Buster doza možda već posle četiri meseca?

Do zaražavanja nakon vakcinacije najčešće je dolazilo četiri meseca nakon primljene druge doze, a prema prvim nepotpunim podacima, nema bitne razlike u efektivnosti između “sinofarma” i drugih vakcina koje se kod nas koriste.

MEĐUTIM, RAZLIKA U obolevanju između vakcinisanih i onih koji nisu primili nijedno cepivo i dalje je velika i kada je reč o broju zaraženih, ali i kliničkoj slici koja se razvijala.

Dosadašnja saznanja koja su obelodanjena, zasnivala su se na istraživanju koje je sprovedeno u Kragujevcu, a kojim je obuhvaćeno i više od reprezentativnog uzorka - oko 145.000 građana. A nakon prikupljanja novih podataka Nacionalni stručni komitet za imunizaciju bi trebalo da preporuči Kriznom štabu eventualno skraćivanje perioda vakcinacije, između druge i treće, takozvane buster doze.

- Na osnovu podataka koje sam u ličnoj komunikaciji dobio od profesora dr Dejana Baskića, a koji se odnose na područje koje pokriva Institut za javno zdravlje Kragujevac (oko 145.000 ljudi), u periodu praćenja od 1. jula do 1. septembra, kod potpuno vakcinisanih zaražavanje je utvrđivano u proseku oko četiri meseca nakon primanja druge doze vakcine. Treba imati na umu da se u tom periodu zarazilo oko jedan odsto vakcinisanih osoba sa tog područja, nasuprot oko 3,3 odsto nevakcinih istakao je za “Blic” Dušan Popadić, redovni profesor imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i član Nacionalnog stručnog komiteta za imunizaciju.

Da li je konstatovana naročita razlika između dejstva vakcina?

U Srbiji je vakcinisano oko 43 odsto Ukupnog Stanovništva

- Na ovom relativno malom broju zaraženih vakcinisanih osoba, i sa relativno kratkim periodom praćenja, ne uočava se bitna razlika u efektivnosti između različitih vakcina. Napominjem da su ovo još uvek sirovi podaci, nepotpuno statistički obrađeni.

Najveći broj naših građana primio je “sinofarm”. Ima li značajne razlike u vremenu kada je došlo do zaražavanja u odnosu na druge vakcine koje su kod nas u upotrebi?

- Na osnovu navedenih podataka u koje sam imao uvid, nema bitne razlike u efektivnosti između “sinofarma” i drugih vakcina. Među vakcinisanima na području koje pokriva Institut za javno zdravlje Kragujevac, “sinofarm” vakcinom je imunizovano oko 70 odsto građana, a njihov udeo među zaraženima je takođe oko 70 odsto. Još jednom napominjem da se radi o sirovim podacima i relativno kratkom periodu praćenja. Dalje, ti podaci se odnose samo na zaražene u tom periodu, bez izdvajanja pacijenata sa kliničkom slikom koja zahteva bolničko lečenje ili lečenje u jedinicama intenzivnog lečenja. Očekujem da će profesor dr Dejan Baskić uskoro saopštiti podatke koji se odnose na duži period praćenja i grupisane i prema težini kliničke slike kod zaraženih i imunizaciju različitim vakcinama. Postoje podaci iz inostranih studija i narativ da je “sinofarm“manje efektivan od drugih vakcina, ali na osnovu ovih podataka to se ne može potvrditi. To ne znači da se u dužem praćenju i potpunijom statističkom obradom ta hipoteze neće potvrditi.

Kada će Nacionalni stručni komitet za imunizaciju doneti odluku - preporuku, da li treba skratiti vreme između druge i treće, takozvane buster doze?

- Ove nedelje ćemo opet razmotriti skraćenje razmaka između druge i treće doze. Vodimo se preporukama koje stalno osvežavaju i saopštavaju priznate svetske agencije koji se tim pitanjima bave, kakve su EMA u slučaju EU ili CDC u slučaju SAD - zaključio je dr Popadić.

Na osnovu podataka koje sam dobio od prof. Baskića, kod vakcinisanih je do zaražavanja u proseku dolazilo četiri meseca posle druge doze

n