Potresi u EU LOŠA VEST ZA SRBIJU
Uvreme kad širom Evrope padaju vlade, kad se neke članice bune protiv samih načela Unije, Angela Merkel odlazi sa pozicije nemačke kancelarke i de fakto pozicije lidera EU, da ne zaboravimo i pandemiju kovida, posledičnu ekonomsku krizu, preteću energetsku krizu, obnovljenu migrantsku krizu te skandale vezane za Pandorine papire – to je vreme kad strahovi od paralize proširenja – ako ne i stopiranja procesa – rastu, baš kao i veliko pitanje koje se nadvilo nad blok – da li će EU opstati ili smo svedoci cepanja Unije po njenim šavovima?
“HUGZIT” I “POLEGZIT” Bregzit je bio i prošao. Britanija se i dalje bori sa njegovim posledicama, ali su poslednjih meseci eskalirale godine sukoba koji institucije EU i mnoge zemlje članice vode protiv Poljske i Mađarske.
Vlada mađarskog premijera Viktora Orbana suočila se sa velikom osudom zbog zakona ANTI-LGBTQ, dok su poljske vlasti jasno izjavile da ne prihvataju supremaciju zakona EU. Dok se o mađarskom Hugzitu odavno priča, poslednji potres – koji je epicentar imao u samim temeljima EU – doveo je do priča i o Polegzitu, mogućem izlasku iz bloka i Poljske.
Iako građani obe zemlje podržavaju svoje članstvo u EU, njihove vlade uporno prkose Uniji svojim ponašanjem. Stručnjaci su složni da su razlog tome populističke vlade sa snažnim autoritarnim tendencijama, koje su u suprotnosti sa demokratskim principima i vrednostima EU.- U ove dve zemlje na vlasti su populističke partije čiji lideri svoju popularnost grade na formiranju osećanja “žrtve” i ugroženosti od drugih među svojim biračima. EU se tu pojavljuje kao idealna meta, jer je ljudima daleka, komplikovana i nedovoljno vidljiva, i lako ju je predstaviti kao tvorevinu koja je državi članici nešto “uzela” (npr. suverenost), a lako je i prikriti i sebi pripisati sve ono što su koristi iz članstva (npr. privredni razvoj). Proevropski politički diskurs ide ruku uz ruku sa političkom voljom da se eliminiše korupcija, da se jača demokratija i štite ljudska prava, a kod lidera ovih zemalja nema te volje, te se i u tom smislu antievropski diskurs pojavljuje kao logična posledica njihovog političkog opredeljenja – izjavila je za “Blic” Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike (CEP).
I analitičar Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put, ukazuje da obe države na vlasti imaju desničarske stranke, koje imaju jake autoritarne tendencije.
- Interes takvih stranaka se često kosi sa Briselom, s obzirom da se autoritarne i tvrdo desničarske prakse kose za vrednostima koje EU brane i zastupaju. U takvom prkosu ima često dosta populizma za unutrašnju upotrebu, ali bez obzira na tu pojavu, vizija društva koje imaju Orban ili (Jaroslav) Kačinjski (lider vladajuće poljske stranke Pis)se teško može uklopiti u ono što zastupa EU. Međutim, dok god obe države iz strukturnih i kohezionih fondova dobijaju više od onoga što daju, teško je očekivati bilo kakvu ozbiljniju kampanju napuštanja EU. Obe vlasti su i ugrožene od opozicije, koja bi u slučaju pobede, obe države približile Briselu – rekao je Milić za “Blic”.
KO će PREDVODITI EVROPU?
Za razliku od Poljske i Mađarske, populistička vlada je pala na ispitu u Češkoj, gde je vladajuća stranka ANO Andreja Babiša tesno izgubila parlamentarne izbore održane u subotu, nakon što se ime premijera, poznatog i kao “češki Tramp”, pojavilo u Pandorinim papirima koji sada drmaju mnoge vlade širom sveta. Moguća korupcija, međutim, ne drma samo Babiševu fotelju. U susednoj Austriji kancelar Sebastijan
Kurc podneo je “privremenu ostavku” kako bi spasao koalicionu vladu od urušavanja, usled teških optužbi za korupciju.
