Zovu me iz Srbije, ali hoću samo u Partizan

“Iz zemlje sam otišao 1991, pre 30 godina. Ja sam stranac u Španiji, rodnoj zemlji, svuda. Čak više nego u Madridu”, kaže legendarni igrač Atletika.

MILINKO PANTIĆ JE šest godina igrao za Partizan, ali je status legende stekao tek u madridskom Aletiku sa kojim je u sezoni 1995/96. osvojio duplu krunu. Po završetku igračke karijere ostao je u Atletiku gde je radio sa decom od tri do devet godina, a kasnije je vodio i Baku i kineski Dalijan.

Nikada nije krio da bi voleo da jednog dana sedne na klupu kluba iz Madrida, ali nema ništa protiv ni da se vrati u Srbiju.

- Iz zemlje sam otišao 1991, pre 30 godina. Ja sam stranac u Španiji, Srbiji, svuda. Čak više nego ovde. Bilo je kontakata iz Srbije, ali sam zainteresovan samo za Partizan, moju najveću ljubav posle supruge i ćerki. Bilo je nekih poziva iz Grčke, ali bez konkretne ponude. Imam prednost što govorim grčki. Govorim i španski, ruski, slovenske jezike, malo engleskog i francuskog - ispričao je Pantić za “As”.

Priznao je Pantić da mu rad na terenu jako nedostaje.

- Po ceo dan gledam utakmice. Nedostaje mi posao, da budem na terenu, sa igračima, loptom. Sebe smatram psihički snažnom osobom, ali me hvataju momenti očaja. Kada vidim da sam nešto pogrešio, obučem šuškavac, odem da istrčim 10-12 kilometara i tako sklonim loše misli. Ali, nije lako. Razumem da imamo previše trenera i sada voditi ekipu je kao da dobiješ na lutriji. Imam i dalje veliko samopouzdanje, jer znam šta imam u sebi i niko ne može da mi oduzme tu iluziju.

Iz Atletika je otišao pre skoro deset godina. Od tada vrata “jorgandžija” kao da su mu zatvorena.

- Mislim da ne bi trebalo da je tako, mi se međusobno privlačimo. Što se mene tiče, vrata nikada nisu zatvorena niti će biti. Do kraja života ću biti zahvalan Radomiru Antiću, neka počiva u miru, Hezusu Hilu i njegovoj porodici što su me doveli u klub i dali mi šansu da igram u Španiji.

Kada je Milinko došao u Atletiko 1995. to je bilo iznenađenje za sve. Došao je skoro kao anonimus.

- Pre nekoliko dana mi je prijatelj poslao isečke iz španskih novina tih dana, u kojima je pisalo da je Atletiko pitao koliko košta Padić iz Panioniosa. Moje prezime niko u Španiji nije znao. I onda sam došao i osvojili smo duplu krunu. To je sudbina. Uvek kažem da mi fudbal mnogo toga duguje. Nisam ostvario ni 30 odsto mogućnosti. Kao trener ni 10 odsto.

Gleda i danas Pantić svaki meč Atletika, sa njim se raduje i tuguje. I ubeđen je da će osvojiti Primeru.

- Mučim se i uživam uz svaku utakmicu. Ne mislim da titula izmiče Atletiku. To bi bilo čudo da se dogodi. Atletiko je sve uradio kako treba, mnogo više od svih ostalih. Zavisi samo od sebe. Ako ne osvoji trofej, biće to zato što ga je Atletiko izgubio, a ne što ga je neko drugi osvojio - sumirao je Pantić.

Milinko Pantić je za Atletiko igrao od 1995. do 1998. godine, a na 106 utakmica je postigao 18 golova i osvojio je dva trofeja