OVAJ svet BI BIO veoma siromašan BEZ muzike
Ako želite veliku karijeru, nećete uspeti. Treba biti što bolji muzičar, biti iskren kroz učenje, disciplinu, veru u muziku..., kaže Džulijan Rahlin pred večerašnji koncert.
VELIKA ZVEZDA KLASIČNE muzike, violinista, violista i dirigent, Džulijan Rahlin večeras će na koncertu u Kolarčevoj zadužbini, zajedno sa violinistkinjom Sarom Mekelrevi, svojom suprugom, sve traženijom zvezdom u usponu, izvoditi dela za violinu i violu, a na programu će biti kompozicije Mocarta, Bartoka, Vjenjavskog, Pendereckog i Prokofjeva. Na početku razgovora za “Blic”, Džulijan Rahlin kaže da de raduje ovratku u Beograd.
- Beogradski koncert i publika su uvek na posebnom mestu u mom rasporedu nastupa i imam jaku želju da ovaj put dođem u Beograd sa vrlo specijalnim programom koji uključuje Saru Mekelrevi, sjajnu umetnicu na violini i violi i Sofi Rahlin za klavirom. Ideja da da Sara i ja sviramo vilinu i violu i to je retka šansa na koncertu budu dvoje solista. Program je predivan za ove instrumente i veoma smo uzbuđeni da ga prvi put predstavimo publici u Beogradu.
KAKO vas DVOJE muzičara uspevate DA FUNKCIONIŠETE, postoji li NEKA vrsta NADMETANJA KADA svirate KOD Kuće?
- Mi volimo da radimo zajedno, volimo da sviramo zajedno i ne bih mogao to da nazovem takmičenjem nego izazovom. Izazivamo jedno drugo muzički i svakog dana učimo jedno od drugog. Raditi zajedno je veoma uzbudljivo i predstavlja pravo zadovoljstvo jer je muzički dijalog između nas dvoje veoma inspiratvan.
VAŠA muzička KARIJERA TRAJE više od 30 GODINA. ŠTA JE DANAS potrebno za veliku KARIJERU, KADA JE sve postalo šou-biznis?
- Ovo je dobro pitanje. Šta je potrebno? Potrebno ne želeti veliku karijeru. To je pogrešan pristup. Ako želite veliku karijeru, nećete uspeti. Treba biti što bolji muzičar, biti iskren kroz učenje, disciplinu, veru u muziku... Treba se razvijati kao muzičar i biti okružen najboljim mogućim prijateljima i porodicom koja će vas podržavati. Takođe, treba učiti od dobrih profesora i muzičara. To je jedini put, po mom mišljenju, kako možete dobiti šansu da postanete dobar muzičar. Morate biti strpljivi, da gradite svoju ličnost uvek poštujući rad velikih kompozitora i privilegiju da otkrivate i svirate njihova dela. Morate da budete posvećeni tome najviše što možete.
ŠTA JE za vas DANAS Izazov u Klasičnoj muzici?
- Izazov je biti iskren prema sebi da prihvatam umetničke projekte u koje verujem sto odsto i da nastavim da se razvijam kao muzičar i da istražujem učeći od najvećih muzičara. Otkrivati i iznova otkrivati različite načine kako izvoditi remek dela.
KAKAV JE odnos Između Klasične muzike I opšte KOMERCIJALIZACIJE SVEGA oko nas?
- Nije pogrešno da klasična muzika bude predstavljena na različite načine sve dok je sama muzika onakva kako je kompozitor zamislio da treba da bude. U jednu ruku, kao muzičari, mi moramo da nastavljamo dugačku tradiciju velikih kompozitora, ali klasična muzika se može prodati i prepakovana i prilagođena modernom vremenu. Treba naći taj balans između stvaranja klasične muzike i predstavljanja savremenoj publici. Treba zadržati značenje, ozbiljnost, tradiciju muzičke istorije i autentičnost kompozicije jer su veoma važni.
ZNAČAJAN muzički DOGAĐAJ prethodnih GODINA BIO JE Julian RACHLIN AND FRIENDS Festival u Dubrovniku. VAŠI Gosti BILI su, Između ostalih, Džon Malkovič I Rodžer Mur. ŠTA se u međuvremenu Dogodilo sa Festivalom?
- Festival je trajao 12 godina. Imav veliku čast i privilegiju da najavim da sam imenovan za muzičkog direktora festibala “Herbstgold” u predivnoj palati Esterhazi sa bogatom muzičkom istorijom. Tu nastupaju neki od najznačajnijih orkestara današnjice, dirigenti, solisti... Drago mi je da posle 12 godina u Dubrovniku svoju misiju nastavljam ovde Austriji, gde dolazi publika iz celog sveta i otkriva ovaj dragulj u Ajzenštatu. To je veoma poseban festival sa intimnom atmosferom.
ODRASLI ste u muzičkoj porodici KOJA JE EMIGRIRALA Iz LITVANIJE u BEČ. Koliko JE BEČ uticao na vas DA postanete umetnik?
- Mnogo. Beč je jedan od najvažnijih gradova za klasičnu muziku i pruža mogućnost da se razvijate u gradu bogate muzičke istorije, u kome su živeli najveći kompozitori Betoven, Šubert, Mocart i mnogi drugi. Kada hodate ulicama osećate tu energiju muzičke istorije. Udišući ovaj vazduh, slušajući Bečku filharmoniju, posetiti koncert Herberta fon Karajana i druge velike dirigente itekako su uticale da se razvijem kao muzičar.
Osim što ste vrhunski muzičar I profesor, takođe ste I DIRIGENT. DA li JE LAKŠE DIRIGOVATI orkestrom AKO IMATE Iskustvo muzičara?
- Ništa nije lako ako želite da radite dobro. To je dugačko putovanje i jedan život nije dovoljan da bi se otkrile sve tajne klasične muzike. Oduvek sam bio radoznao i želeo sam da istražujem. Svirati violinu nije bio moj krajnji cilj. Moja fascinacija jeste da istražim muziku sa različitih strana, bilo to kao volinista, violista, dirigent, profesor, umetnički direktor festivala... Sve to je vrlo zahtevno i izazovno, ali i veoma inspirativno. Nastavljam da učim svakog dana i mislim da sam veoma privilegovan što živom život pun muzičkih saznanja. To je kao nekoliko života u jednom jer sve te različite profesije imaju zajednički jezik, a to je muzika. To je apstraktni jezik, ali za mene to je najlepši jezik.
Treba naći taj balans između stvaranja klasične muzike i predstavljanja savremenoj publici. Treba zadržati značenje, ozbiljnost, tradiciju muzičke istorije i autentičnost kompozicije jer su veoma važni
ŠTA volite DA slušate u slobodno vreme?
- Volim svašta da slušam, džez, pop muziku, bluz, blugras... sve vrste muzike, važno je da je dobra muzika, nije važno kog je žanra. Ovaj svet bi bio veoma siromašan bez muzike. Svima nam treba muzika i to je predivna stvar.