„Nismo znali da firma za obezbe enje sara uje s kriminalnim grupama”

Muzej primenjene umetnosti opljačkan je pre dve godine, Ministarstvo kulture saznalo je za kra u gotovo godinu dana kasnije, a javnost tek pre nekoliko dana. „Blic“je dobio odgovore na neka pitanja od Muzeja.

Zašto se toliko dugo ćutalo? Ko je još učestvovao kada je jedini osumnjičeni za koga se zna optužen za samo jedan predmet, a ukradeno ih je još 40, za koje nije navedeno tačno koji su? Zašto nije raskinuta saradnja s firmom koja je vršila obezbeđenje i kakve ona ima veze sa navijačkim i kriminalnim organizacijama?

Pitanja je mnogo, a odgovora nema.

Iz Muzeja primenjene umetnosti za „Blic“kažu da o događaju godinu dana nisu obavestili nikoga sem policije „zbog primarnog interesa da predmeti budu pronađeni“. Zbog čega bi istragu ometalo Ministarstvo kulture ili mediji, nije poznato.

- Muzej nije davao nikakva obaveštenja o ovom događaju iz primarnog interesa da predmeti budu pronađeni, a u cilju sprovođenja policijske istrage i prikupljanja dokaza. Ministarstvo kulture obavešteno je o krađi 13.3.2020. godine, odmah pošto je Muzej od policije dobio informaciju da je osumnjičeni S. J. uhapšen i da je protiv njega podneta krivična prijava. Inače, krađa je primećena i prijavljena odmah kad se dogodila, u julu i avgustu 2019. godine, Službi za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) - navela je u pisanom saopštenju za „Blic” direktorka Muzeja Ljiljana Miletić Abramović.

U pljački je, kako se sumnja, učestvovao noćni čuvar muzeja S. J., angažovan preko agencije

Vrednost ukradenih predmeta je 300.000 evra, me u njima je najviše zlatnog nakita, ali javnost još ne zna koji su tačno eksponati nestali

za obezbeđenje „Dobergard“iz Beograda. On je nedavno uhapšen i u toku je istraga zbog sumnje da je on ukrao jedan od nestalih predmeta. Međutim, i nakon toga ova firma nastavila je da obezbeđuje Muzej primenjenih umetnosti.

- Muzej nije raskinuo ugovor s agencijom koja je vršila obezbeđenje zato što su bile u toku istražne radnje od strane SBPOK-A u cilju otkrivanja eventualnih saučesnika iz Muzeja i pomenute agencije. Prvi put se javila na tender 2014. godine i bila je jedina koja je ispunjavala sve uslove iz zakona i tražene konkursne dokumetacije. Nakon toga na tenderima za nabavku te vrste usluga ta agencija javljala se kao jedini ponuđač - rekla je direktorka.

Ministarka kulture Maja Gojković iznela je informacije da iza pljačke, odnosno firme koja je muzej obezbeđivala, stoji kriminalna grupa koju je predvodio uhapšeni Veljko Belivuk, zvani Velja Nevolja.

Ona je navela da jedna „navijačka grupa” ima veze i sa kulturom i to ubrzo nakon „pada” Belivukovog klana koji se godinama krio iza partizanove navijačke grupe „Principi” (ranije „Janjičari”).

Ovo je, čitano između redova, potvrdila i direktorka Miletić Abramović kada je na pitanje redakcije „Blica“o tome kakva saznanja imaju o vezama agencije sa navijačkim i kriminalnim grupama odgovorila:

- U vreme sklapanja ugovora sa agencijom „Dobergard“Muzej nije imao nikakva saznanja o vezama ove firme sa bilo kakvim kriminalnim

Ministarka kulture Maja Gojković iznela je informacije da iza pljačke, odnosno firme koja je muzej obezbe ivala, stoji kriminalna grupa koju je predvodio uhapšeni Veljko Belivuk, zvani Velja Nevolja

Noćni čuvar S. J. optužen je za tešku kra u, i protiv njega je podneta krivična prijava, on se branio ćutanjem

grupama - ostavljajući tako prostora da se zaključi da sada takva saznanja imaju.

