MIROSLAV OLENJIN

PUNOM PAROM NUKLEARNO

...Broj slučajeva kovida u Melburnu i državi Viktorija i dalje raste, sa novim rekordom postavljenim u četvrtak - 766 taze zaraženih.

Stanje u Sidneju je dotle počelo da se poboljšava. Kriva je pre dve nedelje dostigla vrhunac sa oko

1.500 slučajeva, da bi zatim spala na hiljadu. Gledis Beredžiklijan, premijerka države Novi Južni Vels, prestala je da se svakog jutra pojavljuje pred kamerama i tugaljivim izrazom lica saopštava najnovije brojke. Neki su joj to zamerili, drugi se pak slažu da njena vlada treba da se bavi i pitanjima koja nemaju veze sa koronom. Neizbežno se približavamo trenutku kad će mere zaključavanja morati da se ukinu i virus “pusti” u slobodan promet. Australija je u petak dostigla 50% vakcinisanosti sa dve doze. I ja sam sebi zakazao svoju prvu “fajzerku”, pragmatično računajući, valjda kao i većina drugih, da je to način da se izbegne rizik, ali i živi bez restrikcija i sledeće godine slobodno putuje.

U centru Melburna su tri dana za redom protestvovali građevinski radnici, buneći se protiv odluke vlade Viktorije da privremeno zatvori gradilišta zbog širenja kovida. Njima su se pridružili razni desničari i antivakseri, nazvao bih ih “trampistima”, prema agresivnosti i parolama koje smo prošle godine videli u Americi. Protesti su iz helikoptera direktno prenošeni na državnoj televiziji. A mene je sa lica mesta obaveštavala moja koleginica Ara, koja je trenutno u Melburnu. U sredu ujutro javila mi je i za zemljotres! Potres je bio jačine nekih šest stepeni, sa epicentrom na oko dva sata vožnje od Melburna. I u samom gradu su sa fasada mnogih zgrada pootpadale cigle, dok je 35.000 domova nakratko ostalo bez struje. Srećom, nije bilo povređenih. Stručnjaci kažu da se sličan potres nije dogodio u poslednjih 175 do 200 godina. Australija, za razliku od Novog Zelanda, recimo, nije navikla na zemljotrese, pa ne čudi što je ovaj događaj izazvao dosta pometnje.

AUSTRALIJA SE OVIH DANA TRESLA, ŠTO OD PROTESTA, ŠTO OD AFERE OKO NUKLEARNIH PODMORNICA, A U SREDU I BUKVALNO, OD ZEMLJOTRESA KOJI JE POGODIO MELBURN...

Francuska izgleda ne shvata da su ona i NATO tek drugi krug zapadnog savezništva

26. SEPTEMBAR 2021. /

A na geopolitičkom planu, još jedan potres. Američki predsednik Džo Bajden zadovoljno je prošle srede u Beloj kući obznanio sporazum između njega, britanskog premijera Borisa Džonsona i “onog momka dole-ispod” (tj. “Down-under”, što je posprdan naziv za Australiju). Mnogi misle da Bajden tog momenta nije mogao da se seti imena australijskog premijera Skota Morisona. Novi vojni pakt nosi naziv AUKUS, a Australija bi prema njemu trebalo da u budućnosti raspolaže nuklearnim podmornicama. Da ne bude zabune - one ne bi nosile rakete sa nuklearnim bojevim glavama, što bi išlo protiv decenijske politike Australije i mnoštva međunarodnih sporazuma, nego bi bile pokretane atomskim reaktorima. U odnosu na postojeće dizelke imale bi daleko veći radijus dejstva i sposobnost da se mesecima kriju ispod površine mora. Naravno da se to nimalo ne dopada Kini. A ni mnogima u Australiji, jer ne žele da postanu središte mogućeg konflikta.

