Pet opasnih hemijskih materija u rekama u koncentracijama iznad dozvoljenih
Slično aerozagađenju koje pogađa celu našu zemlju, gotovo da nema vodotoka u Srbiji u kojem nema zagađujućih supstanci, a pošto je reč o vodi koja se koristi za piće, truju nas rastvorena živa, nikl i kadmijum.
Ovo je pokazao novi izveštaj o kvalitetu voda u Srbiji 2020. godine državne Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). Prema ovom izveštaju, pet opasnih hemijskih materija u srpskim rekama bile su u koncentracijama iznad dozvoljenih prosečnih godišnjih koncentracija, dok je šest supstanci premašilo i maksimalne dozvoljene koncentracije.
Jedna od najopasnijih od njih, rastvorena živa, maksimalne dozvoljene vrednosti je premašila na čak 31 mernom mestu, kako na manjim vodotocima kao što su Rača, Dupenska reka ili Bosut, tako i na velikim rekama - Tisi, Savi i Dunavu. Rastvoreni kadmijum je pronađen u Timoku u koncentraciji čak skoro 23 puta većoj od maksimalno dozvoljene. Rastvoreni nikl je prekoračen na 14 lokacija, najviše na Tamišu u mestu Jaša Tomić, skoro sedam puta. Policiklični aromatični ugljovodonici su prekoračili granice samo na Dunavu i to u Tekiji.
Slično, prosečne godišnje vrednosti su prekoračene za kadmijum, nikl, olovo i benzo(a) piren. Kao i za maksimalne vrednosti, kadmijum ima prekoračenja u Timoku, nikl na velikom broju vodotoka svih veličina, dok su poslednje dve materije u proseku prekoračene na manjem broju reka i uz manja prekoračenja.
- Nije potrebno naglašavati sve moguće negativne posledice unosa ovih materija u organizam ljudi. U slučaju žive, čija su prekoračenja zabeležena na najvećem broju mernih mesta, citiraću deo publikacije „Živa: trajna pretnja za životnu sredinu i zdravlje ljudi“koju je izdala Evopska agencija za životnu sredinu: „Uticaji na zdravlje povezani su s doziranjem, no glavni je problem uticaj žive na nerođenu i mlađu decu... To može imati znatan i doživotan učinak na mozak u razvoju i nervni sistem deteta, te uticati na pamćenje, jezične sposobnosti, moć opažanja i druge veštine...“– upozorava za “Blic” Dejan Lekić, međunarodni ekspert za zaštitu životne sredine, član stručnog saveta Nacionalne ekološke alijanse.
Kada je reč o dodatnom izveštaju SEPA “Status površinskih voda u periodu 20172019. godine”, on obuhvata 113 vodnih tela i konstatuje da je dobar status utvrđen kod 55 od njih, što je 49 odsto. Problem je, međutim, u tome što ovaj izveštaj konstatuje da je od ukupnog broja vodnih tela u Srbiji zapravo u istom periodu analizirana samo petina njih.
- Ako ovaj nalaz pogledamo na mapi, jedan pogled će biti dovoljan za izvođenje zaključka. Praktično sve površinske vode u Vojvodini nisu dostigle dobar hemijski status, kao i veći vodotoci u centralnoj Srbiji koji se nalaze u područjima sa gušćom populacijom, sem Drine. Sve ove materije u vode dospevaju kao posledica industrijske proizvodnje, iz energetskog, rudarskog i drugih sektora. Takođe, poznato je da se u Srbiji čak 88,6 odsto otpadnih voda neprečišćen ispušta u vodotoke. Sam izveštaj navodi se da su emisije teških metala na mestima definisanim kao tačkasti izvori, odnosno kanalizacioni sistemi sa ili bez uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, iznosili neverovatnih 70 kilograma za živu, odnosno čak četiri tone za kadmijum i jedinjenja kadmijuma – navodi Lekić.
Naš sagovornik ukazuje da je situacija sa prečišćavanjem otpadnih voda iz javnih kanalizacija u Srbiji “blago rečeno katastrofalna”, te da nema ni smisla poređenje sa zemljama EU, počevši od činjenice da glavni i najveći grad naše države nema postrojenje za prečišćava
“Praktično sve površinske vode u Vojvodini nisu dostigle dobar hemijski status, kao i veći vodotoci u centralnoj Srbiji koji se nalaze u područjima sa gušćom populacijom, sem Drine”
nje fekalija.
- U kontekstu Beograda i velikih gradova uopšte, Evropska agencija za životnu sredinu ima vrlo interesantan indicator, a to je prerada otpadnih voda u gradovima sa više od 150.000 stanovnika. U Srbiji su to Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac, od kojih samo poslednji ima izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Ali, u njemu živi samo 10 odsto stanovnika naših velikih gradova, dakle čak 90 odsto populacije najveća četiri srpska grada nije „pokriveno“tim postrojenjima. U zemljama EU ovaj procenat iznosi 0,7 odsto – zaključuje Dejan Lekić.
JEDNA OD NAJOPASNIJIH MATERIJA, RASTVORENA ŽIVA, MAKSIMALNE DOZVOLJENE VREDNOSTI JE PREMAŠILA NA ČAK 31 MERNOM MESTU, KAKO NA MANJIM VODOTOCIMA KAO ŠTO SU RAČA, DUPENSKA REKA ILI BOSUT, TAKO I NA VELIKIM REKAMA TISI, SAVI I DUNAVU