SEĆANJE NA MIODRAGA PETROVIĆA ČKALJU Glumac, komičar, kralj smeha čija gluma je odolela zubu vremena

U mom životu pozorište je značilo sve, i to je bilo na prvom mestu, o tome nema diskusije. Bilo je i drugih stvari koje sam radio, ali uvek sam se vraćao pozorištu, i pozorište je ostalo na prvom mestu - reči su proslavljenog glumca Miodraga Petrovića Čkalje (1. april 1924. - 20. oktobar 2003).

Pre neki dan, tačnije prvog aprila, bio je Dan šale, datum na koji je rođen i naš proslavljeni dramski umetnik Miodrag Petrović Čkalja, koji je, između ostalog, bio i ostao simbol smeha i duhovitosti. Pisalo se godinama o njegovoj biografiji, opusu, delu... Anegdote, po pravilu, privlače naročitu pažnju. A o njegovoj glumi, ličnosti, umetničkoj prirodi, znalački je pisao Ranko Munitić u knjizi „Čkalja“(izdavač „Novosti“, 2005) implicitno dajući i našu sliku u ogledalu. Gore citirane glumčeve reči izdvojio je, između ostalih, i Munitić.

mode i periode, ostaje sveže i za nove naraštaje privlačno. Kao da ”to” nije ”samo to”, već i ”nešto više”. Jeste nešto više. Nešto što upozorava na prilično redak fenomen, ne toliko na formu koliko na dušu određene vrednosti, nijanse koja ljubitelje nalazi i pedesetih i šezdesetih i sedamdesetih i osamdesetih sezona jugoslovenskog, ”sad i ovde”. Vrednosti koja, dakle, vrednost jeste...

UNUTRAŠNJI KAPITAL

Kao veliki glumac, ističe Munitić, Čkalja “neprimetno ume da izvaja i ljudski ponudi, bez trunke gnjavaže: tek lepota ponovnog susreta s nečim što živi i razvija se, stari kao dobro vino, ne dopuštajući da bude istisnuto i zaboravljeno. Poput legendarnog Feniksa (ili vampirčića, ako hoćete, onog dobrog) koji se uvek iznova uspravi i nastavlja da nas pohodi. Već po toj najobjektivnijoj i najmanje milosrdnoj logici logici vremena odnosno trajanja i funkcionisanja svoje igre - ubraja se Čkalja u fenomene dostojne najvišeg poštovanja“.