ALBANSKI LOBISTI OPTUŽILI SRBIJU, TRAŽE REAKCIJU BAJDENA

Grupa albanskih lobista u američkom Kongresu iskoristila je tenzije na severu Kosova da pozove predsednika SAD-A Džoa Bajdena i državnog sekretara Entonija Blinkena da se Vašington aktivnije uključi u rešavanje krize na Balkanu. Treba li Srbija da strahuje?

Članovi Kongresa Riči Tores, Džim Hajms, Elisa Slotkin, Džo Kortni, Monder Džouns, Kerolin Malouni i Džejms Mekgovern ukazali su u pismu najvišim američkim zvaničnicima na nedavnu eskalaciju neprijateljstva Kosova i Srbije i zatražili da SAD udvostruči aktivnosti kako bi se došlo do ređenja problema.

Albanski lobisti su vešto u pismu, po ko zna koji put, predstavili kosovsku stranu kao žrtvu, pošto su za podizanje tenzija okrivili srpske borbene avione koji su leteli, kako su rekli, blizu granice Kosova i Srbije. Takođe, požalili su se da u ovom sukobu Srbija ima podršku Rusije od koje je, kako su naveli, “nabavila većinu, ako ne i svu vojnu opremu”. Albanski lobisti konstatovali su da su SAD uvek bile uz svog “saveznika Kosovo” i da je potrebno da nastave da ga podržavaju.

- Pozivamo vas da osudite eskalaciju tenzija i mobilizaciju srpske vojske, kao i da podstaknete vašu administraciju da se pridruži našim partnerima EU i NATO u podršci dijalogu Kosova i Srbije radi pronalaženja mirnog i konačnog rešenja – kažu albanski lobisti.

Albanski kokus u američkom Kongresu formiran je još krajem prošlog veka, a poznato je da su kosovski zvaničnici još 1999. godine prvi put javno angažovali lobističku kuću u SAD. Koliko je lobiranje skup posao pokazuje podatak da angažman nekog bivšeg senatora može da košta od 350.000 do 500.000 dolara godišnje plus plaćene telefonske račune, službena putovanja...

Mnogi smatraju da se upravo zahvaljujući lobistima Kosovo izborilo za takozvanu nezavisnost. Zbog toga se nakon najnovijeg obraćanja “albanskih” kongresmena američkim zvaničnicima s pravom postavlja pitanej koliko su oni uticajni u SAD?

Predsednik Foruma za strateške studije (FORST) Neven Cvetićanin ističe za “Blic” da Albanski kokus nije neuticajan u američkom Kongresu i SAD-U. - Albanci imaju lobiste i dijasporu koja još od devedesetih vrši pritisak na američke zvaničnike kako bi zaštitili svoje nacionalne interese. I sada su odmah reagovali, organizovali se i uputili pismo Bajdenu i Blinkenu. To je svakako primer na koji i mi treba da se ugledamo jer u američkom Kongresu postoji i srpski kokus – naglašava Cvetićanin.

Kako kaže, Srbija ima veće predispozicije da lobira u SAD od Albanaca.

- Za razliku od Albanaca, mi imamo jaku intelektualnu elitu u SAD, takozvane tink tenkove, kao i akademsku zajednicu pošto su naši ljudi prisutni gotovo na svim prestižnim američkim univerzitetima, poput Harvarda, Jejla... Takođe, imamo i značajnu sportsku dijasporu. Primera radi, Vlada Divca, Nikolu Jokića, Novaka Đokovića... Iako smo organizovaniji nego devedesetih, i dalje lobiramo na mahove, a ne

sistem- ski. Tu su

Albanci organizovaniji iako imaju samo poslovnu elitu – objašnjava Cvetićanin.

Naravno, lobiranje zavisi, pre svega, od uloženih para.

- To jeste ozbiljna investicija, ali i daje ozbiljne rezultate. Ovih sedam kongresmena ne lobira zato što mnogo voli Albaniju ili Albance, nego zato što im je to, pre svega, posao. To je sirovo lobiranje. Od svih država najbolje lobira Izrael koji ima čitave mreže svojih ljudi širom sveta za zaštitu nacionalnih interesa – podvlači Cvetićanin.

I istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Luka Šterić ističe za “Blic” da je lobiranje kroz grupe kao što su Albanski ili Srpski kokus u Kongresu SAD tradicionalno važan instrument za širenje uticaja u američkoj političci.

- Ipak, inicijative poput apela koji su predstavnici Albanski kokusa uputili predsedniku Bajdenu ne utiču presudno na strateške pozicije spoljne politike SAD. Kontinuitet američke politike u regionu, koji se između ostalog ogleda i u promociji priznanja nezavisnosti Kosova, posledica je širih geostrateških interesa SAD u ovom delu sveta. Razlog za veće angažovanje Amerike u narednom periodu bi pre svega moglo da bude sve glasnije prisustvo Kine na Balkanu – naglašava Šterić.

Kako kaže, diplomatska ofanziva Trampove administracije pred predsedničke izbore u SAD prošle godine bila je najdirektnija američka inicijativa od kako je EU preuzela vođenje dijaloga.

- Iako je potpisivanje Vašingtonskog sporazuma pompezno slavljeno u Beloj kući kao novi Dejton, danas je jasno da je njegov doprinos napretku u odnosima Beograda i Prištine zanemarljiv. Ipak, nova američka administracija nije napravila značajan otklon od neuspeha prethodne. Bajden je nekoliko puta istakao važnost rešenja zasnovanog na međusobnom priznanju Srbije i Kosova. Ukoliko se zastoj u dijalogu pod vođstvom EU očekivano nastavi, Vašington bi mogao da pokuša da ponovo preuzme glavnu reč i izvrši snažan pritisak na obe strane, ali strategija koja bi donela značajne rezultate za sada nije na vidiku – zaključuje Šterić.

KURTI POSLAO SPECIJALCE ROSU DA SKIDAJU SRBIMA TABLICE S KOLA, A SAD POKUŠAVAJU DA OKRIVE SRBIJU

Grupa kongresmena za tenzije okrivila srpske avione i helikoptere, a Bajdenu se požalili da Srbija ima vojnu podršku Rusije