Evropom opet kruži bauk komunizma
“Bauk kruži Evropom - bauk komunizma”. Prva rečenica Komunističkog manifesta neočekivano je opet postala aktuelna nakon što je ovog meseca radikalna levica osvojila tri mala, ali veoma značajna pomaka na Starom kontinentu.
Čini se da je koliko juče glavna vest u Evropi bila jačanje desnih populističkih partija koje su snagu našle u neprijateljstvu prema mislimanskim migracijama i Evropskoj uniji. Populističke opcije su i dalje žive i zdrave, ali paradoks protekle decenije, koja je počela finansijskom krizom, a završila se zdravstvenom, doveo je do oživljavanja centralne levice.
Finansijski krah 2008. godine i njegove posledice poput nezaposlenosti i niskog životnog standarda umanjili su podršku levog centra, posebno za one stranke koje su se u tom trenutku zatekle na vladajućim pozicijama. Populističke krajnje desničarske stranke, u međuvremenu, igrale su upravo na te karte kako bi privukle podršku. A onda se desila pandemija i više niko nije mogao da ignoriše nevolje radničke klase. Odjednom se pojavila žudnja za socijalnom sigurnošću i jakom državom, a privilegije bogatih dovedene su u pitanje.
Sledeći kancelar Nemačke najverovatnije će biti socijaldemokrata Olaf Šolc, što je za mnoge jasan vesnik renesanse levog centra i kraja ere liberalizma. Međutim, dok je neoliberalni poredak na izdisaju, čini se da na površinu isplivavaju i davno oslabljene tvrdokorne levičarske snage. One antikapitalističke, antiglobalističke i antiestablišment snage kojih se čuvari neoliberalizma i kapitalizma gnušaju više nego bilo koje radikalne desnice.
NEMAČKA
Nad nemačkim izborima bila je nadvijena senka - avet krajnje leve partije Levica, naslednice istočnonemačkih komunista koja je izmilela iz političke pustoši. Barem su tako konzervativni demohrišćani (CDU) odlazeće kancelarke Angele Merkel želeli da glasači misle. Pobeda Šolca, upozoravali su, značila bi opasnost da Levica uđe u vladajuću koaliciju, dok oni, CDU, ni u ludilu ne bi pristali na savez sa tom strankom koja traži oporezivanje milionera, ograničavanje cena stanarine, kao i da se Nemačka povuče iz NATO-A i međunarodnih vojnih intervencija.
Levica bi na kraju sa 4,9 odsto glasova ostala ispod cenzusa da nije drugog pravila da stranka koja uzme barem tri direktna mandata u izbornim okruzima ipak ulazi u parlament. Levica ipak nije osvojila dovoljno glasova da postane jedan po potencijanih koalicionih partnera Šolcu, ali ona odavno nije dobila ovoliko pažnje. Dok su analitičari mesecima pre izbora nagađali mogući sastav buduće koalicije, Levica je bila nezaobilazna tema. A dok su Merkelova i Armin Lašet plašili Nemce Levicom, citirali su njen program i tako ga nehotice poslali do šire publike. Sada, nakon izbora, glavni zaključak analitičara je da Nemačka sa pobedom socijaldemokrata skreće ulevo”, a Levica će u budućnosti imati šansu da iskoristi ta društvenopolitička strujanja.
POBEDA SOCIJALDEMOKRATA U NEMAČKOJ ZA MNOGE JE VESNIK JAČANJA LEVOG CENTRA I SIMBOLIČAN KRAJ ERE LIBERALIZMA
RADIKALNA LEVICA SE BUDI ŠIROM KONTINENTA, OD NEMAČKE LEVICE KOJA JE BILA NEZAOBILAZNA TEMA PRED IZBORE, PREKO NOVIH I DRSKIJIH KOMUNISTA NA ULICAMA MOSKVE, DO POBEDE KOMUNISTIČKE PARTIJE U DRUGOM NAJVEĆEM GRADU AUSTRIJE,
Buduća liderka Graca kaže da sa Staljinom nema ništa zajedničko, ali da uzore pronalazi u Titovoj Jugoslaviji
AUSTRIJA
Dok je ceo svet pratio neizvesne izbore u Nemačkoj, u drugom po veličini gradu Austrije dešavao se pravi politički potres. Antivakseri koji su u toj zemlji dogurali do parlamenta nisu ni izbliza bili najveća senzacija, jer je Grac postao jedini evropski grad koji će imati komunističku vlast. Komunistička partija Austrije (KPO), koja je na izborima u Gracu osvojila trećinu glasova, godinama je gradila poverenje birača, ozbiljno se baveći socioekonomskim problemima građana. Za uspeh stranke dobrim delom je zaslužna liderka Elka Kar, koja će uskoro biti prva komunistička gradonačelnica u Evropi još od pada Berlinskog zida. Ona dve trećine svoje plate daje siromašnima, svako može da je dobije na mobilni, u kancelariji puši i na stolu drži slike Tita i Jovanke. Iako su nakon izbora društvene mreže preplavile igre rečima poput “Staljingrac”, Karova ističe da nema ništa zajedničko sa Staljinom, ali da joj je blizak marksizam.
- Postoji jedna pesma od Džona Lenona, “Heroj radničke klase”, to je meni bila glavna motivacija, da ljudi, nezavisno od toga odakle su i da li su muškarac ili žena imaju jednake mogućnosti. Postoje ljudi koji već od rođenja imaju ograničene šanse u životu, njihove šanse nisu jednake - objasnila je svoje stavove.
Političke uzore, kako je istakla za hrvatski RTL, nalazi u jugoslovenskom socijalizmu.
- Za Tita znam još od detinjstva, nekoliko sam puta još kao dete bila u Jugoslaviji. Za mene se ta država raspala na najtužniji mogući način. Meni se čini da za vreme Jugoslavije nije bilo toliko bitno da li si Bosanac, Crnogorac, Hrvat, Slovenac, Srbin, postojao je okvir koji je povezao različite kulture. Od svih bivših socijalističkih država u ovom delu Evrope, za mene je Jugoslavija bila najbliže mom idealu - rekla je.
RUSIJA
Čini se da bauk komunizama opet kruži i Rusijom. Više od dve decenije od kako je Vladimir Putin preuzeo kormilo, Komunistička partija Rusije igrala je ulogu opozicije popustljive prema Kremlju. Genadij Zjuganov, 77-godišnji bivši sovjetski ideolog i lider te stranke, nije želeo da se upušta u radikalne avanture i bio je zadovoljan “dekorativnom” ulogom u Dumi. Tako je bilo sve do parlamentarnih izbora u septembru. Komunisti su se odmetnuli od kontrole Kremlja i u partiji su se pojavili novi, asertivni glasovi koji govore o korupciji, socijalnoj (ne)pravdi i, u poslednje dve nedelje, o izbornim prevarama. Oni su tako uspeli da prošire biračko telo van penzionera koji mašu crvenim zastavama i da osvoje impresivnih 19 odsto glasova, što je veliki pomak u odnosu na 2016. godinu, kao i dodatnih 15 mesta u Dumi.
Iako ovi novi glasovi neće lako preuzeti kontrolu nad ultrahijerarhijskom Komunističkom partijom, oni će svakako zadavati glavobolju Kremlju u godinama koje dolaze. Najveća snaga komunista leži u činjenici da zbog njihovih društvenih i istorijskih korena režim ne može da im dodeli žig “stranih plaćenika”.n
KPO, koji je osvojio 29 odsto glasova na lokalnim izborima, godinama je gradio poverenje glasača baveći se problemima građana