Vlastino srce

Prošle subote, 27. marta, na istom ovom mestu pisali smo da ima neke posebne simbolike u činjenici da je glumačka legenda slasta selisavljević (Beograd, 28. jul 1V26. – Beograd 24. mart 2021) u Aleji zaslužnih građana sahranjen baš na taj dan, Svetski dan pozorišta.

i sudeći Po reakcijama, ta je simbolika imajući u vidu njegov opus, biografiju, ličnost

- i duboka, i složena, i uzbudljiva...

a juče mu je u Jugoslovenskom dramskom održana komemoracija.

prisetio se Dragan Mićanović, između ostalog, predstava u kojima je igrao s njim: „kada bi po završetku predstave izašli da se poklonimo publici - pozorište se pretvaralo u stadion. Ovacije svaki put za Vlastu. Svake večeri se to ponavljalo. Velika je radost bila družiti se s njim. Vlasta je obožavao da igra s nama i da se igra s nama. imao je dečju razdraganost i šeretski smeh.”

Govoreći o tom, kako je više puta isticao, „čudesnom umetniku i čoveku“, Voja Brajović je istakao i sledeće: „Srce mu je bilo poput vrata na salonu u vesternima. imao je Vlasta srce za sve. Svako je mogao da uđe u Vlastino srce.”

Vojin Ćetković se osvrnuo i na njegovo neodoljivo zbijanje šala na sopstveni račun: „kada smo išli na gostovanja sedeo je iza vozača i na zafrkanciju kolega dodao bi poneku na svoj račun. Bio je dobar čovek i dobar glumac, što je retka kombinacija. Sa grupom svojih mlađih kolega želeli smo da mu dodelimo nagradu Dobar čovek. Za nas će uvek ostati baš to: Dobar čovek koji je pomagao mlađim glumcima.”

U popularnoj, hvaljenoj, dugovečnoj predstavi „Buba u uhu” igrao je sa Brankom petrić, koja je kazala: „Svi smo uživali u toj predstavi. Žao mi je što ‘Buba u uhu’ nije ušla u Ginisovu knjigu rekorda”, kazala je, dodajući da je Vlasta u svom stilu na sopstvenu komemoraciju poslao divno prolećno sunce.

Vlasta Velisavljević je preminuo 24. marta od posledica infekcije virusom korona, odigrao je u raznim medijima preko 350 uloga, a poslednji put je stao na scenu Jdp-a 12. februara kada je izvođen Molijerov „Uobraženi bolesnik” u režiji Jagoša Markovića.

Tamara Vučković, direktorka JDP, prisetila se i poslednjeg susreta s Velisavljevićem: „Došao je na komemoraciju ivanu Bekjarevu. Tada mi je rekao da bi voleo da njegova komemoracija bude vesela. prekinula sam tada razgovor s Vlastom, jer nisam mogla da zamislim da nema čoveka koji je bio omiljeni kolega svima. Svojim optimizmom i osmehom unosio je u pozorište posebnu radost.”

Uneo ju je, kako se nezvanično komentarisalo, čak i svojom komemoracijom.