FCS VODI PROMIŠLJENU KULTURNU POLITIKU

predsednica UO FCS i direktorka „Službenog glasnika“

Ne pamti se da je jedan projekat, poput Jadra, izazvao toliku podeljenost srpske naučne javnosti, što je potvrdio i skup u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, posle koga su ostala moga otvorena pitanja pa se i dalje ne zna da li je reč o investiciji veka ili pak ekološkoj bombi sa nesagledivim posledicama.

TE NAUČNE NEDOUMICE dodatno JE pomutio i američki centar za biološku raznolikost koji je objavio mapu projekata kompanije „rio Tinto“koji će ostaviti ekološke posledice u mnogim delovima sveta, na kojoj je ucrtana i Srbija. Za stručnjake koji su angažovani na opravdanosti ovog pojekta ovakav potez je neprimeren jer tvrde da će se projekat Jadar raditi po svetskim ekološkim standardima koji neće ostaviti posledice. onim drugima, koji nisu angažovani od „rio Tinta“je pak ovakav potez američkog centra za biološku raznolikost logičan jer dosadašnja praksa rada ove kompanije nije pokazala da mari za standarde u očuvanju životne sredine pa upozoravaju da bi Jadar mogao postati balkanska Panguna, a Loznica naš Bugenvil.

Zato i posle već spomenutog skupa u SANU na temu „Projekat Jadar - šta je poznato” čini se da je mnogo toga ostalo nepoznato pa se postavlja pitanje da li su mehanizmi naučnih dokazivanja u ovom slučaju izuzeti i sveli se na nivo političkog prepucavanja gde je interes važniji od činjenica. a te činjenice, iako je urađen Prostorni plan za ovaj rudnik, još nam ne otkrivaju o kakvoj se tehnologiji prerade rude radi, da li će proizvoditi opasni otpad, gde će biti skladišten. Još nema ni Studije o uticaju na životnu sredinu, iako je prema saznanjima „Blica“ona završena od strane rudarsko-geološkog i Biološkog fakulteta u Beogradu. Prema našim saznanjima, rudari tvrde da neće biti posledica jer će se primeniti najsavremenija tehnologija prerade rude i tretiranja otpada, dok su biolozi sumnjičavi i misle da će nekih posledica ipak biti.

Dinko knežević, profesor rudarsko-geološkog fakulteta u penziji, koji je učestvovao u izradi studije, navodi za „Blic” da nema bojazni da će otpad od eksploatacije biti opasan.

- otpad dobijen izradom rudarske infrastrukture je suv i krupnozrn. Druge tri vrste otpada su sitnozrne i nastaju u mokrim procesima pa se pre deponovanja objedinjuju i zajednički tretiraju i to mešanjem, filtriranjem i sušenjem. Na deponiju se šalje mešavina suvog otpada, a u akreditovanim domaćim i inostranim laboratorijama obavljena je njihova karakterizacija i dobijeni rezultati pokazuju da se radi o neopasnim otpadima - navodi knežević.

on potvrđuje da još nisu

Filmski centar Srbije odlikovan je prošle nedelje ordenom karađorđeve zvezda trećeg stepena, koji je predsednici Upravnog odbora uručio predsednik Srbije aleksandar Vučić, koja izražava zahvalnost državi i ističe da je ponosna na rad svih u FCS.

- Ljudi u kulturi, i to govorim u ime većine, često se osećaju zaboravljeno i skrajnuto. I kada vidite da država mari za neku oblast kao što je za film u poslednje tri godine, a pride i smatra da ste opravdali poverenje i osvetlali obraz državi, onda to daje jednu novu nadu umetnicima - da su stvarni ponos svoje zemlje i da se vrlo dobro vidi i zna ono što za nju čine. Ja lično sam u ovom procesu oživljavanja i FCS i „Službenog glasnika“toliko izgubila sebe i snage da sam bila ubeđena da ne mogu više. osećanje i potvrda “da ste najbolji” među građanima Srbije i da vam je dužnost da za nju radite više svakako me na to motiviše. Verujte da je to poseban osećaj, naročito za mene jer sam kao žena sa kosova dobila vidovdansko priznanje.