Noćni čuvar S. J. optužen je za tešku krađu, i protiv njega je podneta krivična prijava jer je u julu 2019. godine iz zbirke metala u muzeju ukrao bodež od čelika-mesinga, posrebrenog bakelitom, koji je izrađen posle 1918. godine u Kraljevini SHS i predstavlja predmet koji ima status kulturnog dobra.

Optuženi je 12. marta prošle godine uhapšen, a na saslušanju se tada branio ćutanjem.

Bodež je samo jedan od 41 ukradenog predmeta iz zbirke metala Narodnog muzeja, pa Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu nastavlja istragu ovog slučaja.

Vrednost ukradenih predmeta je 300.000 evra, među je najviše komada zlatnog nakita, ali javnost još ne zna koji su tačno eksponati nestali.

- Iz Muzeja je ukraden 41 predmet, uglavnom zlatni nakit iz 19. i prve polovine 20. veka, koji ima znatnu materijalnu vrednost, pre svega zbog materijala od koga je napravljen. Među ukradenim predmetima nalazi se nekoliko predmeta koji pored materijalne imaju i veliku kulturnoistorijsku vrednost kao što su npr. prsten sa grbom, nalaz iz okoline Janjeva s kraja 14. i početka 15. veka i narukvica sa cvetom od lapis lazulija, čija se istorija vezuje za dinastiju Obrenović i koja je izrađena u Minhenu 1887. godine - saopštila je direktorka muzeja i zaključila da prema informacijama koje imaju ukradeni predmeti još uvek nisu pronađeni. 

Iz pravca odakle sunce izlazi doleću nove neprijateljske crne ptice. Žunjić manevriše spremajući se za novi napad. Obrušava se na još jedan bombarder. Zasipa ga vatrom. Možda je za momenat zastao. Možda je samo bacio pogled kroz kabinu da osmotri. Po njegovom „meseru” zadobovali su kuršumi, kao što iznenadna letnja kiša zaseca zemlju i ostavlja tragove u prašini.

Obliva ga hladan znoj. Ponire. Uzdiže se. Juriša. Kidiše. Razdvaja neprijateljske lovce. Očajnički se čupa iz čeljusti „žutoglavih” nemani. Vatra i vatra. Seva sa svih strana... Dim. Iz kabine je prosto pokuljao... Vatra već prlji... Odbacuje kabinu...

Skok i kratak trzaj tela. Tim trzajem razvezala se bela kupola padobrana koji je lagano zaplovio... Besno kruže oko svilene kupole. Kao da im je ona meta. Gađali su besomučno po kupoli padobrana sve dok telo nemoćnog pilota Miloša Žunjića nije obamrlo na konopcima...

(Pilot je pao u Tamiš. Bio je mrtav. Odatle su ga izvukli meštani, koji su ga i sahranili, a tek posle oslobođenja brat je preneo njegove posmrtne ostatke da bi počivali na Novom groblju u Beogradu.)

Potporučniku Dušanu Borčiću na sahrani su počast odali i Nemci

SA SMEŠKOM U RAT

Potporučnik Dušan Borčić bio je, valjda, jedini pilot koji je sa smeškom pošao u rat. Morao je da se nasmeje svom komandantu brigade, pukovniku Dragutinu

Rubčiću, koji je sasvim izgubio prisustvo duha kad se čulo za neprijateljski napad, a njegovi piloti već hrlili prema svojim letelicama. (Okoreli izdajnik Rubčić završio je docnije kao vazduhoplovni general ustaškog zrakoplovstva.)

Odvažno je uzleteo tridesetogodišnji potporučnik u odbranu Beograda. Nije ni mogao slutiti da je njegov komandant, i ujedno komandant Prve vazduhoplovne brigade namenjene za odbranu Beograda – izdajnik. A da je to znao, verovatno bi rekao da izdajnici nisu samo podmukli i opasni. Eno, ovaj je čak i smešan.

