RASTE PRITISAK NA GRČKU DA PRIZNA KOSOVO
Sve izvesniji trougao Atina-beograd-priština
Najznačajniju ulogu u dijalogu Beograda i Prištine do sada su imale EU i SAD, a u poslednje vreme preti da ih “zaseni” i ukrade im slavu, i to na loš način, još jedan igrač.
Sve su glasnije priče da raste pritisak da Grčka prizna Kosovo, pa se čini da će uz dijalog, akcenat razgovora biti i na trouglu Atina-beograd-priština. Za tako nešto uvod je bio dolazak Džoa Bajdena na mesto predsednika SAD, što je donelo veću usklađenost u delovanju Brisela i Vašingtona po pitanju Kosova, ali i očiglednu rešenost da što pre uvedu dijalog Beograda i Prištine u neki ozbiljniji kolosek. U kojem pravcu bi to moglo da ide dalo se naslutiti iz smernice koju je nedavno dala bivša državna sekretarka SAD i čelnica uticajne “Olbrajt Stounbridž grupe” Madlen Olbrajt. Ona je na saslušanju u Kongresu rekla da “nezavisnost Kosova i njegovu sposobnost da deluje kao nezavisna zemlja ne bi trebalo da zavisi od sporazuma sa Beogradom”.
Odmah su se pojavili navodi da bi to konkretno moglo da znači da će se EU i SAD usmeriti na pritisak preostalih pet zemalja koje nisu priznale Kosovo, a poslednjih nedelja postalo je jasno i koja bi to zemlja mogla da bude - Grčka.
Nije trebalo mnogo da se čeka, prvi koraci su već učinjeni. Atina već decenijama ima kancelariju za vezu u Prištini na ambasadorskom nivou, iako nema ambasadora i ne može da ga ima sve dok ne prizna Kosovo. Sada je otišla korak dalje i podigla nivo odnosa sa ekonomskog na viši nivo - nivo političkog direktora. Sledeći je ministarski, to jest priznanje.
Mada je još 2012. najavljeno da će Grčka ići “puzajućim priznanjem”, što znači korak po korak, izgleda da je pod pritiskom ubrzala delovanje i prebacila se na galopirajuće.
Neko bi rekao da je u pitanju preterivanje, ali da se iza brda nešto valja najavljuje i izjava grčkog ministra spoljnih poslova Nikosa Dendijasa “da se stav Grčke o statusu Kosova nije promenio, ali da proglašenje nezavisnosti Kosova ne krši međunarodno pravo”.
Uz sve to, na marginama ministarskog foruma u Dubrovniku specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak susreo se sa Dendijasom, a na stolu su bile dve teme: evropska perspektiva Zapadnog Balkana i pregovori Beograda i Prištine.
Kako je “Blic” već pisao, pritisak pojedinih članica EU na Grčku ne staje, jer je zbog otežane finansijske situacije usled virusa korona pogodno tle za “uticaj”. Priznavanje makar jedne od pet država EU - Španije, Grčke, Kipra, Rumunije, Slovačke - smatralo bi se izuzetnim uspehom EU diplomatije.
Stav da nije nemoguće da na kraju i urodi plodom nedavno je za grčke medije izrazio i grčki geostrateški analitičar Eftimios Petrou.
- Pošto Dendijas nije nedvosmisleno odbacio ovu mogućnost, opcija priznanja ostaje otvorena - rekao je Petrou.
Da bi Grčka mogla da ima ozbiljniju posredničku ulogu u pregovorima Beograda i Prištine u narednom periodu smatra i direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov.
- Uključivanje Grčke pokazuje da je Lajčaku potrebno “svako savezništvo“koje može da dovede do pozitivnih rezultata. Mnogo toga se dešava
iza zavese šta mi ne vidimo, a onda se iznenadimo kad to bude finalizovano. Zbog toga se lako može desiti u skorije vreme, kada se ponovo nađu Vučić i Kurti, da se izađe sa nekim artikulisanim predlogom. Vučić priča da je izložen jakim pritiscima i ja verujem da jeste, jer su sada EU i SAD udružile snage da se pitanje Kosova reši. Moguće je da se i sada sprema nešto što bi vodilo pomirljivoj varijanti za obe strane - ukazao je Popov.
Atina decenijama ima kancelariju za vezu u Prištini na ambasadorskom nivou iako nema ambasadora sve dok ne prizna Kosovo