Američki san ostvario, porodice željan ostao

Kao dete maštao je da će doći u ameriku, voziti kamion drumovima obećane zemlje, tu se oženiti niskom crnom ženom iz Srbije, s njom steći potomstvo, i dobiti premiju na lotou. Beše to onih bezbrižnih, dečačkih dana u Sarajevu, kad mu je rodni grad odisao bratstvom i jedinstvom i kad nisu postojali naši i njihovi.

otada do danas ŽELJKU Lemezu (49) ispunile su se tri od četiri želje. S tim što je ostvarenju prve najviše kumovao rat, i nemaština i duhovi prošlosti koji za njim ostaše.

danas za njim ostaju kilometri, one hiljade koje prevali autoputevima između obala dva okeana, pored gusto naseljenih metropola, zaleđenih reka severa, indijanskih rezervata, preko prerija, pustinja, ispod planinskih venaca. Koliko god amerika velika bila upoznao ju je celu. Kanadu takođe. dva puta je stizao do aljaske. Nagledao se amerike, ali nije svoje dece. Željan ih je ostao.

Kad padoše potpisi na dejtonski sporazum i sleže se mirus baruta, Željko se iz Sarajeva, tražeći svoje parče sreće oteto kraj miljacke, preseli u Beograd. Za par godina, životareći od danas do sutra, švercujući cigarete po prestoničkim pijacama i bežeći od inspektora, promenio je desetak podstanarskih adresa. divio se izbeglim zemljacima, Sarajlijama koje rat protera u Beograd, a koji se raseliše na sve strane sveta. Pratio ih na aerodrom, potajno se nadajući da će nekada poleteti i njegov avion.

- a onda sam preko jedne međunarodne organizacije predao papire za Sad, Kanadu i australiju. i, kao da su znali za moj san, amerikanci su mi dali iseljeničku vizu. Juna 1998. moja tadašnja supruga i ja sleteli smo u ajdaho. Kako sam iskoračio na američko tle rekao sam sebi: „Ja ću se vratiti“- priča Sarajlija po rođenju, Užičanin po adresi, Srbin i amerikanac po državljanstvu.

Samo, nije znao gde će se vratiti. U podeljeno Sarajevo gde mu ostaše najrođeniji? Beograd koji upravo napusti jer mu ne ponudi situirano sutra? Biće ipak neko treće mesto. Odredila mu sudbina kad je sreo nisku crnku iz mašte.

BOGATI LAS VEGAS

Neznanje engleskog jezika koštalo ga je dobro plaćenog posla. radio je u autoperionicama, raznosio brzu hranu, prevozio radnike, taksirao, na kraju kao trener učio decu fudbalu. U međuvremenu se i razveo i odlučio da počne novi život. iz ajdaha se preselio u susednu Nevadu. Grad koji živi 24 sata dnevno – kao stvoren za vedrog Sarajliju.

- U las Vegasu je bilo mnogo Srba. Poput većine naših radio sam kao taksista. Toliko ih je bilo da sam, čekajući putnike pred aerodromom i slušajući srpski iz usta mojih kolega, imao utisak da sam u Srbiji. Skoro sve Srpkinje radile su u kockarnicama. mlađe su služile

SUPRUGU DANKU UPOZNAO JE U LAS VEGASU, GDE SU SE I VENČALI U SRPSKOJ CRKVI