Bojkot izbora nas je mnogo koštao

Ništa ne očekujem od dijaloga! Veoma bih se iznenadio da se nešto pozitivno dogodi. Ovo odlaganje početka dijaloga za jesen je skandalozno - kaže u intervjuu za „Blic“lider Dveri Boško Obradović.

Pandemija je samo potpuno ugasila već polumrtvu demokratiju u Srbiji

„ZAR GRAĐANIMA SRBIJE ZAISTA VIŠE NIJE DOSTA DA BIRAJU IZMEĐU TADIĆA I VUČIĆA, DAČIĆA I ŠEŠELJA, ČEDE I ČANKA? DOKLE TI LJUDI MISLE DA VLADAJU?“

Ističe da ga to podseća na prošlogodišnju ulogu delegacije EP koja je, kako naglašava, prihvatila i podržala organizaciju nedemokratskih i protivustavnih izbora u Srbiji. - Nadam se da se to neće ponoviti i ove godine, ali više ne želim da čekam ni dobru volju evropskih posrednika ni milost aktuelne vlasti u Srbiji niti famozno jedinstvo opozicije koga nema. Moramo na ulicu i moramo na teren među građane. Niko nam neće pokloniti slobodu, demokratiju i pravdu. Zato smo najavili veliki protest porodične i rodoljubive Srbije za subotu, 15. maj, ispred Narodne skupštine u Beogradu. Ne čekamo više nikoga i ništa.

Kako danas gledate na odluku da bojkotujete prošlogodišnje izbore?

- Kao na tešku odluku koja nas je mnogo koštala: izgubili smo parlamentarni status, skupštinsku govornicu i pažnju medija, finansiranje iz budžeta, prostorije za politički rad koje sleduju parlamentarnim strankama... Međutim, dobili smo nešto mnogo značajnije: poverenje građana koji su se uverili da nam nisu najvažnija poslanička mesta i stranačke privilegije, već demokratski principi.

Šta se događa s Dverima, kako preživljavate budući da više nemate sredstva iz budžeta?

- Nije ovde stvar u nama koji bukvalno jedva preživljavamo zahvaljujući ušteđevini iz vremena dok smo bili parlamentarni i retkim pojedincima koji smeju da finansijski pomognu rad opozicije, već o kompletnom političkom životu u Srbiji, koji više ne postoji. Pandemija je samo potpuno ugasila već polumrtvu demokratiju u Srbiji.

Pozvali ste na proteste zbog zakona o istopolnim zajednicama. Šta vam tačno smeta u tome što se određene grupe ljudi bore za to da zakonski regulišu svoje odnose?

- Nemam ništa protiv homoseksualaca, koji imaju pravo na svoju privatnost. Ne pada mi na pamet da se u to mešam i uvek sam spreman da stanem u zaštitu svakoga ko je diskriminisan ili ima bilo kakav problem. Ne vidim da oni imaju probleme u Srbiji, čak naprotiv, imaju i predsednika Vlade. Moguće je da nisu zadovoljni brojem homoseksualaca među ministrima. Spreman sam da izađem u susret rešavanju određenih praktičnih stvari s kojima se suočavaju poput toga da ne mogu da ostvare posete u bolnici. Imam rešenje za to: izmene i dopune Zakona o zaštiti prava pacijenata kojima se uvodi institut bliske osobe na koji onaj ko se nalazi u bolnici može ubuduće da se pozove, i stvar je rešena. Idemo dalje. Šta je sledeće? Imovina, nasledstvo, penzije...? Postoji javni beležnik koji može da reguliše bilo koju vrstu ugovora između dve osobe, postoje mogućnosti odgovarajućih promena drugih zakona... Međutim, kao da njihov cilj nije da rešavaju ove životne stvari, već se izgleda radi o nečemu drugom: ideolozi

