KAKO JE PRAVDA NA „VEMBLIJU“OSTALA SLEPA
Bajku Danaca prekinulo „domaćinsko“suđenje Danija Makelija, koji je posle pada Rahima Sterlinga kvaliteta za nagradu „Oskar“, i posle “konsultacije” sa VAR-OM, ipak okrečio, pa je Kejn posle odbrane Šmajhela, iz odbitka poslao “tri lava” u finale.
Reprezentacija Engleske igraće u nedelju od 21 sat protiv Italije za pehar namenjen pobedniku Evropskog prvenstva. On nedostaje “Gordom Albionu”, koji sa najvećih takmičenja ima samo trofej Mundijala 1966. godine. Koji i te kako ima veze i sa pričom o tome kako je pravda ostala slepa na “Vembliju” (opet), na meču polufinala kontinentalnog šampionata koji su odigrale Engleska i Danska (2:1).
Ima ekipa “tri lava” zaista fantastične igrače, tu nema dileme. Jedan od njih je Sterling. Koji je pokazao i zavidno glumačko umeće. Rahim je, kao da je ispred streljačkog voda, pao kao pokošen u 103. minutu utakmice posle kontakta sa Matijasom Jensenom,
a sudija Dani Makeli je, poput Taličnog Toma, bio brži i od svoje senke i - okrečio. Oskarovski pad Sterlinga pregledao je Makeli i preko VAR sistema... Odluku nije promenio. Trebalo bi Dani što pre da poseti oftalmologa, kad ni ispred onolikog ekrana ne vidi očigledno. Da ima loš vid shvatili smo i kada je na “Marakani” do ludila doveo Kristijana Ronalda, koji je postigao čist gol Srbiji, ali pogodak (srećom po nas) Dani nije video. To je ipak bio meč kvalifikacija, ali ono u sredu uveče bilo je polufinale Evropkog prvenstva. Nedopustivo! I da rezimiramo, Rahimu bi trebalo dati “Oskara”, Daniju prepisati pojačanu dioptriju, a ovom novom sistemu, koji neki preterano nazvaše (pre)var(a), nadenuti ime Var(alica). Pa, kako drugačije, kada je pola sveta videlo da kontakt nije bio za najstrožu kaznu, ali avaj... „Ti si moja varalica“, opevao bi ovu burlesku sa „Vemblija“(novog) Mile Kitić.
I stari „Vembli“je imao svoj VAR - pre VAR-A. U liku i delu jednog Azerbejdžanca, daleke 1966. godine. Tada je u finalu Svetskog prvenstva, u svom hramu koji je i tada stvarao duple slike, igrala Engleska protiv Zapadne Nemačke. Posle regularnih 90 minuta, gle čuda, otišlo se u produžetke. Tada je Džef Herst postigao, kažu pedantni
Džef Harst je, kažu pedantni i stari hroničari, postigao u finalu Svetskog prvenstva 1966. najsporniji gol u istoriji fudbala
i stari hroničari, najsporniji gol u istoriji fudbala, naravno uz onu Maradoninu božiju ruku. Lopta je posle odbitka od prečke pala na gol-liniju i vratila se u polje, a švajcarski arbitar Dinst je, posle konsultacije sa pomoćnim sudijom Azerbejdžancem Bahramovom, pokazao na centar. Kompjuter je posle 30 godina izračunao da je lopta morala da pređe još osam centimetara ka mreži, da bi gol bio regularan... Sećam se, kada je VAR zvanično uveden, kako mi je u neobaveznom razgovoru legendarni Ilija Petković, koji je nažalost preminuo prošle godine, rekao: “E, Ivanoviću, da je tada postojao VAR, Englezima bi bio poništen gol”. E, moj dobri Ilija...
„Vembli“, dakle, ne da svoje čedo. Čudne su tamo neke podzemne vode. Kolevka fudbala je u Engleskoj, na najbrutalniji način demonstrirano je “vikinzima”. Danska, jednostavno, nije smela da prođe. Odnosno, “Albion” je morao u finale. A, šta ostade od onog “Gordi”? Čak i treneri koji su najveće rezultate ostvarili na Ostrvu, poručuju da penal nije postojao.
- Nije bio penal - istakao je Arsen Venger, trenerska ikona Arsenala.
I Posebni je imao šta da kaže:
- Ovo nikada nije penal! Ne razumem odluku, pogotovo na ovom nivou. U polufinalu EP - poručio je Žoze Murinjo, koji je u razgovoru sa engleskim novinarima čak osam puta ponovio da je dosuđen nepostojeći penal.
