šampiona, recept koji je primenjivao i Novak Đoković onda kada mu, sada već davno, nije išlo zbog nekih zdravstvenih tegoba. Ali, Mitrović je otišao i korak dalje.

„Sada sam iskočio ja, ali ne treba zanemariti celu ekipu. Ne samo one na terenu, već i na klupi. Svi momci su stvorili nešto posebno.“

I upravo tu, u priči o zajedničkom jurišu ka cilju i leži njegova (životna) lekcija. Da, Mitar jeste poseban, sa pravom je i postao novi državni rekorder po broju golova za reprezentaciju, ali je pre svega stasao. Od „zanimljivog lika“postao je ličnost. A u vremenima kada je likova sve više a ličnosti sve manje, njegovo ponašanje i njegovi stavovi istakli su ga u prvi plan. Sasvim zasluženo.

I ako ga mladi ubuduće ne budu posmatrali samo kao gol-mašinu, iako to u dresu Srbije jeste, već kao nekog ko ličnim primerom, po trudu i stavovima postaje obrazac ponašanja, onda će zaostavština njega i ostatka „orlova“s kojima zajedno leti biti još veća i još lepša od samostalnog stajanja na vrhu jedne značajne statističke večne liste.

Da, Mitar jeste poseban, s pravom je postao novi državni rekorder, ali je pre svega stasao. Od zanimljivog lika postao je ličnost