VEĆINA MISLI DA SRBIJA IDE U DOBROM PRAVCU, ZA SNS 58% LJUDI

Stranka Aleksandra Vučića bi, da se izbori održavaju ovih dana, osvojila 58 odsto glasova, SPS Ivice Dačića 7,2, Radulovićev Dosta je bilo 4,4 odsto, Stranka slobode i pravde 3,8, a Šapićev SPAS 3,6 procenata. Ovo pokazuje martovsko istraživanje Ipsosa, a sa Markom Uljarevićem, direktorom sektora za istraživanje javnog mnjenja u ovoj agenciji, razgovarali smo i o drugim rejtinzima, o tome kako je korona kriza uticala na vlast, kako građani ocenjuju Krizni štab, a kako nabavku vakcina i proces vakcinacije. KORONA I REJTING Obično se velike krize odraze na vlast. Da li je ova s koronom uticala na rejting vladajuće koalicije i kako?

- Tačno je, velike krize predstavljaju idealan kontekst za promene na političkoj sceni. Međutim, promene mogu biti pozitivne ili negativne, a to pre svega zavisi od toga kako su se aktuelne vlasti snašle u tom vremenu u kom se sve preokrene za jako kratko vreme.

Uzmite Svetsku ekonomsku krizu 2008. za primer. Tada smo imali strahovit gubitak radnih mesta, propraćen nerealnim optimizmom jednog dela liderstva tadašnje vlasti, što je sve skupa jako uticalo na njihov tadašnji rejting, i što im jedan deo javnosti pamti i danas. Ilustracije radi, za ekonomske probleme i dalje 51% ukupne populacije krivi prethodnu vlast, čak 21 procentni poen više nego što odgovornost atribuiraju sadašnjoj vlasti. Kovid kriza je drugačija, ona je pre svega globalna zdravstvena kriza, ali odmah zatim i ekonomska. Tako je došlo i do neverovatnih promena i prioriteta kod građana. Sveukupno, javnost je pozitivno ocenila sve napore aktuelnih vlasti u borbi protiv korone. U martu mesecu, posmatrano na petostepenoj skali gde su ocene kao u školi, borbu protiv korone pozitivno ocenjuje (zbir ocena 4 i 5) 62% građana Srbije, dok negativne ocene (zbir ocena 1 i 2) daje 20% građana, od čega izrazito negativne (jedinice) tek 11%.

Dugoročnu promenu najbolje možemo uočiti ako posmatramo vremensku seriju u proteklih osam godina. Na primer, učinak vlasti u domenu zdravstva, u februaru 2013, dakle, neposredno po promeni na izborima 2012, pozitivno je ocenjivalo tek 8,5% građana Srbije, dok u martu 2021. učinak pozitivno ocenjuje 52% građana Srbije, a negativno 27% (od čega izrazito negativno 13%).

Kako je korona uticala na rejtinge svih političkih stranaka?

- Ovi indikatori objašnjavaju zašto nema negativne promene u rejtingu SNS tokom krize, i tačnije, zašto je on i dalje, poredeći sa periodom neposredno pre korone, i dalje veći.

U poslednjem mesečnom istraživanju javnog mnjenja, rađenom u martu, na uzorku od 1.000 punoletnih građana Srbije, u kom su podaci prikupljeni putem telefona i na internetu, registrovali smo nešto malo više od 3,5 miliona opredeljenih građana. Kad kažem da su opredeljeni, to znači da bi u ovom trenutku izašli na birališta i znaju za koga bi glasali. Među tim opredeljenima, SNS bi osvojila 58 odsto, SPS 7,2, DJB 4,4, SSP 3,8, a SPAS 3,6 odsto.

Istraživanja pokazuju da bi se za cenzus borilo još nekoliko stranaka kao što su SRS, POKS, Zavetnici, „Ne davimo Beograd“i Narodna stranka, koje prilično variraju, ali pokazuju potencijal za prelazak cenzusa na nacionalnom nivou, dok sve ostale stranke pojedinačno beleže rejting koji se za svaku od njih kreće između jedan i dva odsto.

