NESPOSOBNA EU GURA ZAPADNI BALKAN U RUKE RUSIJE I KINE
Sumorne strepnje da je proširenje Evropske unije “mrtvo” kao da je potvrdio ovonedeljni skup šefova diplomatija bloka u Luksemburgu, na kojem je Zapadni Balkan primio dva teška udarca.
Najpre je hrvatski ministar spoljnih poslova na evropski put Srbije postavio niz uslova, od priznanja genocida u Srebrenici do jačanja dobrosusedskih odnosa, a onda je, na zaprepašćenje Skoplja i Tirane, Bugarska ponovo stavila veto na početak pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom.
- Od Srbije se traže jasni odgovori, pre svega značajan i održiv napredak u fundamentalnim oblastima. U tom smislu gledamo na vladavinu zakona, pitanje nestalih osoba, prava žrtava rata, procesuiranje ratnih zločina, saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom, priznanje genocida u Srebrenici, jačanje dobrosusedskih odnosa kako sa članicama tako i onima van EU - rekao je u utorak hrvatski ministar Gordan Grlić Radman.
Dan kasnije EU je opet odlučila da ne otvori pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Razlog je kao i uvek isti - Sofija neće povući blokadu Skoplja sve dok ono ne prizna da su makedonski jezik i nacionalni identitet zapravo bugarski. Lideri dve zapadnobalkanske zemlje burno su reagovali na novu rampu. Makedonski premijer Zoran Zaev rekao je da je ovo već postao problem cele Unije koja ne može da spreči jednu zemlju da blokira proces proširenja, dok je njegov albanski kolega Edi Rama celu situaciju opisao kao “čekanje Godoa”.
- Ovo je ogroman neuspeh cele Unije i loša poruka celom regionu - kazao je Rama.
Uprkos svim uveravanjima da EU neće biti celovita dok ne “zaokruži” kontinent, kao i da je u njenom najvećem interesu da Zapadni
Balkan ima u svom okrilju, što dalje od orbite Rusije i Kine, blok ne odmiče od stare politike. “Zamor proširenja” izazvao je ogorčenost u regionu i stagnaciju u odnosima sa Briselom, koji tvrdoglavo insistira na držanju lekcija o malignom uticaju Moskve i Pekinga, ali i “reklamiranju” nepopularne politike ispunjavanja uslova. Jedno je sigurno - ukoliko EU ne nađe prijemčiviji pristup regionu, države Zapadnog Balkana teško da će na duži rok moći da se odupru gravitacionom uticaju istočnih sila.
Ali, ako EU zaista ne želi da se to dogodi, kako je došlo do toga da dve periferne članice direktno ugrožavaju njene interese? Kako se desilo da Bugarska, koja godinama unazad nosi neslavnu titulu najkorpmiranije članice, zajedno sa najmlađom i najsiromašnijom članicom Hrvatskom, uz pomoć “veto diplomatije” prkosi željama Brisela?
TRGOVINA VETOM
Sa druge strane deklaracije o budućnosti Srbije i čitavog regiona imamo proces gde svaka država gleda svoje interese, ocenjuje za “Blic” doktor Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije.
- Obične države se ponašaju uglavnom egoistično, pri čemu svaka država koristi one resurse koje ima. Ako je neka država članica nekog ekskluzivnog kluba, a neke druge države žele da uđu u taj klub, onda ta država koristi to pravo za zelenim stolom da postavlja neke uslove. To je krajnje očekivano i za Bugarsku prema Makedoniji, a pogotovo za Hrvatsku prema Srbiji. Tako funkcioniše diplomatski svet, gde svako sebično gleda svoje nacionalne interese i kako da ih ostvari na uštrb nekog drugog - kaže naš sagovornik.
Ipak, napominje, dalji tok evrointegracija neće zavisiti ni od Hrvatske ni od Bugarske, već će tu presudnu reč imati motor EU – Francuska i Nemačka. Problem je što je
KOMŠIJE IGRAJU SITNE IGRICE DOK SU FRANCUSKA I NEMAČKA OKUPIRANE DRUGIM PROBLEMIMA
Ako je neka država članica ekskluzivnog kluba, a neka druga želi da uđe u taj klub, onda ona koristi pravo da za zelenim stolom postavlja uslove
taj dvojac trenutno zaokupljen drugim stvarima.
- Oni se u ovom trenutku bave širim geopolitičkim temama. To je sada na tapetu i zbog toga se pravi efekat da je Balkan, kao što realno i jeste, u drugom planu. Ovo su igrice Bugarske i Hrvatske gde one na neki način pokušavaju da trguju svojim vetom. Kada istaknete neki uslov, neko vam završi nešto na nekoj drugoj strani, pa vi odustanete od toga. To je tvrđenje pazara Hrvatske i Bugarske unutar kluba kojem pripadaju - objašnjava Cvetićanin.
Pored Francuske i Nemačke, na evropski put regiona eventualno bi mogla da utiče Italija, koja je možda najraspoloženija za nastavak evrointegracija, ali je nažalot slaba da sprovede tu agendu.
- Zbog toga se vraćamo na ove dve države kojima je sada prioritet da definišu odnose sa Amerikom, Rusijom i Kinom. Takođe, obe države očekuju izbori: Nemačku u septembru, a Francusku sledećeg proleća. To troši energiju EU, pa dok se ti procesi ne završe, bojim se da ćemo imati ove sitne igrice Hrvatske i Bugarske - rekao je Cvetićanin.
TRENUTAK ISTINE
Da li Godo nikada neće doći, kao u drami Semjuela Beketa na koju se pozvao Rama, ili će se čitav proces pomeriti sa mrtve tačke, moglo bi da se vidi na jesen, kada će za kormilo EU biti u rukama Slovenije.
-Tokom slovenačkog predsedava, najverovatnije u oktobru imaćemo veliki skup EU i Zapadnog Balkana, gde ćemo videti da li će se desiti neka značajna deklaracija ili odluka. Još je rano govoriti u ovom momentu. To će biti vrhunac slovenačkog predsedavanja, budući da je ona, za razliku od Bugarske i Hrvatske, dosta konstruktivna što se tiče nastavka evropskog puta regiona i zaista pomaže. To će biti trenutak istine za EU i region u kojem će se konačno definisati agende. Do tada možemo očekivati taktiziranja Hrvatske i Bugarske. One države koje mogu da razmišljaju strateški, naprosto su okupirane sopstvenim unutrašnjim procesima ili odnosima sa velikim silama, gde je Balkan samo jedna od tema - naglašava Cvetićanin.
„Mi smo Evropa, ne Evropska unija. Još nismo u toj zajednici, ali oni ne mogu da nam kažu da smo pogrešili. Oni moraju da shvate da je problem u njima“, kazao je albanski premijer