DA LI ĆEMO OPET IMATI I PO 4.000 ZARAŽENIH NA DAN?

Procena Milanka Šeklera, cenjenog virusologa i mikrobiologa Veterinarskog instituta u Kraljevu, da bismo na jesen ponovo mogli da imamo po 4.000 zaraženih na dan, zabrinula je srpsku javnost. U Srbiji je tokom 2020. godine umrlo 10.356 osoba koje se mogu

ŠEKLER JE KAZAO da se stopa imunizovanih zaglavila na 48 odsto.

- Stali smo kod radno sposobnog stanovništa, kod mlađih osoba, za koje smo govorili da nisu prioritet za vakcinaciju, što je tačno. Međutim, vreme se promenilo, stariji i ugrožene grupe su završili svoj deo posla. Ljudi koji se nisu vakcinisali postaju rezervoar u kojem virus može da se širi i bezbedno boravi. Mi vakcinisani smo mu veliki problem, ali će ići sa nevakcinisanog na nevakcinisanog - kazao je dr Šekler.

Dr Predrag Kon, član Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti kovid – 19, ne slaže se sa Šeklerovim prognozama. On kaže da je 4.000 “pojačana” brojka”, ali napominje da broj zaraženih može preći 1.000.

- Mi možemo da kažemo da imamo mirnu situaciju, koju ćemo imati tokom leta, ali sa ovakvim ponašanjem nije nemoguće da će i pre jeseni početi porast broja zaraženih, ali ne očekujem da će to biti značajno. To je nemoguće, i to bi značilo da se pojavio potpuno novi virus - kazao je dr Kon u “Novom danu” na TV N1.

Dr Kon je naveo da se virus od početka do sada dosta promenio. Sada, kaže on, imamo potpuno novu zaraznost, gde prosečni zaraženi zaražava pet i više osoba, dok je na početku epidemije taj broj bio tri.

- Virus je opstao, on će biti sa nama, pandemija će se nastaviti godinama. Jasno je da ovo nema šanse da stane sa ovakvom vakcinisanošću. Nema šanse da stane sa ovakvom opuštenošću. Moramo da se dozovemo pameti i da shvatimo da mladi imaju odnos prema imuznizaciji koji je potpuno drugačji u odnosu na onaj koji imaju stariji - rekao je dr Kon.

Šeklerove prognoze, kaže epidemiolog dr Zoran Radovanović,

Ljudi koji se nisu vakcinisali postaju rezervoar u kojem virus može da se širi i bezbedno boravi

mogle bi da se ostvare ako bi ostali na trenutnom broju vakcinisanih. On odbacuje mogućnost da se brojke od 8.000 zaraženih ponove.

- Moramo imati u vidu i da je 80 odsto naše populacije vakcinisano kineskom vakcinom čija zaštita nije dutotrajna. Ako bismo povećali obuhvat imunizacijom i počeli sa revakcinacijom građana koji su primili kinesku vakcinu, kojima treba dati treću dozu iste ili vakcinisati ih nekom drugom vakcinom, onda je Konovih 1.000 na dnevnom nivou mnogo. Sve je sada na zdravstvenim vlastima da ubede građane da se vakcinišu, ali i na građanima - kaže dr Radovanović.

Dr Zoran Vučinić, penzionisani epidemiolog iz Užica, smatra da je procena dr Šeklera hipotetička i on ne veruje da ćemo na jesen imati 4.000 obolelih dnevno.

- Da ne bi licitirali brojkama i nejasnim epidemiloškim procenama potrebno je da shvatimo da je čovek rezervoar zaraze i da odmah iz pasivnog pređemo u aktivan epidemiloški nazdor. Turistička sezona je u jeku, naših državljana ima na svim destinacijama, a na društvenim mrežama preovladavaju pitanja o cenama PCR testova u inostranstvu. A to znači da su nevakcinisani krenuli na odmor. Kao predstavnik stare epidemiloške škole koja ima svoja pravila, procedure, zakonistosti, ja bih u ovom trenutnu na svim granicama prema susednim zemljama uspostavio kontrolu nad ulaskom u našu zemlju. Takođe, insistirao bih na testiranju kao načinu brze detekcije zaraze, a zatim i izolaciji prvog reda kontakta obolelih, ne na telefonskim anketama nego radom epidemiloga na terenu. Samo ovakvim pristupom možemo uspostaviti kontrolu nad kovidom - kaže dr Vučinić.

nKako je istakao ministar zdravlja Zlatibor Lončar, uzeti su u obzir zdravstveni kartoni i sve potvrde o smrti i izjave rodbine, sve ono što bi se moglo dovesti u vezu sa koronom.

- Ne možemo da kažemo šta je tačan uzrok smrti, ali smo hteli da obuhvatimo sve ono što se može dovesti u vezu sa koronom. Oko pet hiljada je broj onih za koje se najpre tvrdilo da mogu da se dovedu u vezu sa koronom, ali smo išli i dalje i obuhvatili sve. Tražio sam da se sve uzme u obzir - istakao je Lončar.

Kako je rekao ministar Lončar, 64,6 procenata od tih ljudi koji su preminuli, a mogu se dovesti u vezu sa koronom, imalo je neka pridružena oboljenja koja su, kako je naglasio, “bila izuzetno ozbiljna”.

- To su oboljenja krvotoka, povišeni krvni pritisak, dijabetes, neurološka oboljenja.

Prosek starosti tih ljudi je bio 72,2 godine, tri četvrtine bilo je starije od 65 godina, a dve trećine su muškarci.

- Mi ovog momenta, ne samo mi, već bilo ko, ne možemo da izađemo sa podacima i kažemo da tvrdimo nešto da je neko umro od kovida. Ponavljam, razlog je krajnje jednostavan - da bismo tvrdili da je neko umro od korone morate da uradite obdukciju - kazao je Lončar.

On je napomenuo da se na ovom spisku nalaze i ljudi koji nisu ležali u bolnici, i oni koji su na testovima bili negativni i koji su se sami lečili.

- Naš zadatak nije bio nimalo lak, a ovaj trenutak je izabran jer trenutno zdravstveni sistem nije preopterećen, pa smo imali vremena da sve uradimo na najbolji način.

Posebna stavka bila je smrtnost medicinskog osoblja.

- U 2020. ukupno je umrlo 48 lekara gde ubrajamo i ljude u penziji, a nažalost 28 je bilo mlađe od 65 godina, gde podrazumevamo da su bili u prilici da uđu i rade u zdravstveni sistem, najšire moguće gledamo.

Lončar je naveo da je u Srbiji u prethodne četiri godine smrtnost povećana za oko 70 odsto u odnosu na prosek od 2012. do 2016. godine.

- Najveći broj smrtnih ishoda u našoj zemlji zabeležen je u decembru 2020 - rekao je Lončar.

On je naglasio da su u tu statistiku uračunati svi pacijenti, ne samo oboleli od korone i da podaci pokazuju da je u Srbiji statistički manje smrtnih

ishoda nego u Sloveniji,