RUSKA VAKCINA PODELILA EVROPU
Haotičan program vakcinisanja u Evropi pružio je jednom od najvećih neprijatelja kontinenta zlatnu priliku da ostvari ozbiljnu diplomatsku pobedu.
Kremlj je prošle nedelje objavio transkript video-konferencije između francuskog predsednika Emanuela Makrona, nemačke kancelarke Angele Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Prva tačka dnevnog reda, prema Kremlju, bila je rasprava o perspektivi “registracije ruske vakcine ‘sputnjik V‘ u EU i mogućih isporuka i zajedničke proizvodnje vakcine u zemljama bloka“. U nemačkom transkriptu poziva korišćen je umereniji jezik, uz jasnije naglašavanje da se „sputnjik“može koristiti samo ako ispunjava evropske standarde. Međutim, sastanak je bio dovoljan da obraduje neke članice i istovremeno izazove besne odgovore evropskih saveznika.
SPORA VAKCINACIJA Program vakcinacije EU teče užasno sporo, uz česte probleme sa snabdevanjem. Za sve veći broj očajnih evropskih lidera, jedini put iz krize vodi ka Rusiji.
Kremlj je prošlog leta bio žestoko kritikovan zbog odobravanja „sputnjika V“pre opsežne treće faze ispitivanja, ali nedavna analiza objavljena u “Lansetu” otkrila je da
je vakcina visoko efikasna i bezbedna. U toku je pregled „sputnjika“od strane Evropske agencije za lekove (EMA), regulatora koji odobrava lekove u ime EU. Dok neki, poput austrijskog kancelara Sebastijana Kurca, nestrpljivo čekaju da se dokopaju ruskih vakcina, pojedini lideri su skeptični prema motivima Rusije i vide nuđenje preko potrebnih doza kao šansu za Putina da napravi podelu na kontinentu. Diplomate iz nekih bivših sovjetskih država među članicama EU
DOBAR ZNAK
Iz evropske perspektive, većina članica videla je dobar znak u susretu Merkelove, Makrona i Putina. Zapravo, neke države već imaju direktne veze sa Moskvom u nadi da će doći do „sputnjika V“, iako EMA tu vakcinu još nije odobrila i ona nije deo centralizovanog programa vakcinacije, po kojem Evropska komisija nabavlja doze u ime država. I Mađarska i Slovačka odobrile su i naručile četiri miliona doza vakcine, dok se druge zemlje, uključujući uticajnu Austriju, pripremaju za narudžbinu. Italija i još neke zemlje pregovaraju o proizvodnji „sputnjika V“u Evropi. Austrijsko prihvatanje „sputnjika“posebno je težak udarac za Brisel, nakon što je kancelar Sebastijan Kurc otvoreno optužio Komisiju da je nepravedno raspodelila doze među članicama. Prošle nedelje je na Tviteru objavio sliku sastanka sa ruskim ambasadorom u Beču, navodeći da je “veoma srećan“što će uskoro moći da izda nalog za narudžbinu.
LEK ILI ORUŽJE? Nasuprot tome, litvanska premijerka Ingrida Šrimone javno je rekla da “Putinu nije stalo da vakcine koristi kao lek za ruski narod, već ih nudi svetu kao još jedno hibridno oružje pomoću kojeg će da zavadi, pa vlada“.
Ali njene strahove ne deli većina lidera EU. Iako je razgovor dva najmoćnija lidera bloka sa Putinom duboko zabrinula neke od bivših sovjetskih država, malo je onih u Evropi koji su se usprotivili mogućoj nabavci. Čak i oni koji nisu entuzijastični poput Kurca, pokazuju ravnodušnost pre nego nezadovoljstvo. Ipak, sama činjenica da su neke države članice zabrinute, druge ravnodušne, a treće po svaku cenu žele da se domognu ruske vakcine, otkriva koliko lako Moskva može da izazove podele, kako unutar tako i van EU.
Čak i ako EMA odobri „sputnjik V“, malo je verovatno da će ga Komisija dodati u svoj portfolio vakcina. Rusija jednostavno nema kapacitet da cepivo proizvede u bilo kojoj ozbiljnoj meri unutar EU , rekao je jedan evropski diplomata