NESVRSTANI VAŽNI U BORBI ZA KOSOVO
U Beogradu počeo Samit od kog Srbija može da ima
Jedan od najvećih političkih skupova u svetu ove godine, Samit kojim s eobeležava 60. godina od osnivanja Pokreta nesvrstanih, otvoren je juče u Beogradu uz prisustvo predstavnika 105 država i 11 međunarodnih organizacija. Kakve Srbija može da ima korsti od ovog skupa?
Skup je otvorio predsednik Azerbejdžana i predsedavajući Pokreta Ilham Alijev, rečima da samit pokazuje spremnost Srbije da nastavi tradiciju.
Potom se predsednik Aleksandar Vučić, ispred domaćina Srbije, prisutnima obratio rečima “dobrodošli kući”.
- Beograd je bio i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koji nosi ideju mira. Mir je osnov svake saradnje, to je jedini put ga blagostanju i prosperitetu čitavog čovečanstva - kazao je Vučić.
On je, između ostalog, rekao da ne treba zaboraviti suštinsku ulogu koju je Pokret imao u svetu.
- Smatram da ćemo se složiti da je danas svet na mnoge načine različit od onoga 1961. godine, istovremeno nije samo reč o broju izazova sa kojima se suočavamo već je priroda svega toga složenija. Neophodno je da radimo na jačanju, svaki novi izazov sa kojim se suočavamo podseća nas da nijedna država nije izolovana. Saradnja i solidarnost su jedini put koji vodi prosperitetu - dodao je predsednik.
On je rekao da je Pokret uspeo da ostane simbol slobodoljubivog dela sveta i da treba da nastavi sa tim.
- Srbija zna kolika je ta borba teška, a nama je najbolnija ona koja se tiče očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta i situacije na Kosovu i Metohiji - kazao je Vučić. Govoreći o Kosovu i Metohiji, Vučić je naglasio da dijalog nema alternativu.
- Uprkos svim izazovima ostajemo posvećeni pronalaženju kompromisnog rešenja, koje bi obezbedilo dugoročni mir na Balkanu rekao je predsednik i citirao afričku poslovicu: “Ukoliko želite da idete brže, hodajte sami, ukoliko želite da idete daleko, hodajte zajedno sa nekim”.
Ovaj veliki događaj za Srbiju ima još jedan značaj više od 60 procenata “nesvrstanih” ne priznaje Kosovo, tako da su, može se reći, uz Kinu i Rusiju, čuvari kosovskog pitanja. Iako Pokret sada nema ni naznaku nekadašnje političke moći, činjenica je da je on najveća grupacija država posle
UN. “Nesvrstani” broje 120 članica, što ih čini moćnom glasačkom mašinerijom, tim
POKRET NESVRSTANIH BROJI 120 DRŽAVA ČLANICA, OD KOJIH SRPSKU POKRAJINU NIJE PRIZNALO NJIH 78
pre jer su sve države, sem Palestine, članice UN-A.
Za Srbiju i rešavanje pitanja Kosova i dijaloga sa Prištinom su od velikog značaja, a o kolikoj snazi je reč govori značajan podatak da od 120 nesvrstanih, čak 74 nisu priznale Kosovo. Toga su svesni i u Prištini, koji ovih dana strepe od “nesvrstanih”, pa je bivši ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli ocenio da obeležavanje godišnjice osnivanja Pokreta u Beogradu predstavlja izazov za Prištinu u procesu priznavanja i članstva u međunarodnim organizacijama.
Čega se Pacoli plaši? U poslednje tri godine, čak 18 zemalja je povuklo priznanje Kosova, a od toga 17 nesvrstanih. Na to je ukazao i diplomata Zoran Milivojević.
- Ovaj skup je i prilika da Srbija razgovara sa zemljama koje su priznale Kosovo i da se prezentuju naši argumenti da se rešenje može naći samo dijalogom - ukazao je Milivojević.
On je rekao je da skup u Beogradu i prilika i da oni koji nisu priznali srpsku pokrajinu potvrde taj svoj stav.
- Iz prvih susreta naših zvaničnika vidi se da pri toj poziciji čvrsto ostaju Alžir, Palestina, Indonezija, Gana... U Beogradu je predsednik Gane, zemlje koja je promenila stav po pitanju KIM, upravo zbog argumenata koji imaju težinu i za te zemlje i za njihovu sudbinu - rekao je Milivojević.
Direktor Centra za regionalozam Aleksandar Popov kaže za Blic da su “nesvrstani” saveznici Srbije u nepriznavanju Kosova.
- To je eho prijatejstva stare Jugoslavije i toga da se
Srbija smatra njenom naslednicom. Nesvrstani nemaju više onu nekadašnju političku moć, ali su brojčano važni u Generalnoj skupštini pri glasanju oko članstva novih država - ističe Popov.
Sa njim je saglasan i direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, ali ukazuje i na još neke efekte dvodnevnog samita.
- Ovaj događaj bi mogao pokrene pitanje da li je Srbija ponovo otvorila kampanju otpriznavanja Kosova. Mogao bi da izazove negativnu reakciju Brisela, Pariza, Amerike i pitanje je kako će se sve ovo kod njih gledati. Jedna od mogućih opcija je da SAD aktivira isti mehanizam kao i za mesto Palestine u Generalnoj skupštini UN - smatra Janjić.
Prema podacima MSP, od 193 države članice UN, 92 države priznaju Kosovo, 96 ne priznaje, a pet država se nalazi u “fluidnom stavu“. To, kako su ranije objasnili u MSP, znači da te države “uglavnom priznaju, ali više ne glasaju za Kosovo“. Poslednja zemlja koja je povukla priznanje je Sijera Leone, a kada se to desilo, Kosovo je izgubilo većinu u UN.
Srbija se 4. septembra prošle godine, potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma u Beloj kući obavezala na jednogodišnji moratorijum na kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, na uzdržavanje od bilo kakvog zahteva da od neke države ili međunarodne organizacije traži da ne prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Moratorijum je istekao, ali su iz SAD poručili da bi obe strane, i Beograd i Priština trebalo da se pridržavaju potpisanog.
nSkup je prilika da Srbija razgovara sa zemljama koje su priznale Kosovo i da im prezentuje naše argumente da se rešenje može naći samo dijalogom ZORAN MILIVOJEVIĆ DIPLOMATA
Nesvrstani nemaju više onu nekadašnju političku moć, ali su brojčano važni u Generalnoj skupštini pri glasanju oko članstva novih država ALEKSANDAR POPOV CENTAR ZA REGIONALIZAM