PROFESOR DR ĐORĐE ĆULAFIĆ O POSLEDICAMA KOVIDA, LEČENJU U DOBA KORONE... AKO BIRATE IZMEĐU SMRTI I VAKCINE, ODGOVOR JE PROST

„Moramo da prihvatimo nametnute uslove života, jer je to i dalje naš život i drugi nemamo. dani prolaze drugačije, u stresu, strahu i neizvesnosti, ali ako mentalno posustanemo, stvaramo dodatnu predispoziciju da se razbolimo.“

Ovim rečima svoju priču o pandemiji virusa korona, njenim posledicama, ali i nužnostima koje nosi, započeo je Đorđe Ćulafić, doktor medicinskih nauka, redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu na katedri za internu medicinu i načelnik Odeljenja za hepatologiju u kliničkom centru srbije, koji je svakodnevni svedok posledica virusa korona, s jedne strane, i borbe zdravstvenog sistema, s druge.

„Zaista je sve novo kada se govori o koroni, raznolikost kliničkih manifestacija, način infekcije, patogeneza i sve ono do čega virus dovodi. danas možemo reći da to nije samo infektivna, već sistemska bolest koja može zahvatiti sve organe i dovesti do niza komplikacija sa trajnim invaliditetom. I nakon preležane infekcije, često se tegobe dugo održavaju, što nazivamo postkovid sindromom, koji se ponekad ispoljava i životno ugrožavajućim stanjima. Jako je teško boriti se protiv ovoga“, navodi profesor Ćulafić.

SPAS ZA ČOVEČANSTVO

Otkriva nam i da se nisu ni svi zdravstveni radnici vakcinisali, što, kako navodi, nije dobro.

- nije mi jasno zašto? Po mom mišljenju je vrlo jednostavno - ako birate između respiratora ili smrtnog ishoda ili trajnog invaliditeta i vakcine - odgovor je prost. Verujem da se ljudi pribojavaju neželjenih reakcija, ali ako se vratimo u prošlost, nikada nije primenjen nijedan lek a da nije izazvao neželjenu reakciju - pogledajte samo aspirin, koji svakodnevno uzima veliki broj ljudi, a koliko ima neželjenih reakcija, svaki lek ih ima. Tako je i s vakcinama, reakcije su blage i prolazne i u velikom procentu gotovo zanemarljive - znači vakcine su suštinski bezbedne. siguran sam da je zahvaljujući vakcinaciji kroz istoriju spaseno čovečanstvo - naglašava Ćulafić.

Priznaje da je jako teško boriti se protiv svega ovoga, ali tvrdi i da postoje razlozi za optimizam.

- kad je pandemija počela, nismo mnogo znali o virusu. sada se u odnosu na početak zna mnogo više, što uliva nadu da ćemo se u nekom doglednom vremenu izboriti s pandemijom. Mislim da nam svaki novi dan ide u prilog jer se svakodnevno sve više spoznaje, zato ne treba biti malodušan, depresivan ili ispoljavati socijalno neprihvatljivo ponašanje zbog psihičke labilnosti - optimističan je Ćulafić.

Uprkos strahu pacijenata od kovida, ali i otežanim uslovima, profesor Ćulafić otkriva da je pre dvadesetak dana uspešno urađena transplantacija jetre.

O TRANSPLANTACIJI

- Ispostavilo se da smo ovu godinu započeli dobro i da smo uradili transplantaciju u uslovima kada smo imali i do 5.000 inficiranih. Izuzetno složena pretransplantaciona priprema podrazumeva multidisciplinarni pristup, zbog čega je u ovim uslovima daleko teže pripremiti pacijenta za transplantaciju. Osim toga, sama transplantacija zahteva timski rad u kojem učestvuje veliki broj ljudi. I ako samo jedna karika ispadne, onda mi kao tim nismo uspeli. drago mi je da smo pokrenuli transplantacioni program bez obzira na epidemiološku situaciju s obzirom na to da na nacionalnoj listi za transplantaciju imamo dosta mladih ljudi koji su životno ugroženi i kojima je transplantacija jedino rešenje - kaže profesor.

na pitanje da li je danas lekarima i zaposlenima u zdravstvu mnogo teže da rade, doktor Ćulafić nam otkriva zamenu za svoju psihoterapiju.