Nije ništa u životu slučajno. Ni to što je Engleska bila svrstana u desni kostur šampionata, kudikamo lakši u odnosu na levi. Ni to što je samo jedan meč na čitavom šampionatu odigrala van „Vemblija“. Ni to što je došla u finale, tako kako jeste. Znate za onu priču kada je neko “projektovan” za nešto. Ima tu i kvaliteta, svakako, ali nema duše.
Engleska je peharu prvaka Evrope najbliža bila dve godine posle diskutabilnog osvajanja planetarne krune, ali je 1968. godine fudbalerima Alfa Remzija vruću šamarčinu u polufinalu odvalila - Jugoslavija. Tačnije, Dragan Džajić u 86. minutu meča. Od toga se nisu oporavili 50 i kusur godina.
Dakle, Englezi su na projektovanom putu, da osvoje to što im fali. Ali... nisu računali da će u finale i Italija.
Šta je sve potrebno da Novak Đoković uradi da bi ga smatrali najboljim na svetu? Možda da postane prvi teniser koji ima po deset polufinala grend slemova na svim podlogama: betonu, šljaci i sada na travi? Možda da ga na konferenciji, posle 350. pobede na veliki turnirima, ne pitaju “kako se oseća kao loš dečko tenisa”? Možda, možda, možda...
- Nisam loš, to je samo vaše mišljenje. I, ne jurim za Nadalom i Federerom. Imam svoj put. Da li pratim svoje rezultate? Svakako, ali ne znam koje sam sve rekorde postigao - odgovorio je Đoković na provokativnio pitanje.
Svaki put kada je na Vimbldonu, za Novakom se podiže prašina. Tako je i sada, pred današnje polufinale u kojem igra sa Denisom Šapovalovim., a za to se pobrinuo njegov bivši trener, Boris Beker.
- Znam Novaka, radili smo zajedno. Na terenu izgleda kao da mu niko ne može ništa, ali ni on nije robot. Što se mene tiče, on je jedan od najboljih svih vremena. To pokazuju rezultati. Međutim, na skali popularnosti, u poređenju sa Nadalom i Federerom... to je meč koji možda nikada neće dobiti. Da li ga to muči? Stalno. Da li se privikao na to? Jeste - rekao je Beker.
Nema sumnje da se Đoković privikao da ga porede sa teniserom koji nije ni došao u London i drugim koji je eliminisan u četvrtfinalu, tako što je treći set izgubio sa 3:0. Na njih jeste, ali će sada morati i na mladog Šapovalova kog Novak izuzetno ceni.
- Denis je stalno u vrhu poslednjih nekoliko godina. Očekivalo se da bude u Top 10, možda i u prvih pet, ali mu je nešto nedostajalo.
Možda su to bile pobede u velikim mečevima, na grend slemovima? Ipak, sad mi se čini da je zreliji. Igra levom rukom i odlično servira. Pri tome, dobar je na mreži i mislim da se brže kreće. Gledao sam ga protiv Endija Mareja, igrao je impresivno. Moram da pronađem odgovor na njegove servise. Biće ovo najveće iskušenje za mene do sada i radujem se polufinalu - dodao je Đoković.
Utisak je da je javnost u Engleskoj ljuta zbog eliminacije Rodžera Federera, što znači da u nedelju nećemo moći da gledamo još jedno epsko finale. Kao da je Novak kriv jer Švajcarac uoči 40. rođendana ne igra kao pre nekoliko godina. Federer se prilično obrukao protiv Poljaka Hurkača koji ga je pobedio sa 6;3, 7:6, 6:0.
- Moram da se regrupišem, da vidim šta mi je činiti. Moj cilj je da svake godine igram na Vimbldonu. Da li ću doći i naredne, stvarno još ne znam. Razgovaraću sa svojim timom, moram da se odmorim i dobro razmislim. Videćemo, sve je otvoreno. Zadovoljam sam šta sam stigao do četvrtfinala - priznao je Federer, koji bi trebalo da učestvuje na Olimpijskim igrama u Tokiju.
Bilo kako bilo, Đoković ima veliku priliku da osvoji 20. grend slem trofej i da tako napadne “Zlatni slem”. Ako bude trijumfovao u Londonu, onda mu ostaje još da bude najbolji u Tokiju i na US Openu.
- Već sam rekao da ne razmišljam o rekordima. Ušao sam u završnicu Vimbldona, mog omiljenog turnira, i sada moram da budem koncentrisan. Ovo je period kada je sve moguće, iznenađenja se dešavaju, i moram da budem 100 odsto - poruči je Đoković pred meč sa Šapovalovim.
Ušao sam u završnicu Vimbldona, omiljenog turnira, i sada moram da budem maksimalno koncentrisan. Ovo je period kada je sve moguće.