MILANOVIĆEVA RAMPA ZA SRBIJU?
Još jednu rampu na ionako krivudavom i punom rupa putu Srbije ka Evropskoj uniji postaviće Hrvatska, a inicijator najnovijeg uslovljavanja naše države je hrvatski predsednik Zoran Milanović.
Uslov za članstvo Srbije u EU, kako najavljuje Milanović, biće rešavanje pitanja nestalih hrvatskih vojnika i civila u ratu od 1991. do 1995. godine. Ovo nije prvi put da neko od tamošnjih zvaničnika postavlja pitanje uslovljavanja Srbije u poziciji kada naši susedi mogu da utiču na brzinu kojom ćemo se kretati ka EU, ali je prvi put da ovako kategoričan stav dolazi od predsednika Milanovića.
On je na ovu ideju došao nakon sastanka s hrvatskim ratnim veteranima na kome se, između ostalog, raspravljalo o nestalim tzv. braniteljima Hrvatske, tužbi hrvatskih logoraša protiv Srbije, kao i o mogućnosti da se od naše države dobije ratna odšteta.
- Srbija mora da otkrije gde se nalaze posmrtni ostaci nestalih branitelja i civila. Pitanje nestalih mora da se reši pre ulaska Srbije u EU. Znamo da naši susedi znaju, i moraju da znaju, puno više o nestalima nego što čine i pokazuju. To pitanje je ljudsko, simbolično i državno - rekao je Milanović.
Vlada, koja bi mogla da donese eventualnu konačnu strahinja subotić iz nvo organizacije „cep“
odluku o uslovima za Srbiju, i premijer Andrej Plenković nisu se do sada oglašavali po ovom pitanju.
Strahinja Subotić, programski menadžer u nevladinoj organizaciji Centar za evropske politike (CEP), kaže za “Blic” da se ova Milanovićeva najava tiče internih previranja na političkoj sceni Hrvatske, kojih je dosta u poslednje vreme, i odnosa na liniji Milanović - Plenković.
- Značajno je da on kaže da će to biti uslov pre ulaska Srbije u EU, a mi nećemo skoro ući. Oni nisu rekli da će blokirati neko od poglavlja. On ovakvim najavama pokušava da ojača svoju poziciju, da pokaže da ima stav, a Srbija je često država s kojom imaju probleme. Posle onoga što je Bugarska uradila Severnoj Makedoniji, države članice EU bile su šokirane kako jedna država može neko pitanje tako da bilateralizuje i tako na neki način preusmeri ceo proces na nacionalne interese. Čak i da hrvatska vlada to postavi kao prioritet, ne verujem da to suštinski može da utiče na put Srbije ka EU - kaže Subotić.
Sagovornik “Blica” ističe da Hrvatskoj zapravo nije u interesu da blokira našu državu.
- Hrvatskoj nije u interesu da nas blokira, jer već imaju probleme sa Slovenijom i ne treba im status nekonstruktivnog igrača. Ne bih očekivao kratkoročno zaoštravanje stava kada su u pitanju odnosi sa Hrvatskom - navodi Subotić.
Suzana Grubješić, predsednica Centra za spoljnu politiku, kaže za “Blic” da je onog trenutka kada su bilateralni sporovi uneti u politiku proširenja EU dato pravo gotovo svakoj zemlji da blokira nekog drugog.
- To je ono što je najgore od svega. Severna Makedonija ne može da otpočne pregovore o članstvu zato što je Bugarska bilateralni spor stavila kao nepremostivu prepreku. Tako može i Hrvatska, ali se nadam da će do ulaska Srbije
svi bilateralni sporovi biti rešeni - kaže Grubješić.
Navodi da je pitanje procene i političke logike da li bi država trebalo to da radi ili će učiniti sve da se taj problem reši. - Ja uvek verujem u ovo drugo. Da bi se izbeglo blokiranje, potrebno je da se u Savetu promeni način glasanja, da se donošenje odluka jednoglasjem zameni glasanjem kvalifikovanom većinom. To bi sprečilo ovakve pojave - zaključuje Grubješićeva.
Onog trenutka kada su bilateralni sporovi uneti u politiku proširenja EU dato je pravo gotovo svakoj zemlji da blokira nekog drugog. SUZANA GRUBJEŠIĆ PREDSEDNICA CENTRA ZA SPOLJNU POLITIKU