tom prilikom istakli ste da ste ponosni na činjenicu da je Filmski centar “uspeo da vrati filmsku publiku u bioskope, kvalitetnim sadržajem i vrednim filmovima koji će ostati generacijama koje dolaze”. - Mi smo kao društvo skloni improvizacijama, a ne promišljenoj politici i kontinuitetu. ako hoćete međunarodni imidž, onda morate ulagati u autorske filmove kakvi su “otac” ili “Šavovi”, koji su pobrali nagrade na Berlinskom festivalu. ako digitalizujemo bioskope i pravimo bioskopsku mrežu, onda im moramo pružiti filmove kakvi su “Južni vetar”, “Taksi bluz”, a nadam se da će to biti i “Munje 2” ili “Žikina dinastija” nastavak. Sa druge strane, nacionalni identitet, ali i imidž se gradi istorijskim filmovima sa nacionalnim temama kakva je “Dara iz Jasenovca”, “kralj Petar”, “Nečista krv”, a biće i “Žuta kuća” i “Heroji Halijarda”. Pri svemu tome morate imati na umu da se bioskopska publika gradi i neguje pa ćemo prvi put imati dečiji film “Hajduk u Beogradu” i crtani film “Baš-čelik” koji stižu u saradnji sa FCS. rekla bih da se to zove promišljena kulturna politika.

u 2020. ste realizovali sve

MEDIJSKE HAJKE I TVITER ME NEĆE NATERATI DA RADIMO U INTERESU MOĆNIH POJEDINACA IZ FILMSKE INDUSTRIJE

planirane konkurse, na 29 konkursa podržano je čak 166 projekata, sa sredstvima ukupnog iznosa od 724.500.000 dinara.

- Prilikom dodele ordena rekla sam da FCS nije više mesto dogovorenih konkursa već mesto u kome ima mesta za sve. Posebno za mlade ljude, debitante i one koji uprkos rezultatima nikada ranije nisu mogli da dođu do državnih sredstava. Iako se svi kada ne dobiju sredstva žale na politički kontekst odluka, danas sredstvima FCS snimaju i Dušan kovačević, Slobodan Šijan, Dragan Bjelogrlić, Srđan Dragojević, Darko Bajić, radoš Bajić, ali i više desetina debitanata. Ima li većeg dokaza otvorenosti i ispravnosti tog rada. a što se visine sredstava tiče, a pričamo o istorijski velikom budžetu, ne želim ni da se setim koliko sam borbe i muke prošla da bismo taj budžet dobili. Nadam se da su sad svi svesni da je to s razlogom.

Na koje ste filmove koje FCS poslednjih godina podržao lično najponosniji? Od kojih koji se sada snimaju očekujete dosta?

- Bila sam u publici kada su i “otac” i “Šavovi” doživeli ovacije i nagrade u Berlinu, bila sam deo ekipe koja je sprovela “Daru iz Jasenovca” i učinila je najgledanijim igranim programom, sve vas to čini neverovatno ponosnim kao i neverovatna gledanost “Južnog vetra” koji je vratio mlade srpskom filmu. očekujem tek mnogo od naših filmova koji stižu i na međunarodnim festivalima i u bioskopima, budite uvereni da zlatno doba tek stiže.

Mnogo bure u regionu digao je film “dara iz jasenovca”. izjavili ste da je film “lekovit i za Hrvate i da pomaže žrtvama da nađu svoj mir”. kako gledate na film pola godine kasnije?

- Bojim se da Hrvati ipak nisu pokazali tu vrstu spremnosti da suočavanjem sa prošlošću i pokajanjem započnu neku drugačiju budućnost na Balkanu. Govorim to s razlogom. Jer sudbinu “Dare” sada prolazi

film Lordana Zafranovića. I neki krugovi ovde, a naročito Hrvati, smatrali su da je film o genocidu nad Srbima trebalo da napravi Hrvat. Pa kad je Lordan Zafranović zakucao na vrata hrvatskog državnog fonda odbijen je kao što je odbijena i mogućnost da se na teritoriji Hrvatske snima. Sa druge strane, ja sam lično poželela ekipi “Quo vadis, aida?” sreću u trci za oskara verujući duboko u ono što sam rekla i za srpske filmove: da smo to dužni žrtvama i budućnosti.

