AUTOBUS MOŽE DA VOZI ČAK I SA 90 GODINA!

Kakva su pravila za vozače u gradskom i međugradskom prevozu

Zbog manjka radne snage, ali i prilično fleksibilnih propisa, autobuse u gradskom i prigradskom prevozu teoretski mogu da voze i penzioneri od 90 godina! Zakon o gornjoj granici ne postoji, pa sve što im je potrebno jeste da su zdravstveno sposobni da voze.

Ovu temu ponovo je aktuelizovala nedavna nesreća koja se dogodila u Zemunu, kada je vozač gradskog prevoza autobusom uleteo u dečiji parkić i tom prilikom je povređeno šest osoba. Već sledećeg momenta javnost je bila šokirana informacijom da vozač ima 72 godine...

Međutim, vozači na linijama javnog gradskog prevoza mogu biti još i stariji, jer je uslov za obavljanje ovog posla uz adekvatnu vozačku dozvolu, još i lekarsko uverenje, kao i sertifikat profesionalne kompentencije, tvrde saobraćajni stručnjaci sa kojima je

“Blic” razgovarao.

- Ne postoji gornja granica za vozače. Dakle, ona nije definisana ni na koji način. Važno je samo da vozač obavi lekarski pregled, dakle vid, sluh, srce, refleksi i tome slično i da na tom pregledu lekar konstatuje da je on sposoban da vozi - kaže za “Blic” Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

SERTIFIKAT

Pored lekarskog pregleda, Božović napominje da je za vozača autobusa neophodno da poseduje vozačku dozvolu, kao i važno je da ima sertifikat profesionalne kompetencije, koji je inače pre nekoliko godina kod nas uveden, a zapravo ga sve evropske države imaju.

- Do pre par godina svi oni koji su položili za autobus i kamion su ga dobili po principu stečenog prava, dakle svako ko je imao vozačku dozvolu dobio ga je automatski. Međutim, sada vozači prvo moraju da polože za autobus i za kamion, a zatim da dođu na dodatne časove i da slušaju jedan drugi deo koji nije samo vožnja već se odnosi na dokumentaciju o međunarodnom teretnom i putničkom saobraćaju i sve što im je potrebno u poslu. Ovaj sertifikat zapravo treba da zameni srednju Saobraćajnu školu koja je nekada trajala tri godine - objašnjava nač sagovornik.

Prema rečima Božovića, mi možemo da zabranimo penzionerima da voze, ali bismo u tom slučaju morali da obezbedimo adekvatnu zamenu.

- Mi možemo da uvedemo da penzioneri ne smeju da voze, ali onda ćemo veliku većinu vozača izbaciti iz sistema, i ko će onda da nam vozi? To bi bilo moguće ako bismo obezbedili dovoljan broj mladih vozača, ali mi ih na žalost nemamo.

PROBLEM SA MANJKOM VOZAČA SA NIJE SAMO U SRBIJI, VEĆ SE NJIM BORI CEO SVET

Pored lekarskog pregleda, za vozača autobusa je neophodno da poseduje vozačku dozvolu, a važno je i da ima sertifikat profesionalne kompetencije

Ne postoji gornja granica za vozače, jer ona nije definisana ni na koji način. Važno je samo da vozač obavi lekarski pregled - vid, sluh, srce, refleksi i tome slično i da na tom pregledu lekar konstatuje da je on sposoban da vozi

MANJAK VOZAČA

Naš sagovornik objašnjava da problem sa manjkom vozača nije samo kod nas, sa njim se bori ceo svet, ali kako kaže Evropa to rešava na drugačiji način.

- Evropa je ovaj problem rešavala tako što je odmah nakon srednje škole uvodila mlade u posao vozača. Davali su im da voze manje autobuse i na relaciji sa manjim rizikom, pa su oni nakon završene škole ostajali u ovoj branši i gledali da napreduju i da se usavršavaju - kaže Božović.

Srbiji prema poslednjim podacima trenutno nedostaje 6.000 vozača. Mnogi mladi koji su stekli licencu otišli su da rade u inostranstvo, gde su plate veće i uslovi rada mnogo bolji. Zato se kod nas angažuju penzioneri po ugovoru, a stručnjaci tvrde da svako ko je dobio lekarski

pregled koji se overava na jednu do pet godina, može da vozi autobus.

- Obuka za vozača je veoma skupa, starosna granica visoka. Praktično, da biste postali vozač autobusa treba vam 3.000 evra, da biste to ostvarili potrebno je nekoliko godina, a kada se i to desi vi sigurno možete naći neku bolju komercijalnu kombinaciju

- rekao je Milan Božić iz Komiteta za bezbednost saobraćaja za RTS.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, Milan Vujanić za “Blic” pobjašnjava da nedovoljan broj vozača D kategorije dovodi do toga da ne postoji gornja starosna granica, već samo lekarski pregledi na šest meseci.

- U Nemačkoj je recimo gornja granica za vozače autobusa 60 ili 65 godina. Ali zato šta su uradili? Digli su plate! Normalno, naši vozači su zato otišli tamo i sad mi imamo problem, pa razmišljamo i o pomeranju donje granice, da ranije počnu da voze, jer bez javnog prevoza Beograd bi stao - izrazio je svoju zabrinutost profesor Vujanić.

VOZAČ IZ ZEMUNA

Kada je u pitanju nedavni incident u Zemunu, profesor se pita ko je taj koji je dao dozvolu dotičnom vozaču, odnosno ko ju je overio, i da li ga je stvarno detaljno pregledao ili nije.

- Trebalo bi da se uvede gornja starosna granica, ali bi za to bilo potrebno obezbediti dovoljan broj mlađih profesionalnih vozača koji će ostati u Srbiji, jer je većina u potrazi za boljim uslovima otišla u inostranstvo.n