TOZOVAC pred smrt radio pesmu za film „Toma”

Željko kaže da mu je žao što Predrag Živković nije dočekao premijeru dueta koji su udruženim snagama uradili.

Snimanje igranog filma o životu Tome Zdravkovića je završeno, i to snimanjem poslednjih kadrova u Čikagu. Iako je najveći deo materijala snimljen još pre dva meseca, zbog epidemiološke situacije, snimanje u Americi se odlagalo u više navrata. Kako je “Blic” na licu mesta uspeo da se uveri, reditelj Dragan Bjelogrlić nije želeo da se scene koje se dešavaju u Americi snime na drugoj lokaciji, već je s ekipom otputovao kako bi realizovao ovaj projekat. Više meseci priprema, čekanja na dozvole i vize - dovelo je do toga da se poslednji kadrovi snime na više različitih lokacija u Čikagu za pet dana. Zajedno s Bjelogrlićem, u Ameriku su otputovali i glavni glumac Milan Marić, kao i glumica Sanja Marković, koja igra Tominu treću ženu Gordanu, ali i jedan od najboljih direktora fotografije Goran Volarević. Samo snimanje je trajalo pet dana, a posebno interesantno je bilo snimanje na ulicama Čikaga, gde se glavni glumac vozi u oldtajmerima, obučen u kostime iz sedamdesetih godina.

S druge strane, snimanje filma i serije o Tomi Zdravkoviću trajalo je znatno duže jer je u nekoliko navrata moralo da se prekida zbog pandemije. Međutim, producenti Željko Joksimović i Dragan Bjelogrlić nisu želeli da se odreknu autentičnih lokacija i odlagali su snimanje ovih scena u više navrata, samo da bi se sve uradilo kako je i planirano.

Željko Joksimović za “Blic” otkriva da je na pesmi za potrebe filma radio sa nedavno preminulim kolegom Predragom Živkovićem Tozovcem.

- Kada smo razmišljali kakva će muzika pratiti film, Toma, Bjela i ja smo pričali o tome godinama. Ceo projekat traje već šest godina i u tom samom procesu stvaranja mi je on rekao: Je l‘ možeš ti da napraviš jednu pesmu koja povezuje Tomu sa Silvanom. Naravno da oni nikada nisu imali nijedan zvanični duet, ali da napravimo jednu duetsku pesmu koja će zvučati kao da je davno zaboravljena, da ima tu zvučnost, da je nova a da podseća na sve što je staro. I ja sam napravio jednu melodiju koja se po mom mišljenju uklapala u celu priču. Onda smo razmišljali ko bi mogao da napiše tekst za tu pesmu, razmišljao sam puno, razgovarao sam i sa mojim saradnicima. Međutim, kao da mi se lampica upalila jednog dana kada sam razmišljao ko bi zapravo mogao da napiše tekst i setio sam se Tozovca, otkriva Željko, i dodaje:

- Onda sam zvao Tozu, on je na kraju krajeva i sarađivao s Tomom i Silvanom. Svakako je pisao pesme Silvani. Kada sam zvao Mimu i njega, on je rekao da će vrlo rado probati da to uradi, jer on neosporno poštuje ono što ja radim, a i suprotno, puta deset, s obzirom na to da je on jedan od naših najvećih autora tradicionalne muzike, harmonikaš, interpretator i tekstopisac. Nekako je na najbolji i najsimpatičniji način svima koji nisu iz stare Jugoslavije opisao šta je to Šumadija, naš folklor. I onda smo počeli da se čujemo telefonom, to je zapravo bilo doba korone, kada se niko nije ni sa kim viđao, bili smo u kućama. Odmah je on meni rekao: „Hajde, molim te, otpevaj mi preko telefona ne mogu da čekam da mi pošalješ.“

Željko je melodiju Tozovcu poslao preko vocapa, nakon čega je usledio zajednički rad.

- Rekao mi je: Strofa je prelepa, ono za šta se i kod mene u kući i deca kače to je taj refren, takvu udicu si napravio da je to strašno, kao da si stvarao u onim godinama. Ja mu kažem:

Onda mi je on jednom prilikom rekao: Toma je voleo da pominje sudbinu, pa zameni poslednju reč u refrenu