Borčić je smelo grabio u visine. Ispod njega su leteli teški bombarderi. Onako pod teretom izgledalo je da se nezgrapno njišu kao steone krave. Ali, to nije moglo da ga ponovo zasmeje. Strelovito se stuštio na njih. Leteli su prema Karaburmi. Ušao je u začelje potonje eskadrile. Oštar Dušanov rafal pogodio je neprijateljski „dornije” kao neočekivani bič. Avion s kukastim krstovima čudno se naherio pre nego što se strmoglavio negde prema Dunavu.

Propinjući se za novi juriš nije valjda ni imao kad da opazi kako juri pravo u susret zakasnelim nemačkim lovcima. Kao iskusan pilot, Borčić je dobro znao da u vazdušnoj borbi lovac ne može biti lovcu cilj. Pa ipak, izbora nije bilo. Uleteo je smelo. Možda neobuzdano. Jedan neprijateljski avion zasuo je žestokom vatrom. Nije imao kad ni da se obraduje pogotku, jer su nemački piloti već zasuli njegov avion smrtonosnim rafalima...

(Telo junačkog branioca Beograda potporučnika Dušana Borčića pronađeno je tik uz avion onog nemačkog lovca koji je oborio. Na njegovom ručnom časovniku vreme je stalo u 7.22 minuta. Kad je sahranjivan, učinjeno je to uz sve vojne počasti. Odavali su mu ih Nemci u već okupiranom Beogradu, poštujući to što ovaj hrabri jugoslovenski pilot nije uzmakao ni pred tolikom njihovom silom.)

SAMO 340 NAŠIH BORBENIH AVIONA MOGLO JE DA SE SUPROTSTAVI ČITAVOJ OVOJ NEPRIJATELJSKOJ SILI

SAMO U TOM PRVOM NALETU NA BEOGRAD UČESTVOVALO JE 234 BOMBARDERA I 110 LOVACA...

LOVCI IZ KRUŠEDOLA

Beograd su branili i piloti Trideset druge lovačke grupe Šestog puka, koji su bili stacionirani na aerodromu Prnjavor, kod Krušedola, u Sremu. Ali, oni su stupili u borbu nešto docnije, jer je i nemačka formacija, koja je išla iz Mađarske preko Bogojeva i duž Dunava, stigla u njihovu zonu borbenog dejstva nešto kasnije. Tačno 19 lovaca sa jugoslovenskom trobojkom ustremilo se prema Inđiji da bi tu presreli neprijateljske eskadrile i preprečile im put prema glavnom gradu. Kapetan Milutin Grozdanović je docnije o tome svedočio:

– Presreli smo Nemce pred Beogradom i odmah napali desnu formaciju, koja je bila u rastresitijem poretku. Sa nadvišenjem od oko hiljadu metara bili smo u povoljnoj poziciji za napad. Svaki pilot je izabrao sebi cilj i napao. Uhvatio sam na nišan jednog „hajnkela”. Opalio sam prvo iz topa. Potom iz mitraljeza. Izbliza. Slično su reagovali i ostali piloti. Pošto smo istrošili svu

municiju, vraćali smo se na svoj aerodrom...

Nisu piloti sa zemunskog i krušedolskog aerodroma, čije su obe grupe pripadale Šestom puku, ni stigli čestito da predahnu, a kamoli da pogledaju i poprave oštećenja na avionima, a već oko deset sati naleteo je novi talas neprijateljskih letelica.

U ponovljenom napadu prvi je poleteo sa zemunskog aerodroma narednik-vodnik Karlo Štrbenk. Već u prvom okršaju silovito je oborio jednu „štuku”, ali je u sledećem jurišu na neprijateljski „junkers” junački poginuo...

