VELIKA ANALIZA DEJSTVA SVIH VAKCINA USRBIJI

Građani Srbije najbrže su razvili imunitet na kovid „Fajzerovom” vakcinom, za nijansu sporije „sputnjikom V”, dok kineskoj vakcini treba više vremena da stvori antitela, posebno kod starijih od 70 godina, a naročito kod muškaraca.

Zahvaljujući naučnicima s Instituta za primenu nuklearne energije (INEP), „Blic” ekskluzivno objavljuje prve rezultate analiza na osnovu uzorka od 10.000 građana Srbije, a reč je o uzorcima vakcinisanih građana počev od nultog dana, dve nedelje nakon primene prve, dve nedelje nakon druge doze, a potom u mesečnim intervalima.

Analizirani su uzorci građana od 20 do 95 godina starosti, a kako za „Blic” kaže Marija Gnjatović iz INEP-A, ideja je bila da se ispita jedan aspekt imunološkog odgovora (antitela), kako bi se stekao uvid u kinetiku stvaranja zaštite nakon imunizacije primenom vakcina baziranih na različitim tehnologijama, od klasične do RNK.

„FAJZER”

Na osnovu praćenog uzorka kada je reč o vakcini „Fajzer”, više od 85 odsto vakcinisanih specifičan antitelni odgovor razvija već dve nedelje nakon primene prve doze. Nakon primene druge doze, preko 95 odsto ispitanika ima merljive vrednosti antitela. Kada je reč o razlici u stvaranju antitela u odnosu na starosnu dob, istraživanje je pokazalo da ne postoji značajna razlika, a antitela ostaju u cirkulaciji nekoliko meseci nakon primene obe doze vakcine bez znatne tendencije opadanja.

„SPUTNJIK V”

Vakcina „sputnjik V” daje takođe dobar serološki (antitelni) odgovor u svim starosnim grupama. Kod većine vakcinisanih osoba merljive količine antitela javljaju se oko tri nedelje nakon primene prve doze, dok je procenat vakcinisanih osoba sa pozitivnim nalazom antitela nakon primene druge doze veći od 92 odsto. Koncentracije antitela u cirkulaciji ostaje nepromenjene u periodu praćenja.

„SINOFARM”

Vakcina kineskog proizvođača „Sinofarm” nešto kasnije stvara odgovor u odnosu na vakcine moderne tehnologije. Tako se prve merljive vrednosti antitela javljaju najranije oko dve nedelje i nakon primene druge doze. Građani do 65 godina u velikoj meri razvijaju specifična antitela i procenat seropozitivnih u toj grupi viši je od 90 odsto. Ipak, primećen je nešto brži pad vrednosti u odnosu na druge vakcine. Međutim, kako kažu u INEP-U, to ne znači da se i ukupna zaštita gubi.

ANALIZA KOLIČINE ANTITELA OBUHVATILA JE UZORKE VAKCINISANIH GRAĐANA OD 20 DO 95 GODINA

KOLIČINA ANTITELA ZAVISI I OD GODINA Očekivano je da je produkcija antitela najintenzivnija u trenutku prisustva virusa, a da se nakon toga očekuje pad koncentracije. Međutim, urađena analiza pokazuje da u trenutku kada dođe do ponovne izloženosti patogenu dolazi do brze produkcije visokospecifičnih antitela, neophodnih za odbranu organizma od infekcije.

Ipak, postoji jasna razlika u odgovoru na primenu „Sinofarmove” vakcine u različitim starosnim gru

Infekcije su moguće i nakon primljene vakcine, ali su znatno ređe, sa mnogo blažim simptomima i bez smrtnih ishoda MARIJA GNJATOVIĆ INEP

pama. Primećen je znatno slabiji antitelni odgovor kod osoba starijih od 65 godina, posebno u grupi starijih od 70 godina, i to muškog pola, sa čestom pojavom potpunog izostanka specifičnih antitela u cirkulaciji.

MOGUĆA ZARAZA, ALI SA BLAŽIM SIMPTOMIMA Kako za „Blic” kaže Marija Gnjatović, uočeno je da su infekcije moguće nakon primene svih vrsta vakcina.

- Ali znatno ređe se javljaju u odnosu na nevakcinisanu populaciju. Takođe sa dosta blažim simptomima i bez smrtnih ishoda - kaže Gnjatović.

INEP je radio nacionalnu seroepidemiološka studiju, studiju praćenja trajanja antitelnog odgovora nakon preležane infekcije, a sada i studija praćenja efekata imunizacije.

- Prisustvo specifičnih antitela u uzorcima krvi indikator je da je organizam prepoznao aktivne komponente vakcine i da je indukovan imunološki odgovor. Odsustvo antitela ne znači nužno da zaštita ne postoji jer su antitela samo jedan činilac imuniteta. Veoma važnu ulogu u odbrani od infekcije ima tzv. ćelijski odgovor koji se ne može meriti na jednostavan način - zaključuje Marija Gnjatović.