PETORO MLADIH PACIJENATA U SOBI, SVI SU UMRLI OD KORONE

U poslednjih mesec dana skoro 1.300 osoba je u Srbiji preminulo od virusa korona, preko 500 samo od početka oktobra, a među njima je i mnogo mladih osoba!

Svedočenja lekara koji su na “prvoj liniji fronta” u svakodnevnoj borbi protiv korona virusa prilično su šokantna. - Prošle nedelje u jednom danu umrli su muž i žena. Oboje nevakcinisani, iz Požarevca. Ona 1984. godište, on 1976. Zamislite tu porodicu i tu decu koja su u jednoj noći ostala bez oba roditelja zato što se nisu vakcinisali - obelodanila je dr Tatjana Adžić Vukičević, direktorka kovid bolnice u Batajnici, najvećeg takvog objekta u celoju Srbiji u kojem se leči skoro hiljadu pacijenata.

Još šokantnija je priča o petoro mladih...

- U jednoj sobi je nedavno bilo petoro mladih pacijenata. Nisu bili intubirani i gledali su kako prvog od njih trpaju u kesu i odnose. I onda sledeći. Kroz nekoliko dana sledeći. Četvoro mladih, od 21, 26 godina, i naša laborantkinja iz Urgentnog centra koja je tu bila najstarija, imala je 44 godine. Svi su umrli - ispričala je za dr Adžić Vukičević za Nova rs.

PROŠLE NEDELJE U ISTOM DANU SU U KOVID BOLNICI U BATAJNICI PREMINULI MUŽ (45) I ŽENA (37) IZ POŽAREVCA

Nikad neću zaboraviti kada je umro muž moje bliske koleginice, a ja sam to morao da joj saopštim, kaže dr Vladan Cvetanović

“ILI DA SE VAKCINIŠEMO ILI ĆEMO NESTATI” Izuzetno zabrinjava i podatak da je sve veća smrtnost na respiratorima.

- U decembru, kada se kovid bolnica otvorila, 70 odsto nije uspevalo da pobedi mašinu, respirator. Kada je naišao britanski soj virusa uspeh od odvajanja od respiratora je bio još manji, između 80 i

90 odsto je umiralo, a sada je smrtnost intubiranih viša od 90 odsto. Ljudi moraju da se vakcinišu, inače ćemo nestati - poručuje dr Adžić Vukičević.

Ništa utešnije nisu ni priče koje stižu iz kovid bolnice u Kruševcu.

- Mnogo je ljudi prošlo kroz crvenu zonu, neke priče završene su srećno, a druge… završile su tako kako su morale. Ali znam, da svi, kako na početku tako i sada, da svi dajemo sve od sebe da sačuvamo život više - počinje priču za „Blic“dr Vladan Cvetanović, direktor kovid bolnice u Kruševcu.

“DOŠAO SA ZAPALJENJEM PLUĆA, TROMBOVIMA...”

Kako kaže, “crvena zona, bilo da se nalazi u Beogradu, Nišu, Kruševcu, Kraljevu, Novom Sadu, ili u bilo kojem drugom gradu, izgleda isto, krevet do kreveta, pacijenti koji čekaju da se oporave, koji se nadaju da će sve biti kako treba”.

- Mnogo pacijenata je prošlo. Svako ima svoju priču. Trenutno imamo mladića iz Novog Pazara koji ima 35 godina. Kod nas je primljen u izuzetno teškom stanju, sa zapaljenjem pluća koje je uznapredovalo. Kada je stigao dočekao ga je kompletan tim lekara različitih specijalnosti, a znali smo da neće biti lako jer ima pridruženo srčano popuštanje, trombovi su bili prisutni. Situacija je bila složena i kompleksna, ali uspeli smo da mu sačuvamo život i nadam se da će uskoro otići kući, jer ne postoji lepši osećaj za lekara, nego kada nekog ko je došao u tako lošem stanju, pošaljete kući na nogama priča dr Cvetanović.

- Kada dođe pacijent, prvo što bih voleo da čujem je da se javio na vreme, da bismo mogli da mu pomognemo, da damo ciljano terapiju, ali nažalost neko dođe kasno, a na prijemu nam dolaze sa saturacijom 60, 70 dok je normalna vrednost od 94 do 100. Kada vidite o čemu se radi, da je čovek nevakcinisan, onda vam ne preostaje ništa nego da se borite nadljudskom snagom da mu pomognete. Sudbine su različite. - Imamo pacijentkinju koja je došla kod nas sa teškom formom kovid pneumonije, ali i pridruženim abdomenalnim krvarenjem. Operacija je bila neophodna, skinuli smo je sa respiratora, borimo se za nju i to ide nekim svojim pozitivnim tokom. Stabilna je i iskreno verujem da će sve biti dobro, te očekujem da je u narednim danima prebacimo u poluintenzivnu negu. Kada se probude, oni su u dosta čudnom stanju, gledaju druge pacijente, projektuju svoju situaciju. Verujem da im to teško pada.

Zbog toga u bolnici imamo psihologa, kao i neuropsihijatra koji dolazi po potrebi, osim lečenja potrebna im je i psihološka podrška.

“NAJTEŽE JE KADA DOĐE NEKO KOGA POZNAJEŠ” Lekari su s jedne strane imaju obavezu da spašavaju živote, moraju biti pribrani bez obzira kakva je situacija u pitanju, a ne kriju da je najteže kada im dođe neko blizak.

- Nemoguće je da te ne uznemiri kada dođe neko koga poznaješ, a bilo je takvih situacija. Nikada neću zaboraviti trenutak kada je umro suprug moje koleginice kojoj sam to morao da javim. Teško je mnogo - priča dr Cvetanović.

Da je situacija u najmanju ruku alarmantna svedoči i zamenik direktora UKC Niš, prof. dr Radmilo Janković.

- Imali smo i veći pritisak i 10.000 ljudi u bolnicama. Ali, je to bilo u situaciji kada smo dosta ljudi imali u privremenim bolnicama, u “Areni”, “Čairu”, a sada, bar kod nas, svi pacijenti koji leže u bolnicama su potencijalno životno ugrožen. To iziskuje veliko angažovanje i oko njihovog lečenja i oko nadzora. Nije isto kao pre par meseci, bio je veći broj ali nije bilo ovoliko teških pacijenata. Sistem zbrinjavanja drugih pacijenata doveden je u pitanje - istakao je pre nekoliko dana prof. Janković.

Kako je dodao, “frustrirajuće je sve ovo i devastirajuće za zdravstvene radnike, jedni te isti dve godine gledaju iste slike teško obolelih i pacijenata koji umiru”.

- I frustrirajuće je da ih terate da se vakcinišu, a dolazi na desetine nevakcinisanih pacijenata. Ali, manji su problem oni koji neće da se vakcinišu, od onih koji kažu da ovo uopšte ne postoji. Napravili smo klimu propagiranja gluposti da se nikakve mere ne poštuju. Došli smo u takvu situaciju da se to toleriše i ne sprečava, i to nas je dovelo u ovaku situaciju. Sada samo radikalne mere, ali se bojim da se to neće desiti - istakao je prof. Janković.