Aplikacija naših inženjera ubrzala pronalazak “Fajzerove” vakcine

Odgovor na pitanje “kako je tako brzo pronađena i odobrena kovid vakcina” krije se u aplikaciji koju je kreirao tim beogradskih inženjera, a koja je obezbedila tehničku podršku za dokumentaciju kliničkog istraživanja za vakcinu kompanije “Fajzer”.

Jedan od njih koji su najviše zaslužni za to je softverski direktor američke kompanije “Florence” a ujedno i vlasnik ove kompanije u Beogradu, Rastko Jokić, koji za “Blic” priča o tome kako funkcioniše aplikacija “ebinder” koja rešava problem dokumentacije kliničkih istraživanja, kao i koliko je bilo izazovno raditi monitoring za svetskog farmaceutskog giganta poput “Fajzera”, naročito u trenutku kada je cela planeta željno iščekivala pronalazak vakcine.

Pre toga, nekoliko reči o mladom inženjeru. Rastko Jokić (32) živi u Beogradu sa suprugom i tri ćerkice. Prve tri godine studiranja proveo je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, dok je četvrtu godinu pohađao u SAD na Univerzitetu Mizuri. Kaže da se u Srbiju vratio iz razloga jer je IT industrija počela da se razvija u pravom smeru, te je verovao da može da radi posao koji voli u zemlji u kojoj se i rodio, što se ispostavilo kao ispravna odluka.

Priča nam da je kompanija “Florence” osnovana 2016. sa ciljem da unapredi klinička istraživanja, a sa posebnim fokusom na organizaciju dokumentacije koja se prikuplja tokom istraživanja.

- U zavisnosti od kompleksnosti, istraživanja mogu da traju od jedne do preko 20 godina. Sam proces je strogo regulisan od strane regulatornih tela kao sto su EMA (European Medical Agency), FDA (Food and Drug Industry) i ALIMS (Agencija za lekove i medicinska sredstva) za teritoriju Srbije. Ono što ova regulatorna tela ispituju i gledaju jeste kako je istraživanje vršeno, da li su poštovani svi protokoli i da li su rezultati verodostojni - navodi Jokić.

RAD APLIKACIJE

Kako objašnjava Jokić, mesta na kojima se istraživanja vrše (takozvani sajtovi) mogu biti rasuta po celoj planeti.

- Imajući u vidu prostornu i vremensku dimenziju samog procesa, sakupljanje, organizacija i pregled dokumentacije predstavlja svojevrstan izazov. Neretko je sam pregled dokumentacije glavni kočničar samog istraživanja. Ono što naš proizvod (ebinder) omogućava jeste bezbolno sakupljanje, lako organizovanje i praćenje dokumentacije. Naša misija jeste unapređivanje i ubrzanje procesa jer time omogućavamo da neki lek, pomagalo, zahvat ili vakcina dođe brže i efikasnije do onih kojima je to najpotrebnije - priča Jokić.

Naš sagovornik objašnjava da aplikacija „ebinder“rešava problem dokumentacije kliničkih istraživanja na više nivoa.

- Na prvom nivou su sama mesta gde se istraživanja vrše, takozvani sajtovi. To mogu biti bolnice, klinike, univerzitetski medicinski centri itd. Na ovim lokacijama doktori koji su uključeni u istraživanja prikupljaju i organizuju potrebnu dokumentaciju. Neretko su u pitanju vrlo teške bolesti protiv kojih se ispituju lekovi i metodi lečenja - ističe Jokić.

KLJUČNI FAKTORI

Kako dodaje, doktori i osoblje koje rade u takvim okruženjima izloženi su velikom pritisku i stresu, te „ebinder“u ovakvom okruženju ne sme da predstavlja prepreku već jednu vrstu pomoćnika da se administracija (koja je na kraju dana ključna za istraživanje) što efikasnije ispoštuje.

- Sledeći nivo koji „ebinder“

Aplikacija je kreirana pre pandemije i koristi se širom sveta u pronalasku lekova protiv bolesti kao što su rak, leukemija, Alchajmer

APLIKACIJA “EBINDER” OMOGUĆUJE MONITORING NA DALJINU KLINIČKIH ISPITIVANJA,

I ZBOG TOGA SU MNOGA ISTRAŽIVANJA DOSLOVCE SPASENA U DOBA PANDEMIJE

pokriva jesu takozvani monitori. To su ljudi koji obilaze sajtove i koji vrše pregled trenutno prikupljene dokumentacije i ukazuju na eventualne propuste i greške u istoj. U prošlosti, monitori su morali fizički da budu prisutni na lokaciji kako bi izvršili proveru i usmeravanje samog istraživanja na tom mestu. Pomoću “ebindera” oni mogu na daljinu da pregledaju dokumenta, ukažu na nedostatke i daju eventualne primedbe. Aplikacija “ebinder” ovde direktno utiče na efikasnost i nadzor samog istraživanja. Monitori su u stanju da u jednom radnom danu provere više različitih lokacija i istraživanja. Vreme koje smo uspeli da uštedimo u ovom delu procesa je esencijalno - kaže on.

