Po 12 sati na visinama od 50 metara stvaraju mozaik na zidovima svetinje
Čak 15.000 kvadrata hrama na Vračaru prekriveno je skockanim kamenom, a uz rusku ekipu umetnika predvođenu idejnim tvorcem celog projekta Nikolajem Aleksandrovičem Muhinom kockice je slagao srpski tim mozaičara na čelu sa Milošem Đuranom (30).
Opšte je poznato da je Hram svetog Save najveći na Balkanu, ali malo ko zna da nema veće crkve na planeti oslikane u mozaiku. Kada su pre četiri godine osvanule zadivljujuće prve fotografije kupole Hrama svetog Save u mozaiku mnogi su pomislili da je vekovna svetinja konačno u potpunosti završena. Međutim, mozaik „Vaznesenje Hristovo“na najvišem delu hrama bio je, zapravo, početak živopisanja kamenim kockicama. Ruski i srpski umetnici toliko su impresionirali vaskoliku javnost da su nastavili da mozaično oslikavaju zidove najveće svetinje na Balkanu. Zato i dan danas se na jednoj od galerija crkve na Vračaru mogu videti skele na kojima vredno rade slikari koji umesto kičice i boja imaju čekić, lepak i kamen. Jedan od njih je Miloš koji trenutno ulepšava mozaik „Zvezdano nebo“na svodu horskih galerija. Zapravo, ovaj mladić dotakao je zvezde još pre šest godina kada je kao tek svršeni student Fakulteta primenjenih umetnosti dobio priliku da se nađe u društvu najvećih svetskih mozaičara.
- Te 2015. baš kada sam završio fakultet, pozvala me starija koleginica Iva Bendelja i pitala da li bih radio na terenu. Naravno, odmah sam bio zainteresovan, a ona mi je rekla da odštampam svoj portfolio i
“MI BUKVALNO FUNKCIONIŠEMO KAO VOJSKA. PROZIVKA JE U OSAM SATI UJUTRU. KO ZAKASNI, ZNA SE, ČISTI ZA SVIMA”
dođem na razgovor. Otišao sam u prvu fotokopirnicu i na najjeftinijem papiru odštampao svoje radove. Koleginica mi nije rekla da idem na sastanak s jednim od najvećih mozaičara na svetu Nikolajem Aleksandrovičem Muhinom i da je to razgovor za posao u Hramu svetog Save. Da sam to znao sigurno bih odštampao portfolio na boljem papiru – smeje se Đuran.
Srećom, njegovi prvi radovi su bili znatno kvalitetniji od papira za štampanje. Uostalom, ne bi dobio posao.
- Zanimljivo, dok sam još bio na fakultetu radio sam mozaik Svetog Save i poklonio ga crkvi u Bečmenu gde sam kršten. To je možda i odredilo moj dalji put. U Hramu svetog Save bio sam od početka u srpskoj ekipi koju su činile tri žene i još dva muškarca. Jedan od njih je bio i moj dobar prijatelj sa klase na fakultetu Bojan Veljković. Od nas 15 sa klase samo smo nas dvojica ostali u zidnom slikarstvu dok su se ostali prebacili na veb dizajn. Prošao sam sve poslove od fizikalca koji je nosio alat do brigadira koji je na čelu ekipe i najodgovorniji – objašnjava Đuran koji je fakultet završio sa svim desetkama.
Vremenom je posao u hramu postao sve zahtevniji zbog čega su devojke iz srpske ekipe morale da odustanu.
- Radilo se svakog dana
praktično 12 sati, od osam do 20 časova, na visinama od 50 metara što je zahtevalo veliku fizičku spremnost. Tako da smo oformili tim od petorice muškaraca koju pored Veljkoviča i mene čine Andrija Živanović iz Kragujevca, Boris Jeknić iz Smedereva i moj rođak Zoran Đuran iz Surčina. Naš prvi samostalan rad bio je mozaik „Starozavetnih proroka” u tamburu Hrama svetog Save i na njega sam najviše ponosan. Inače, najveće zasluge za današnji izgled unutrašnjosti hrama imaju ruski umetnici na čelu sa Muhinom koji je idejni tvorac celog hrama u mozaiku. Pored njega ključnu ulogu odigrali su braća Čelišev, Evgenij koji je mašinski inženjer i bio je zadužen za tehnički deo posla da se sve dimenzije mozaika poklope sa proporcijama zidova i Anatolij koji se brinuo o umetničkom delu projekta. Takođe, ne smem zaboraviti i velikog umetnika Maksima Harlova – podvlači Đuran.
Kvalitet četiri ekipe ruskih umetnika došao je do izražaja tokom najzahtevnijih radova.
- Treba imati u vidu da su se mozaici radili na izuzetno velikim površinama. Recimo, na kupoli koja je površine oko 1.200 kvadrata ili na velikim polukupolama, zapadnoj, severnoj i istočnoj koje, takođe, imaju puno horizontalnih i vertikalnih zakrivljenja što se sve mora proračunati prilikom stvaranja mozaika. Još ako imate veliki broj figura na ogromnom prostoru kao u mozaiku „Uspenje presvete Bogorodice” na zapadnoj polukupoli tu se vidi pravo majstorstvo. Tu smo, zapravo, videli zašto je ruska ekipa umetnika došla i zašto je njihovo idejno rešenje pobedilo na konkursu – apostrofira Đuran.
Ko bi rekao da umetnici moraju da budu disciplinovani kao vojnici da bi postigli rezultat?!
- Mi bukvalno funkcionišemo kao vojska. Prozivka je u osam sati ujutru. Ko zakasni, zna se, čisti za svima. Imamo tri pauze, jednu od sat vremena i dve od po pola sata. Svaka pauza počinje i završava se na skeli kako ne bi bilo kašnjenja. Iako je ovo umetnički posao, ima i puno fizikalije. Inače, sve mozaike u hramu smo pravili od specijalnog kamena koji se proizvodi u Moskvi i Sankt Petersburgu - naglašava mladi umetnik.
Zato je sada znatno lakše kada je praktično preostalo samo ulepšavanje zidina.
- Od 15. septembra radimo mozaike na oko 2.500 kvadrata. Radi se o više prostorija, između ostalog, i o kapeli i krstionici gde prvobitno nije bilo predviđeno da se radi mozaik, ali je na kraju odlučeno da se i ta površina mozaično oslika. Očekujemo da ćemo sve radove završiti do septembra sledeće godine – zaključuje Đuran.
“Od 15. septembra radimo mozaike na oko 2.500 kvadrata. Radi se o više prostorija, između ostalog, i o kapeli i krstionici gde prvobitno nije bilo predviđeno da se radi mozaik, ali je na kraju odlučeno da se i ta površina mozaično oslika”
“Očekujemo da ćemo sve radove završiti do septembra sledeće godine”