Svega nekoliko nacija ima tehnologiju za gradnju nuklearnih podmornica. Australija nažalost nije među njima. Jedna od mogućnosti koje vlada pominje je da se trupovi osam novih podmornica sklapaju u vojnom brodogradilištu ovde u Adelejdu. Neki kažu da je to ipak više posao za varioce nego za inženjere i naučnike. Amerikanci bi sa svoje strane isporučili opremu i reaktore i takođe kod sebe skladištili istrošeni uranijum. Francuzi su zbog stvaranja AUKUS-A izgubili ranije dogovoren posao oko izgradnje podmornica vredan 90 milijardi australijskih dolara. I dosta teško su to primili. Pariz je povukao svoje ambasadore iz Kanbere i Vašingtona, mada je kasnije ovog drugog ipak vratio.

/

Francuska izgleda ne shvata da su ona i NATO tek drugi krug zapadnog savezništva. Ono pravo jezgro je anglo-američka koalicija koja kontroliše sva mora i okeane, što će reći pomorske puteve i tokove svetske trgovine. Oni mogu, kad požele, da zaustave teretnjake sa robom iz Kine, ili tankere pune nafte koji napuštaju Persijski zaliv. Ta prevlast na moru ne traje samo od završetka Drugog svetskog rata; ona ide i dalje u prošlost, do 16. veka i osnivanja “Istočno-indijske kompanije”, najmoćnije i najvažnije kompanije u istoriji čovečanstva (da mi ne zamere Epl, IBM, Ford...) Prateći njeno delovanje vidimo uspon britanske imperije i svetskog finansijskog sistema, ali i takvih pojava kao što su profesionalni, nestranački državni službenici (“civil servants”) i onog što danas zovemo “duboka država”. Stvari se, dakle, do ovih naših dana nisu mnogo promenile. Jedino što kontrolu svetskih mora više ne obavljaju jedrenjaci nego podmornice na nuklearni pogon.

n

Duplo više nego žitelji Evrope, građani Srbije tokom godine su izloženi pogubnim uticajima PM čestica, najopasnije zagađujuće materije u vazduhu koja predstavlja smešu dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale, pokazao je poslednji izveštaj državne Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). Neslavni rekordi sa aerozagađenjem tek nas očekuju kada počne nova grejna sezona, a otrovi iz vazduha sudariće se i sa epidemijom korone i sezonskog gripa.

Građani Srbije, kako za “Blic” upozorava Dejan Lekić, međunarodni ekspert za zaštitu životne sredine, nekadašnji načelnik u SEPA i autor aplikacije “xeco vazduh”, koja prikuplja i obrađuje podatke o aerozagađenju sa više od 150 lokacija u našoj zemlji, posebno treba da budu zabrinuti zbog indikatora izloženosti gradskog stanovništva delovanju suspendovanih PM čestica. Naime, po preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), godišnja srednja koncentracija najbolji je pokazatelj zdravstvenih efekata povezanih sa ovim polutantima u vazduhu, odgovornim za preuranjenu smrt 3.600 ljudi u Srbiji svake godine, a ti indikatori izloženosti koje je u svom poslednjem izveštaju predstavila SEPA, svrstavaju nas na dno evropske liste.

- Građani Srbije treba da budu više nego zabrinuti u odnosu na dva različita konteksta. Prvi su preporuke SZO po kojima je gornji limit za PM 10 čestice 20 mikrograma po kubnom metru, dok za PM 2,5 preporuka iznosi 10 mikrograma po kubnom metru. Kod nas su te vrednosti 36 mikrograma za PM 10, odnosno 25 mikrograma za PM 2,5 čestice. Indikator, dakle, konstatuje da je u proseku svaki građanin koji pripada urbanoj populaciji bio izložen 1,8 puta većom koncentracijama PM 10, odnosno 2,6 puta većim koncentracijama PM 2,5, na godišnjem nivou, manje-više, permanentno. Ne treba napominjati da je granična vrednost za PM 2,5 čestice 25 mikrograma po kubnom metru prema domaćem zakonodavstvu, dakle i taj limit je prekoračen. Drugi ugao posmatranja može biti poređenje sa zemljama EU, gde prema poslednjim podacima Eurostata vrednosti ovog indikatora na nivou svih članica EU iznose 20,5 (PM 10), odnosno 12,6 (PM 2,5), dok su najveće godišnje koncentracije po državama zabeležene u Hrvatskoj (30,9 PM 10) i Bugarskoj (19,6 PM 2,5).