To je posebno došlo do izražaja u toku pandemije virusa korona.

- Treći nivo koji „ebinder“pomaže jesu takozvani sponzori. To su kompanije i organizacije koje sponzorišu sama istraživanja. Ono što aplikacija omogućava sponzorima jeste momentalan uvid u tok nekog istraživanja bez obzira na broj mesta na kojima se isto vrši i bez obzira na fizičku razdvojenost. Sa „ebinderom“sponzori su u mogućnosti da ranije predvide probleme i zastoje i da na iste pravovremeno reaguju - objašnjava Jokić.

SARADNJA SA FAJZEROM

Sagovornik ističe da jedna od stvari kojoj u “Florenceu” pridaju najviše značaja jeste njihova kompanijska kultura.

- U njenoj osnovi se nalazi vera u našu misiju a to je da unapredimo i ubrzamo klinička istraživanja širom sveta. Taj viši cilj je nešto što nas motiviše da savladamo i najteže prepreke. Izazov koji smo imali ispred sebe ne bismo mogli da iznesemo da ljudi iz kompanije “Fajzer” nisu delili isti način rada i posvećenosti svojoj misiji. To poklapanje talasnih dužina je definitivno dovela do amplifikacije krajnjih rezultata u okolnostima kada neuspeh nije bio opcija! - naglašava on.

TRKA SA VREMENOM

Jokić navodi da se u dosadašnjoj karijeri u softverskoj industriji mnogo puta susreo sa nedostižnim rokovima i takozvanim “nepomerljivim” datumima, a tako je bilo i u slučaju saradnje sa kompanijom „Fajzer“.

- Razlozi su obično bili sa sličnim motivima koji su bili značajni za neki biznis. Prvi put smo

imali rok koji je bio značajan za sve ljude oko nas. Za naše prijatelje, porodice, poznanike… Zahtev je bio izazovan jer je zahtevao od nas da promenimo način na koji je naša aplikacija funkcionisala “ispod haube”. Promene su bile na ključnim delovima našeg sistema - priča on.

Dodaje da je u ovom slučaju dodatno komplikovalo situaciju to što nisu radili na novom proizvodu koji je trebalo lansirati, te su morali da se postaraju da njihovi trenutni klijenti ne budu pogođeni ovim promenama.

- Imajući u vidu da se „ebinder“koristi za istraživanje nekih od najtežih bolesti, nije bilo mesta za grešku. Tim u Srbiji je kompletno osmislio rešenje, napravio plan izvedbe istog i na kraju izvršio implementaciju. Zahvaljujući talentovanom i motivisanom timu, uspeli smo da ispunimo sve zahteve koji su stavljeni pred nas i time omogućimo izvršenje jedne od najimpresivnijih kliničkih istraživanja ikada urađenih - ne ostavlja dilemu Jokić.

SPREMNI ZA IZAZOV

Naš sagovornik smatra da je pandemija razotkrila mnoge nedostatke u različitim sistemima širom sveta. Kako kaže, razbijeno je dosta predrasuda koje su uzimane zdravo za gotovo - na primer da je rad od kuće neefikasan i neizvodljiv.

- Takođe je uzdrmala uvrežene sisteme vrednosti. Kada je situacija postala globalno ozbiljna svi smo se okrenuli ka, do tada poprilično zapostavljenoj, nauci sa pitanjem “Da li imate rešenje za ovo!?” Na sreću svih nas nauka nije zapostavila samu sebe i vredno radi bez obzira na manjak pažnje koja joj se pridaje. Vakcina je rezultat mukotrpnog rada velikog broja ljudi godinama unazad. Pandemija nas je naterala da mobilišemo sve moguće resurse kako bismo taj mukotrpan rad pretvorili u oružje za borbu protiv kovida u obliku vakcine - poručuje Jokić.

Njihova aplikacija je zasigurno bila jedna od ključnih delova tog podviga.

- Na sličan način na koji se svet okrenuo ka nauci sa pitanjem da li imamo rešenje za kovid, sponzori i sajtovi su se okrenuli nama sa pitanjem da li mi možemo da iznesemo ovo masivno istraživanje na daljinu u najkraćem mogućem roku pritom poštujući sve regulative. Mi smo kao i nauka bili spremni za ovaj izazov - zaključuje Rastko Jokić.

Imajući u vidu da se aplikacija „ebinder“koristi za istraživanja nekih od najtežih bolesti, nije bilo mesta za grešku, ističe Jokić. Tim u Srbiji je kompletno osmislio rešenje, napravio plan izvedbe istog i na kraju izvršio implementaciju

n