Kurca, koji je u septembru oglasio alarm zbog odlaska Merkelove nakon 16 godina, na mestu kancelara će zameniti dosadašnji ministar spoljnih poslova Aleksandar Šalenberg, ali veće je pitanje ko će zameniti Merkelovu.
Fotelja Merkelove se ne smatra samo nemačkom, već i onom Evropske unije, pa je pitanje njenog naslednika možda i pitanje naslednika na liderskoj poziciji u bloku. Za potonje je u igri i nekoliko drugih imena, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona i italijanskog premijera Marija Dragija. Lazarević smatra da će Nemačka i sa novim kancelarom “zadržati svoju lidersku ulogu u EU, jer je ona zasnovana na privrednoj snazi te zemlje, a ne samo na ličnosti koja vodi njenu vladu”.
- U tom smislu, Nemačka je i do sada zauzimala više ulogu
Da su bilo koju drugu svetsku silu pogodile krize koje su pogodile EU u poslednjoj deceniji, ta sila bi u potpunosti implodirala, kaže Milić
“nevoljnog hegemona” nego lidera u pravom smislu te reči. To znači da je vrlo udržano i ograničeno koristila svoju lidersku poziciju. Francusko-nemačka osa je tradicionalni stub Unije, iako je u prethodnom periodu njegov uticaj bio manje vidljiv. Puno će zavisiti i od rezultata predsedničkih izbora u Francuskoj u aprilu sledeće godine – kaže Lazarević.
Milić se slaže da će Nemačka zadržati uticaj, ali ukazuje da svakom istaknutom lideru “nešto fali” za ulogu vođe u EU.
- Nemačka, kao prva ekonomija Evrope, definitvno će imati važan uticaj i bez jake kancelarske ličnosti. Najverovatniji naslednik, Olaf Šolc, nije politička figura za potcenjivanje, uprkos manjku konvencionalne političke harizme. Makron je uspeo da se u poslednjih nekoliko godina nametne kao izvesni autroitet, ali je tokom većine mandata bio ugrožen kod kuće. Ukoliko se izbori sa konkurentima, za poziciju neformalnog “vođe Evrope” fali mu političkih saveznika. Dragi je veoma cenjen širom Evrope i kompetentan je lider, a kao ličnost je možda najbolji ambasador onoga što bi Evropa trebalo da predstavlja u današnjem svetu. S obzirom da je vanstranačka ličnost, ograničenog je političkog dometa kod kuće. Holandski premijer Mark Rute je takođe veoma sposoban, politički dugovečan i kompetentan, ali je na čelu relativno male države. U ovom momentu deluje da svakom istaknutom lideru fali po nešto za lidersku poziciju – zaključio je Milić.
PROŠIRENJE PALO U DRUGI PLAN
Za Srbiju i druge zemlje u regionu koje žele da se priključe EU najvažnije je pitanje proširenja. U Uniji pritisnutoj unutrašnjim krizama, proširenje je palo u drugi plan.
- Sva ova dešavanja se negativno odražavaju na dalje proširenje EU... Na nama je da, ukoliko smo zaista opredeljeni ka članstvu u EU, pokažemo da smo svesni tih poteškoća i razloga zbog kojih pojedine države članice insistiraju na tome da se Unija mora iznutra reformisati pre nego što primi nove članice – kaže Lazarević.
Milić ukazuje da krize neizbežno utiču na promenu prioriteta Unije.
- Dok se EU borila protiv ozbiljnih pretnji, proširenje je na listi prioriteta logično opadalo. Danas je stiglo na samo dno, odnosno u srednjem roku se ne razmatra kao realistično – ističe.
n