političkog homoseksualizma ne žele rešavanje konkretnih problema homoseksualaca, što nije sporno, već hoće redefiniciju braka i porodice, što je protivustavno, kao i da promovišu homoseksualizam našoj deci kroz udžbenike, medije i zakone, što je veoma sporno. Upravo su zamenjene teze: mi ne želimo da se mešamo u njihovu privatnost, ali oni očito žele da se mešaju u tradicionalni brak i porodicu. Odnos između dva muškarca ili između dve žene nije i ne može biti brak i porodica. Ustav Srbije, član 62, stav 2, jasno kaže da je brak zajednica muškarca i žene, a neko sada želi da nam proturi legalizaciju homoseksualnih brakova pod drugim imenom. Ako ova vlast želi da menja Ustav, zna se kako se to radi, a pre toga neka SNS kandiduje ovaj zakon na izborima ili referendumu, jer to nikada nije bio njihov predizborni program, a ne da se kriju iza Gordane Čomić, kadra bivšeg režima, i na taj način sav negativan odijum svale na nju. Za mene ovo nisu Čomićkini, već Vučićevi zakoni.

Kada razmišljate o narednim izborima, imate li na umu eventualne koalicione partnere? Da li ste bliži saradnji s ideološki sličnim opcijama ili ste opet za jedinstvo opozicije?

- Upravo između to dvoje treba da se opredelimo: ili jedna lista protiv vlasti, sa svima prihvatljivim zajedničkim predsedničkim kandidatom na čelu, ili dve ili više ideološki profilisanih opozicionih kolona, koje se neće međusobno napadati, već će podstaći izlaznost i sabrati svaki opozicioni glas.

Da li razmišljate da se kandidujete na predsedničkim izborima?

- Da je Srbija slobodna i demokratska zemlja, s ponosom bih istakao program zaštite porodice, domaće privrede, sela i životne sredine kao program Srpskog pokreta Dveri na predsedničkim i bilo kojim drugim izborima, posebno ističući kao zastavu naš slogan „Promena sistema – sigurnost za sve”, koji zapravo predstavlja jedinu novu politiku u Srbiji danas. To znači ne samo promenu vlasti ,već i promenu kompletnog korumpiranog političkog sistema koji ovde vlada bez obzira na smene vlasti već više od 30 godina.

Izjavili ste da je narodu dosta da bira između Tadića i Vučića? Zašto mislite da narodu nije dosta, recimo, Boška Obradovića?

- Zato što Dveri nikada nisu bile na vlasti, iza sebe nemaju nikakve afere, nismo korumpirani, nismo se obogatili na grbači naroda, i nikada nismo izneverili svoje birače, jer smo ostali dosledni svom programu od osnivanja do danas. Režimska negativna propaganda je učinila svoje da građani omrznu i one koji, za razliku od predstavnika vlasti, nikada nisu učestvovali u lopovluku, kao što je neka druga propaganda učinila da mnogi misle da su svi isti, što je namerno urađeno da se ubije volja i nada za političkim promenama. Nismo svi isti niti možemo biti isti mi koji nismo bili na vlasti s onima koji su bili na vlasti i nisu se proslavili. Najnormalnije je da neko nov dobije šansu, a ne da se vraćamo na staro ili da ostane ovo sadašnje. Pa ako taj novi brzo ne pokaže pozitivne rezultate, odmah ga treba menjati i tražiti bolje rešenje sve dok ga ne nađemo. A ne da se vrtimo u začaranom krugu istih potrošenih lidera već tri decenije. Zar građanima Srbije zaista više nije dosta da biraju između Tadića i Vučića, Dačića i Šešelja, Čede i Čanka? Dokle ti ljudi misle da vladaju? To moraju da razumeju i moje kolege iz opozicije koje su pripadale bivšem režimu: mi treba i moramo da sarađujemo da bismo promenili ovu vlast, ali više nikada nema povratka na staro jer to staro nije bilo dobro jer da je bilo dobro, ne bismo dobili SNS na vlasti. A da bi se rodilo i zaživelo nešto novo, to mora da garantuje neko čist ko do sada nije bio na vlasti.

Nismo svi isti i ne možemo biti isti mi koji nismo bili na vlasti s onima koji su bili na vlasti i nisu se proslavili