Posmatrano na duži rok, rejting dve najveće stranke SNS i SPS je prilično stabilan i za njih su karakteristične manje oscilacije. SNS ovako visok nivo duguje ličnom rejtingu Aleksandra Vučića. Naime, od 2000. naovamo imali smo veliki broj političara koji su imali tako visok rejting, ali niko nije uspevao da ostane tako dugo na tako visokom nivou. S druge strane, značajan deo birača opozicije ima negativnu motivaciju u korenu, glasaju protiv Vučića, ali problem je što za dobar deo opozicionih lidera vezuju negativan sentiment kao i prema njemu, i veoma često traže nove lidere za koje veruju da su Vučićevi glavni oponenti. Podaci koje sam izneo se odnose na pojedinačne stranke, ali u slučaju izbora glasački listić sigurno ne bi izgledao ovako. Problem je u tome što u ovom trenutku ne možemo meriti koalicije, jer one nisu ni blizu izvesnosti, a na osnovu ovih rejtinga znamo da će najveći deo stranaka morati da se udružuje da bi prešli izborni prag od tri odsto, reskirajući, pri tome, i negativnu sinergiju. U slučaju koalicija, DSS i POKS imaju realnu šansu da pređu cenzus.

U kom pravcu ide zemlja?

- Pravac kretanja zemlje jako je važan indikator, odnosno prediktor ponašanja birača. On govori o opštoj atmosferi i kako se ljudi osećaju u društvu, a ima posebnu vrednost kad ga stavite u neki vremenski kontekst i vidite šta se dešavalo sa tim indikatorom u ključnim trenucima. Uzmimo za primer dva najvažnija trenutka u kojima je dolazilo do promene vlasti. To su izbori 2000. i 2012. Par meseci pred izbore 2012, 75 odsto ljudi je govorilo da zemlja ide u pogrešnom pravcu, a oko 15 odsto je govorilo da zemlja ide u dobrom pravcu, dok je 2000. godine pravac kretanja negativno ocenjivalo pet procenata manje – 70 odsto građana Srbije. Nasuprot tih 75 odsto iz 2012, u martu ove godine smo imali 30 odsto građana koji smatraju da je pravac kretanja zemlje loš, dok 57 odsto pravac kretanja ocenjuje pozitivno. Kad imate samo 15 odsto ljudi koji veruju da se zemlja kreće u pozitivnom smeru, onda znate da su građani spremni za promenu.

Poređenja radi, u Ipsosovom istraživanju sprovedenom u 27 zemalja (bez Srbije), na populaciji od 16 do 74 godine, s kraja 2020, odnosno početka ove godine, u proseku 38 odsto građana kaže da njihove zemlje idu u dobrom pravcu, dok 62 odsto tvrdi da zemlja ide u lošem pravcu. Na primer, u pomenutom istraživanju najpozitivnija evropska zemlja je

Nemačka sa 49 odsto građana koji pravac Nemačke ocenjuju pozitivno. Sledeća je Belgija sa 40 odsto, koliko imaju i Rusija i Holandija.

Korona je sama po sebi dovela do stresa, ali strahujemo od mogućih posledica epidemije na ekonomiju? Kakve će one biti?

- Korona je dovela do promene prioriteta kod građana. U februaru 2020, 19 odsto je navodilo da je nezaposlenost najvažniji problem. Na drugom mestu je bio standard sa 18 odsto, dok je Kosovo navodilo osam odsto. Godinu dana kasnije, korona je na prvom mestu. Nju navodi 24 odsto građana Srbije. Nezaposlenost je i dalje na drugom mestu sa devet odsto, dok je Kosovo na sedmom sa četiri odsto.

Prošle godine, kad je korona počela, procenat građana koji je očekivao da će lošije živeti u narednih godinu dana je bio 27 odsto - to je bio nagli skok u odnosu na februar 2020. kad je iznosio 12 odsto. U martu 2021, 18 odsto veruje da će im se standard pogoršati. Dakle, imali smo neizvesnost i strah, sad su građani mirniji. Treba pomenuti i da 37 odsto veruje da će za godinu dana živeti bolje, a 39 odsto da će živeti isto.

Kome veruju? Kojim pojedincima, institucijama?

- Crkva i vojska predstavljaju identitetska sidra za većinu građana i dugo su na prva dva mesta. Sada je redosled malo promenjen. Na prvom mestu je vojska, na drugom je predsednik, pa Crkva, Krizni štab, policija i Vlada.