Profesor priznaje da je jako teško boriti se protiv svega ovoga, ali tvrdi i da postoje razlozi za optimizam

PISANJE KAO TERAPIJA

- Moj beg su knjige koje ne pišem samo iz hobija, nego iz neke unutrašnje potrebe. kada dobijem motiv, potpuno se isključim iz spoljašnjeg sveta i usredsredim na osobu ili događaj. Pišem priče i pripovetke, objavio sam osam zbirki, a deveta je sada završena. Teme su životne, raznolike, o neobičnim, interesantnim ili ljudima sa margine kao i naizgled nesvakidašnjim događajima. nije to samo svedočanstvo ili puki zapis, nego lični doživljaj naših sudbina prenesen na papir. Zato su moje priče zasnovane na istinitim događajima - otkriva nam profesor.

- sve je počelo spontano, jednog avgustovskog jutra, u mom rodnom gradu Brčkom. Tog leta, neposredno posle rata, tumarajući srušenim gradom stalno sam se vraćao u ulicu gde sam proveo detinjstvo. Ujutru, ponesem kafu, sednem ispod starog oraha gde smo igrali fudbal, osluškujem u srušenom miru i sećam se. ređale su se uspomene i nastajala je jedna po jedna priča, sve do zbirke „Priče iz moje ulice“, koja je prošla dosta zapaženo - završava nam Ćulafić svoju priču.

SA DRUGE STRANE, EVROPSKA UNIJA se već skoro pet godina teško oporavlja od šoka zbog odluke Britanije da je napusti. Njeno liderstvo se izgubilo, postala je konfuzna družina čije članice gledaju samo svoj interes, ne i interes zajednice, ako tako nešto još uvek postoji. Od mesta koje je kao magnet privlačilo narode i države da joj se pridruže, postaje sve manje atraktivan klub, čija se pravila ponašanja menjaju iz dana u dan.

Koga će EU da impresionira svojom snagom i uticajem posle protokolarne gužve u kancelariji Redžepa Tajipa Erdogana, kada nije bilo (ravnopravne) stolice za šeficu evropske vlade Ursulu fon der Lajen, već samo za njenog kolegu Šarla Mišela? A naročito moralnom panikom koja je tim povodom nastala u Evropi, gde je od ovog malog cirkusa napravljen politički slučaj prvog reda. Slika iz Ankare je, nažalost, današnja slika EU. Umesto da se koncentriše na suštinu zbog koje je u najjačem sastavu došla u Ankaru, kako da sa svojim gigantskim partnerom Turskom, reši probleme oko trgovine i migracija, EU se potopila u slučaj manjka stolica i kavaljera za njenu prvu damu.

Nikom na svetu ne odgovara da se velika i moćna EU pretvori u ogromnu NVO koja se bavi samo političkom korektnošću i za to dobija grantove sama od sebe. A polako ide ka tome. To ne treba ni Srbiji, a naročito joj ne treba evropsko mahanje prstom zašto u prvi plan stavlja svoje interese i interese svog naroda, a ne ispunjava neke davno napisane kriterijume za članstvo u klubu, koje je vreme već progutalo.

Šta znači skoro svakodnevno gunđanje da se Srbija okreće od Evrope i približava Kini i Rusiji zato što je nabavila njihove vakcine? Ili što je pre godinu dana Vučić preklinjao Si Đinpinga za respiratore i maske, jer su mu zemljaci bili životno ugroženi, između ostalog i zbog odluke EU da zabrani prodaju ove opreme van svojih granica.