Poslednji smo na listi, kako u odnosu na prosek tako i na najslabije rangirane, a kako se stanje u EU popravlja dok istovremeno pripremaju izmenu sopstvenih normi i implementaciju kriterijuma SZO, bojim se da se sa tog mesta još dugo nećemo pomeriti – upozorava Lekić.

S obzirom na to da izveštaj SEPA potvrđuje da se stanje sa aerozagađenjem, pogotovo na području 15 gradova koji su najviše pogođeni, pogoršava poslednjih pet godina, naš sagovornik navodi da i ove zime, naročito kada počne grejna sezona, možemo očekivati nove neslavne rekorde.

- Posebno prekoračenja koncentracija PM čestica kako na časovnom tako i na dnevnom nivou koji je mnogo značajniji, jer pokazuje kontinuitet izloženosti veoma opasnim zagađujućim materijama. Izveštaj SEPA prepoznaje emisije iz toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta, sa čim se mogu složiti, kao primarni izvor zagađenja suspendovanim česticama. Istovremeno, znamo da osim u nekoliko gradova nije skoro pa ništa urađeno na smanjenju ovih emisija, tako da nas očekuje da u periodima sa nepovoljnim meteorološkim uslovima od jutra do mraka gledamo obaranje rekorda u zagađenju i slušamo vapaje zabrinutih građana – smatra Lekić.

Po Lekićevim rečima, monitoring aerozagađenja koji sprovodi SEPA, ali i mnoge druge ekološke organizacije, već je

PM čestice su mešavina čađi, prašine, dima i kiseline, uz teške metale

...Ovo su poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku od 24. septembra. Isti izvor navodi da je u prvih osam meseci živorođenih bilo 39.965. U odnosu na isti period prošle godine nastavljlja se pad: 594 bebe manje nego od januara do avgusta 2020. godine.

Prema prištinskim podacima na Kosovu i Metohiji, pre dve godine rođeno je 22.042 beba, što je 2,6 odsto manje nego 2018. godine. Reč je o najmanjem broju živorođenih na Kosovu i Metohiji od 1948. godine. U odnosu na 1990. godinu taj broj je smanjen za 60,1 odsto. Kosovski demografi podsećaju da je prosečna žena na Kosovu polovinom prošlog veka rađala 7,6 dece, a danas 2,3 deteta. Broj preminulih u istoj 2019. godini nastavlja rast: 9.552 lica (+7,7 procenata). U odnosu na 1990. uočljivo povećanje od 16,3 odsto umrlih.

U Srbiji bez Kosova i Metohije 2019. rođeno je 64.037 beba. To jeste bilo 62 bebe više nego u 2018, godini u kojoj je broj živorođenih najmanji od 1875. godine (63.076). U sastavu Srbije tada nije bilo Vojvodine.

Do bombardovanja Srbije 1999. Kosovo i Metohija imalo je najvišu stopu nataliteta u Evropi. Od kako su se međunarodne snage stacionirale u toj pokrajini, broj beba smanjen je gotovo za trećinu. Do

2019. članice Evropske unije izdale su oko 245.000 radnih dozvola za građane Kosova. Sve veći broj žena decu rađa u inostranstvu, pa je tako svaka peta beba rođena van teritorije Kosova. Pored Belgije, Švajcarske, Francuske... nije zanemarljiv broj onih koje su rođene u Srbiji jer Priština, a ne samo statistika, i Srbiju tretira kao inostranstvo. Pretprošle godine sa Kosova je emigriralo 34.911 osoba. U južnoj srpskoj pokrajini od 2016. do danas broj učenika u školskim klupama manji je za više od 34.000 đaka.