Upravni odbor osnovao je Umetnički savet koji čine glumci Mirjana Karanović i Predrag Miki Manojlović, filmski reditelj i publicista Đorđe Kadijević, direktor fotografije Predrag Popović i direktor FCS Gordan Matić. Koliko je značajno uključivanje velikih umetnika?

- Ja ne verujem u to da ima uspeha bez vere u druge ljude i njihovo znanje. Velika imena su velika jer iza njih stoje veliki uspesi i veliko iskustvo, a ne igrom slučaja. I njihovo mišljenje je dragoceno i oni moraju da znaju da se upravo njihov sud posebno ceni. To je ta priča u nedostatku uvažavanja uspeha u kulturi koju mi pokušavamo svojim ponašanjem da otklonimo.

FCS ima čime da se pohvali poslednjih godina, ali uprkos uspesima, stalno ima i nekih primedbi i da se za svaki problem odgovornost svaljuje na FCS, a lovorike idu autorima.

- FCS se dugo godina “podrazumevao”, a njegovo nepoštovanje išlo je od toga da se i ne spominje od autora koji bez njega ne bi snimali, preko nepoštovanja svih rokova i ugovora, do svaljivanje krivice na FCS za sve lične promašaje i probleme. Mi smo već naučili da kada krene rafal na FCS, to znači da neko od “moćnijih” nije dobio sredstva ili nije spreman da isporuči projekat. Mislim da su se mojom ličnom borbenošću pre svega tu malo stvari promenile jer ja pokazujem da nemam strah od tih nameštenih afera, izmišljenih problema, kartelskih sukoba. Tako da su najvažniji principi rada našeg Uo: FCS je ustanova kulture od nacionalnog značaja, a ne privatni fond moćnih producenata, za sve važe ista pravila, a to je pre svega poštovanje zakona i ugovora i medijske hajke i Tviter nas neće naterati da radimo u interesu pojedinca i vrlo se, za sada, čvrsto držimo.

Bilo je dosta problema na relaciji Ministarstvo kulture - FCS u mandatu bivšeg ministra Vukosavljevića. Kako izgleda saradnja sa ministarkom Gojković?

- U javnosti je dugo pričano o nekakvom mogućem sukobu ambicija mene i ministarke iako sam ja milion puta ponovila da se u politiku i Vladu ne vraćam pa su mnogi naseli na te spekulacije očekujući nekakve probleme. Nas dve imamo dobru i stalnu saradnju, uvažavamo se i pomažemo i ona pokazuje spremnost da sasluša i promeni ono što nije ispravno. Problem sa ministrom Vukosavljevićem bih ja definisala kao problem nespremnosti da se bilo kakvo drugačije mišljenje uopšte čuje, ali je to srećom iza nas. ali ono što vredi upamtiti, moja oglašavanja u javnosti nikada nisu bila motivisana ličnim interesom i za njih treba da bude spreman svaki ministar ako ponovo dođe do toga da se Sajam knjiga pretvori u vašar ili Filmski centar u trećerazrednu instituciju.

Trinaestogodišnjeg Nikolu Perića nepoznati napadači pretukli su u selu Gojbulja nadomak Vučitrna. On je primljen u Kliničko-bolnički centar u Severnoj Mitrovici, a nakon saniranja zadobijenih povreda, zadržan je radi dalje opservacije. Sa vidnim povredama iznad oka, podlivima i posekotinama na rukama i nogama, Nikola je za Kosovo onlajn rekao da je napadnut od grupe dečaka, starijih od sebe, bez ikakvog razloga.

PRETUČEN SRPSKI DEČAK NA KOSOVU