UMESTO BIP-A I IMT-A TRŽNI CENTRI I BLOKOVI
Privatizacija i tranzicija u Srbiji i “popila je i pojela” mnoga zvučna imena naše industrije, uključujući i nekada nadaleko čuvenu Beogradsku industriju piva (BIP), ali i mnoge proizvodne komplekse poput imovine IMT, “Beka”, “Novog doma”...
BIP je od moćnog giganta, nakon višedecenijskog tavorenja, stigao do zaboravljenog brenda, koji je nedavno kupila firma “Auto Čačak” u konzorcijumu sa nemačkom firmom, i to za oko 17,7 miliona evra.
Kakva sudbina čeka ovu kompaniju, koja je od 2015. godine bila u stečaju, nakon ove najnovije privatizacije zasada je neizvesno. Ono što je izvesno to je da je na lokaciji pored Mostarske petlje u srcu Beograda planirana gradnja komercijalnih sadržaja, što je i navedeno u planu detaljne regulacije. Cilj izrade plana, kako se navelo u dokumentaciji, jeste formiranje novog gradskog centra uz stanicu Prokop i stvaranje uslova za razvoj komercijalnih delatnosti, kao i transformacija stare Vajfertove pivare iz 1873. godine zarad industrijskog turizma.
Za 8,3 milijarde dinara (70,7 mil EUR) ponuđen je poslovni kompleks u Zemunskoj ulici na Novom Beogradu, bivši IMT
NA IMOVINI IMT 5.000 STANOVA
Pre neki dana obelodanjeno je i da će na području koje je zauzimala Industrija mašina i traktora (IMT) na Novom Beogradu biti izgrađen novi stambeno-poslovni kompleks. Kako je predviđeno nacrtom plana, koji je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove stavio na javni uvid, na 48 hektara planirana je izgradnja više od 5.000 stanova i oko 150.000 kvadrata komercijalnog sadržaja.
Kako je precizirano, nakon realizacije ovog projekta na tom prostoru živeće 14.770 stanovnika. Komercijalni sadržaji obuhvatiće poslovne komplekse, trgovačke centre, banke, poslovne lokale, ali i restorane, hotele, komercijalne sportske sadržaje ....
I IMT je bio među gigantima koji su se sunovratili. Rekordne 1988. godine proizveo je 45.000 traktora i 35.000 mašina i zapošljavao 9.800 radnika. Avgusta 2015. godine u IMT-U je u potpunosti prestala proizvodnja, a preostalih 360 radnika otišlo je na biro rada.
STANOVI I NA IMOVINI “BEKA”
Na prostoru nekadašnje fabrike “Beko” na Dorćolu takođe je nikao stambenoposlovni kompleks, i to na 115.000 kvadrata sa investicijom od 200 miliona evra.
Fabrika je u stečaj otišla 2003. godine. U najsrećnija vremenena zapošljavao je 4.500 radnika. Njeni bivši radnici i akcionari protestovali su prethodnih godina više puta, zbog toga što je stečaj trajao punih 15 godina.
TRŽNI CENTAR UMESTO “REKORDA”
Na mestu Fabrike guma “Rekord” u Rakovici danas se nalazi ritejl tržni centar.
“Rekord” je osnovan davne 1925. godine, a posle Drugog svetskog rata je uspešno poslovao i izvozio gume (pneumatike) u više desetina zemalja Evrope, Afrike i Amerike. Zapošljavao je oko 5.000 ljudi. Izvoz tokom osamdesetih godina dostizao je 22 miliona dolara godišnje, a ovo preduzeće je uspešno radilo i u vreme sankcija, ali i neposredno posle toga.
Usledila je zatim neuspešna privatizacija, kada je firmu za 5,2 miliona evra kupio ruski biznismen, ali je preduzeće uskoro otišlo u stečaj. Imovina se godinama rasprodavala da bi na kraju ceo kompleks smešten na 65.000 kvadratnih metara bio prodat i pripremljen za prvi tržni centar u Rakovici.
STAMBENI KOMPLEKS NA MESTU “NOVOG DOMA”
Mnogi pamte i fabriku “Novi dom”. Umesto njene imovine na Voždovcu, na parceli od 2,2 hektara između Bulevara oslobođenja i Ulice vojvode Stepe, nikao je pravi stambeni kompleks. Radi se o projektu sa preko 70.000 kvadrata stanova.
Sličnih projekata širom Srbije bilo je na desetine.
Od svih giganata preživeli su Železara u Smederevu, Valjaonica bakra i aluminijuma u Sevojnu, “Galenika”, RTB “Bor”, PKB, hemijski kompleks u Pančevu i Kikindi. Preživela je namenska industrija, kao i fabrike duvana, cementa i pojedine pivare i šećerane koje su privatizovane na početku privatizacije u Srbiji. ■
ODBOR ZA FINANSIJE, republički budžet i trošenje javnih sredstava Skupštine Srbije prihvatio je predlog rebalansa republičkog budžeta za 2021. godinu i prateće odluke i uputiće ga parlamentu na usvajanje. Ministar finansija Siniša Mali rekao je tokom rasprave da država na računu ima više od 300 milijardi dinara, ističući da se nastavlja politika podizanja standarda građana i ulaganja u infrastrukturu. Mali je na sednici Odbora za finansije, predstavljajući rebalans budžeta za ovu godinu, rekao da je rebalans pozitivan i razvojni, te da se radi zbog toga što država ima više novca u budžetu.
- Ovo je veliki trenutak za sve građane i sve nas s obzirom na to da u doba najveće ekonomske krize pravimo bolji rezultat nego što smo očekivali u iznosu od 183 milijarde dinara - istakao je Mali.
Srpska ekonomija oporavila se brže od očekivanog, a novac koji je država uštedela dodatno će se usmeriti na kapitalne investicije, razvoj ekonomije i podizanje standarda građana. U odnosu na aprilski rebalans, fiskalni deficit je smanjen na 304,5 milijardi dinara, u najvećoj meri zbog znatno bolje realizacije prihoda, i on sada iznosi 4,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), umesto planiranih 6,9 odsto BDP-A. Mali je posebno naglasio da se nivo javnog duga drži ispod Mastrihta od 60 odsto, odnosno iznosiće do 58,2 odsto. ■