Od 2000. prema podacima iz Prištine na Kosovu i Metohiji, broj živorođene dece je u konstantnom padu: 2000. rođeno je 39.091 dete. Četiri godine kasnije: 30.825. Pad se nastavlja i u 2006. godini – 28.404 deteta. Pet godina kasnije 27.547 živorođenih, dok je 2012. godine na Kosovu rođeno 10.913 beba manje nego 2000, što predstavlja pad od oko 28 odsto. Prema podacima Agencije za statistiku iz Prištine tokom 2019. godine rođeno je 1.604 beba manje nego 2017. godine. U 2019. godini Kosovo

beleži najveći pad stope živorođenih na Balkanu, čak 16,5 odsto. Procena iste Agencije za statistiku govori da je u ovom regionu 2020. godine živelo 1.782.115 stanovnika, što je 60.885 ljudi manje nego 2019. godine.

I Srpkinje i Crnogorke na Kosovu imale su visok fertilitet. Rađale jesu manje dece od Albanki, ali više nego žene u centralnoj Srbiji i Vojvodini. Nema preciznih podataka koliko su iseljeni sa KIM uticali da se loša demografska slika poboljša u Kraljevu, Kragujevcu, Kruševcu i u drugim delovima Srbije. Pre toga Srbija je imala i veliki priliv izbeglica iz Hrvatske i BIH. Izvesno je da je i to uticalo da pad u broju rođenih bude manji.

ZA OSAM MESECI U SRBIJI JE NESTAO CEO JEDAN GRAD, POPUT VRANJA. OD JANUARA DO AVGUSTA OVE GODINE PREMINULA JE 82.681 OSOBA, ŠTO JE 12.359 VIŠE NEGO LANE, KADA JE KORONA ZAKUCALA I NA NAŠA VRATA. DRAMATIČAN, NEZABELEŽEN PORAST UMRLIH OD 17,6 ODSTO...

U Bugarskoj i Rumuniji, ističu demografi, tranzicija je bila fatalnija po demografiju od Drugog svetskog rata

Poslednjih desetak godina stopa nataliteta na KIM vrtoglavo pada. Troje, četvoro ili petoro dece u porodicama na Kosovu i Metohiji je sve veća retkost. Zaustavlja se na približno dva deteta po ženi. Iskustvo takođe govori da pristupanje Evropskoj uniji po pravilu povlači i pad nataliteta. Toj činjenici u prilog govori broj rođenih u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj pa i nekim bivšim sovjetskim republikama. U Bugarskoj i Rumuniji, ističu demografi, tranzicija je bila fatalnija po demografiju od Drugog svetskog rata, jer je došlo do ogromnog porasta nezaposlenosti i velike migracije stanovništva u zemlje zapadne Evrope. Posle pada Berlinskog zida dolazi i do pada nataliteta u Istočnoj Nemačkoj.

Uporedo s padom nataliteta u Srbiji i na Kosovu i Metohiji raste broj putničkih automobila. Za samo dve godine taj broj je na KIM, bez srpskih opština, povećan za neverovatnih 83,4 odsto. Nezabeležena prosečna godišnja stopa rasta od 35,4 odsto. Tako je za dve godine broj automobila povećan za 140.750. Najviše starih od 10 do 20 godina (77.317).

U Srbiji je u prvih šest meseci prodato 15.489 novih automobila, što je 28 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Od januara do juna prodato je 642 “mercedesa”, 312 “audija”, 69 “lend rovera”, 60 “poršea” i 443 “BMW”-A. Naravno i drugih vozila. U istom vremenskom periodu u Srbiji je kupljeno 79.000 polovnjaka. Tako da je prodato 34 odsto polovnih automobila više nego u istom periodu prošle godine.

Ovi podaci o skokovitom rastu prodaje automobila u Srbiji i na Kosovu i Metohiji ukazuju na još jednu od demografskih zabluda da natalitet dominantno zavisi od standarda porodice.