Bivša vlast autodestruktivni kočničari opozicije
PRFČF l UGEAFNGENGU lplzfcfge, a Nagjange ČETFRF dlafne Kakl ge Tl KIGUČNA Teja Uz PRAVLVERNLST Na Nagfspraznfgej PLTEZU fkaaa - BLGKLTU. fjagućf U Vfau aa SE U KRAĆEJ RLKU lafdral arudf SVETSKF RAT, a aa ge U ŠEST PUTA KRAĆEJ RLKU PRLNAĐENA, TESTFRANA f PLNUĐENA Na TRŽFŠTU VAKCFNA PRLTFV Klvfaa N9, zakigučak ge aa la Ugeafngenga Neja NFŠTA Nf aanas Nf U NEKLG aldieanlg BUAUĆNLSTF.
POSTOJI NEKOLIKO RAZLOGA ZAŠTO OPOZICIJA ne treba, a suštinski ne može i ne želi da se ujedini. Najpre, kada se govori o ujedinjenju opozicije akcent je na ujedinjenju sada već teško izbrojivih stranaka koje su nastale atomizacijom bivšeg as. ako se jedna stranka za koju je svojevremeno glasalo P0 odsto ljudi u Srbiji podeli na više od N0 stranaka i političkih organizacija, ako u toj pameti as ne mogu pronaći više ni najveći statističari, a sve stranke proistekle iz as nemaju ni N0 odsto kada se zbroje zajedno sa udruženjima koja očigledno ne mogu da postoje mimo senke te raspadnete grupe, zaključak je da takva politička neozbiljnost i ne može postati ozbiljna ako se akteri koji su duboko međusobno posvađani jer sve znaju jedni o drugima stave pod isti krov. gedino što ima nekog smisla je da stranke bivšeg as nastave za svoju dušu da pričaju o ujedinjenju, da najjači od njih uzme deo tih 8-N0 odsto glasova u roku od četiri-pet godina, a da birači koji žele još neki program osim ujedinjenja, bojkota i oponiranja svemu što radi vlast, potraže i neku drugu alternativu. fz prostog razloga što su unutrašnji odnosi unutar opozicije i beskonačne zajedničke platforme smrtno dosadne, a uz to potpuno nebitne biračima u svakodnevnom životu.
ako opoziciju posmatramo nešto šire, ne postoji nijedan razlog zašto bi stranke koje nemaju balast raspada as trčale u takvo okruženje gde bi traćile svoje vreme za rast i razvoj i bile marginalizovane pre svega od ambicioznih lidera bivše vlasti koji otvoreno neguju očekivanja koja imaju veze sa pokoravanjem, ali ne i sa iskrenom, dubljom i dugoročnom saradnjom sa ostalim akterima na političkoj sceni.
a kako stvari stoje u realnosti? lpozicionim strankama umerene desnice oporavak ide solidno, strankama i organizacijama ekstremne, manipulativne, lažljive i groteskne desnice uz nedvosmislenu podršku aktuelne vlasti takođe ne ide loše. Na levici u opoziciji nema ozbiljnih stranaka - pitanje je da li ih je ikad bilo, a teško da će ih i biti, dok su liberalne stranke centra najveće žrtve tog beskonačnog raspada as-a jer pokrivaju slično umereno biračko telo, a nisu na vreme jasno izrekle ključnu poruku - ujedinjenje opozicije na materijalu nastalom raspadom bivše vlasti nije ideja koja zaslužuje ni resurse ni vreme liberalnog centra. lne stranke i organizacije liberalnog centra koje su se pak našle u zagrljaju neke od stranaka derivata as-a osećaju posledice te odluke i u procesu su apsolutne marginalizacije, javnog procenjivanja pravovernosti, dok se otvoreno koriste kao lopta koju šutiraju lider čvrste i lider umerene struje bojkotoša. Ne mogu i ne bi bilo pravedno da ne pomenem organizacije koje naginju ka zelenim politikama, a to su pre svega lokalne političke organizacije. aa li su one zaista takve ili su zelene politike postale udobna niša za nedostajuće konkretne odgovore u vezi sa važnim pitanjima koja imaju veze sa spoljnom i unutrašnjom politikom - od odnosa Beograda i Prištine, preko presudno važnih ekonomskih pitanja koja bi uticala na to da se podigne životni standard građana, pa do pitanja zaštite ljudskih prava? aa li će nedostatak jasnih politika i stavova, prema svim istraživanjima ipak veoma važnim građanima Srbije, imati za posledicu to da je teško napraviti jasnu razliku između političara koji nose odgovornost i Ndl aktivista ostaje da vidimo.
U najkraćem, mainstream opozicija, mahom proizašla iz as-a, sve očiglednije ne želi da se ujedini i to pokazuje kroz otvorene, javne prozivke i sukobe lidera, uz više nego jasnu poruku da takvi pozivi na ujedinjenje nikada u suštini ne predstavljaju pozive na saradnju, već na pokoravanje. Njihovim sukobima okupirani su mediji i sluđena je javnost. Takva opozicija, koja ima najveći uticaj i samim tim i prostor u medijima, ovakva kakva je nema šanse da ugrozi SNS zbog činjenice da koliko god da opoziciona javnost oseća otklon prema aktuelnoj, jednako oseća otklon i prema bivšoj vlasti. U takvoj situaciji se SNS danas najviše takmiči sama sa sobom jer nema nijednog iole ozbiljnog izazivača koji je može naterati da se mnogo ozbiljnije zamisli nad svakim svojim potezom.
Na kraju, nazovimo stvari pravim imenom i ono što je sakriveno demagogijom o nazoviujedinjenju, pravoj opoziciji, bojkotu i sličnim jalovim pokušajima da se ugrozi vlast, u stvarnosti predstavlja skup aktivnosti koje imaju za cilj gušenje opozicione konkurencije bivšoj vlasti. lhrabrite se, drage kolege, vi koji sebe ne pronalazite u redovima iznad ovog, a ima vas, i izađite iz njihove senke.
Sve aktivnosti za projekat izgradnje beogradskog metroa sprovode se po predviđenom planu, a pri kraju je i izrada zakona o metrou, izjavio je ministar finansija Siniša Mali. On je u četvrtak održao sednicu Radne grupe za projekte izgradnje metroa, a prisustvovali su i ministar građevinarstva Tomislav Momirović i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
PROJEKTI ZA METRO IDU PO PLANU