GDE GOD DA POĐEM FRULU SA SOBOM NOSIM
sam se pronašla u svakom njenom tonu. Od tada sam krenula na časove i već sviram šest godina, i ne samo običnu fruliću već i dvojnice - rekla je Marina za RINU.
Da nije kao sve ostale devojke i da je ne krasi samo lepota već i talenat, pokazala je mnogo puta, ali onome u čemu se najbolje oseća jeste u igri i pesmi. Njen muzički talenat vrlo brzo su prepoznali profesori muzike.
- Na probama često zasvira frulu ali i dvojnice, prve tonove je odsvirala za pesme “Tri livade, nigde ‘lada nema“, pa “Obraše se vinogradi gore kraj Topole”, ali onu koju najčešće svira jeste
“Jutros mi je ruža procvetala”. Lepo je videti da neko tako mlad voli i poštuje tradiciju - kazao je njen učitelj Petar Lazić.
Mlada frulistkinja pohađa srednju muzičku školu “Marko Tajčević” u Lazarevcu, gde uči da svira flautu, ali frula je instrument kom se uvek rado vraća.
- Gde god da pođem frulu sa sobom nosim, od koje se ne odvajam, u čijim melodijama uživam, i osećam jednostavno kao da mi pripada. Ove godine pobedila sam na Saboru frulaša u Prislonici, u kategoriji od 12 do 16 godina. Sav moj trud, učenje za mene najlepšeg instrumenta isplatio se nakon šest godina kada sam pobedila na najprestižnijem takmičenju. Dosta toga sam na učila i od maestra na fruli Bore Dugića - dodaje Marina.
Talentovana devojka zna šta želi, da i dalje pronosi tonove najlepših srpskih pesama i čuva tradiciju i narodno stvaralaštvo, jer kako kaže, “ko će ako ne mi mladi”.
NA PROBAMA ČESTO ZASVIRA FRULU, ALI I DVOJNICE, PRVE TONOVE JE ODSVIRALA ZA PESME “TRI LIVADE, NIGDE ‘LADA NEMA“, PA “OBRAŠE SE VINOGRADI GORE KRAJ TOPOLE”, KAŽE NJEN UČITELJ