Ugledavši vazdušnu bitku nad Beogradom, dok je patrolirao, kapetan Živica Mitrović, iz 31. grupe Drugog lovačkog puka, stuštio se kao vihor, iako samoinicijativno i bez naređenja. Sa svojim pratiocem Dragutinom Bojovićem ušao je u borbu jedini iz čitavog Drugog puka. Ubrzo ostaje bez pratioca. Borio se junački. Oborio je tri neprijateljska aviona pre nego što je poginuo.

Sa aerodroma kod Krušedola devetorica pilota uputilo se u ovaj drugi okršaj protiv neprijatelja. Bilo je pucnjave i jurišanja po nebu, ali ozbiljnijih oštećenja aviona ni žrtava nije bilo.

Oko 16 časova usledio je verovatno jedan od najžešćih nemačkih vazdušnih napada. Bio je to treći talas. Napali su sa više od 80 bombardera „hajnkela” i „junkersa-88” u pratnji lovaca.

Sa zemunskog aerodroma poletelo im je u susret samo šest lovaca, jer je posle teških bojeva na nebu bilo još samo toliko aviona spremnih za borbu. Piloti krušedolske grupe, njih desetak, okupili su se na nebu iznad Inđije da tu dočekaju napadače. Jedan deo neprijateljske formacije između Zrenjanina (tadašnjeg Petrograda) i Titela napao je poručnik Bojan Presečnik, s pratiocem narednikom Milutinom Petrovim. Začas su ih skovitlali mnogobrojni neprijatenjski

lovci. Odvažno su im se odupirali. Iz izrešetanog i zapaljenog aviona Presečnik uspeva da iskoči i da se padobranom spusti na zemlju.

Nedaleko od Pančeva svoju odsudnu bitku vodio je poručnik Dobrica Novaković. Braneći Beograd sve dok mu nije ponestalo municije, pao je u zapaljenom avionu nedaleko od Pančeva...

...Na nebu još traje bitka između odvažnih branilaca i neuporedivo brojnijih letelica napadača. Poručnik Kolarov kidiše na jedan švapski „junkers”. Žilavo ga saleće. Odvaja ga iz poretka i zadaje završni udarac. Hrabro juriša i potporučnik Jovan Kapešić. Našim braniocima ne nedostaje srčanosti, ali se njihovi redovi sve više povijaju pred mnogostruko nadmoćnijim neprijateljskim eskadrilama. Sve više ih se probija prema glavnom cilju njihovih napada – Beogradu.

ZGRADA ČEŠKE AMBASADE

Ko zna da li su nemački piloti imali kad da gledaju topografske karte i da potom traže rejone označene slovima abecede da bi se precizno držali plana po kojem im je naređeno da bacaju bombe? Sigurno je bilo nešto drugo: tako ubojitu vatru i toliko žilav otpor branilaca niko im nije mogao predskazati.

Ipak, na zgradu Druge muške gimnazije morali su biti unapred upozoreni. (Zgrada se nalazi na mestu na kojem je danas zgrada „Politike”). U njoj je bilo smešteno odeljenje komande vazduhoplovstva, kao pozadinske jedinice. Već u jednom od prvih naleta zgrada je bila pogođena. U ruševinama su smrt našli pukovnik Ranko Živković, na službi u intendanturi, i potporučnik pilot, inače inženjer, Branislav Vasiljević, na službi u tehničkom odeljenju.

Uprkos svoj ratnoj strahoti i metežu, koji su nastali prilikom prvog nemačkog bombardovanja Beograda, bilo je zgrada koje su stavljene pod direktnu zaštitu neprijatelja. Jedna od takvih je zgrada čehoslovačkog poslanstva (danas je to zgrada ambasade Republike Češke u Bulevaru kralja Aleksandra). Na krovu ovoga zdanja bilo je razapeto ogromno belo platno preko kojeg je iscrtan kukasti krst. Ostala je netaknuta, iako je gotovo čitava susedna ulica, Miloša Velikog, bukvalno razorena.