U danima pandemije Srbija se ponaša na isti način kao i većina članica EU, stavljajući na prvo mesto sebe i svoje građane. I u tome je uspešnija od drugih. To je jedino ispravno ponašanje, koje odgovorne države duguju svojim građanima u danima krize. Unija je još jednom (posle migrantske krize 2015) propustila priliku da igra kolektivno, da nametne zajednička pravila i da ih učini efikasnim. Da je nabavka i distribucija vakcina pod evropskim kišobranom bila brza i fer, Srbija ali i mnogi drugi unutar EU ne bi imali nikakav razlog da se okreću neevropskim dobavljačima. I umesto pohvala što je svetski primer u borbi protiv pandemije, Srbija od Evropskog parlamenta dobija packe da joj je zdravstveni sistem opustošen?!

Ovo nije jedini teren na kojem EU i njene institucije, uz pomoć armije spoljnih eksperata zaobilazi suštinu i bavi se periferijom. Zbog odsustva liderstva u svojim redovima, zbog čega gubi liderstvo na svetskom planu, EU se, na primer, mesecima oduševljavala činjenicom da je u Crnoj Gori posle 30 godina promenjena vlast. Slavila je tu perifernu činjenicu, da bi već za koji mesec uvidela da je u jednoj članici NATO i kandidatu za članstvo u EU na vlast došla antievropska i klerikalna garnitura, kojoj EU nije nikakav uzor.

Baš kao što pozdravlja dolazak na vlast u Prištini jedne populističke ekipe, očekujući da će ona da se bori protiv korupcije, da unapredi ekonomiju i da se posveti dijalogu sa Beogradom. A onda će za nekoliko meseci da shvati (pravilno) da je aplaudirala jednom ekstremno-nacionalističkom pokretu koji zagovara teritorijalno ujedinjenje sa Albanijom i povratak u 19. vek. I da je to bila politika zbog koje su Kurti i Vjosa Osmani dobili podršku, a ne zato što su moderni, proevropski političari, koji svoj narod vode ka EU.

Evropska unija ima unutrašnju snagu da ponovo bude jaka i privlačna, kao što je bila decenijama. Ona može lako i brzo da pokaže tu snagu, treba samo da se više pozabavi suštinom. To znači da, kad Aleksandar Vučić nabavi vakcine iz Rusije, EU to treba da pozdravi i da mu čestita, a ne da ga proglašava sumnjivim Evropljaninom. Ona je morala da zna da će samo za koji mesec, posle Srbije i Vučića, rusku vakcinu nabavljati i “super-evropljani”, kao što su Austrija i odnedavno Bavarska, koja je za uvoz “sputnjika V” dobila dozvolu svoje federalne vlade. To znači i da Unija treba da pozdravi novi srpsko-britanski trgovinski ugovor, jer će on još više podstaći ekonomiju jedne države kandidata za članstvo. EU treba da čestita Srbiji na ekonomskom razvoju, a ne da joj spočitava dolazak investitora sa Istoka, koji su kap u evropskom moru.

Da Evropa ima tu snagu pokazala je u Ankari i njena prva dama, iskusna i pragmatična Ursula fon der Lajen. Iako uvređena, ona nije izašla sa sastanka sa Erdoganom, što je njena “čaršija” volela da vidi. Baš kao što ni Vučić nije napustio sastanak sa Donaldom Trampom, opet zbog famozne stolice. A njegov protestni izlazak iz Bele kuće priželjkivali su sve sami “prijatelji” – što hejteri u zemlji, što nemački i ruski mediji, pa i Marija Zaharova. Hoće li portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova napraviti neku novu montažu na Fejsbuku i sada ismevati Ursulu fon der Lajen i kritikovati Erdogana? Hoće li nemački mediji kritikovati Erdogana ili svoju političarku? Šta god da urade, nevažno je, kao što su bile nevažne stolice u Ankari i u Vašingtonu. Važno je šta je dogovoreno na sastancima i kakvu će korist svojim ljudima doneti oni koji pregovaraju u njihovo ime. Vučić i Ursula fon der Lajen to dobro znaju, kakvu god stolicu da im poturite.

Kolumnista je autor knjige “Dva lica globalizacije - istina i obmane”