Rat milijardera na Tviteru
Oni su među najbogatijim ljudima na planeti i javno se svađaju na društvenim mrežama. Neki to rade direktno, dok drugi upućuju posredne poruke.
Ilon Mask, Džef Bezos, Džek Dorsi i Mark Zakerbeg poznati su kao tehnološki milijarderi koji su podigli svoja “carstva”, ali društvene mreže koriste da kritikuju jedni druge, piše News18. com. A vodeći u tome je šef kompanija “Tesla” i “Spejsx” Ilon Mask, entuzijasta za kriptovalute i (trenutno) najbogatiji čovek u svetu. Mask je glasan u vezi svega na svom “Tviteru”, od postignuća svoje svemirske kompanije “Spejsx” do kritikovanja Bezosa i njegove rivalske kompanije “Blu oridžin”, a sada se okomio na još jednu kompaniju – “Gugl”.
Mask je, naime, reagovao na “tvit” korisnika JD Rosa koji je kritikovao “Gugl”. “Najveće zlo Gugla je pretvaranje brilijantnih 22-godišnjaka u samozadovoljne karijeriste umesto ambzicioznih osnivača koji bi jednog dana mogli da se takmiče sa njima”, naveo je JD Ros. Mask je dodao na to: “Većina velikih kompanija u tehnologiji se pretvorilo u mesta na koja talenti odlaze da umiru”.
“KOJI DŽEF?”
Mask je često na meti imao svog rivala Bezosa. Pre dve godine ismejao je šefa “Blu oridžina” nakon što je ovaj otkrio svoj prvi lunarni lender nazvan “Plavi mesec”. Mask je tada objavio izmenjenu sliku letelice i napisao “Plave lopte”. A nakon što je “Amazon” objavio planove za lansiranje satelita za pristup internetu, Mask ga je nazvao “imitatorom”, odnoseći se na planove “Spejsx-a” da lansira satelite iz 2018.
U čuvenom snimku intervjua iz 2017. Mask je na pitanje vezano za Bezosa upitao: “Koji Džef?”. U aprilu ove godine je takođe ismejao Bezosa nakon što mu je “preoteo” ugovor sa američkom svemirskom agencijom NASA o izgradnji lunarnog lendera “Artemis” vredan skoro tri milijarde dolara. “Ne može da ga podigne (u orbitu) LOL”, napisao je Mask na “Tviteru”. Nakon toga je Bezosova kompanija tužila NASA-U, a tužba je bila toliko velika da je srušila kompjuterski sistem američkog Ministarstva pravde.
U poslednjem “incidentu” na “Tviteru”, Mask je dodelio Bezosu “srebrnu medalju”, nakon što je iskočio kao prvi na listi najbogatijih ljudi u svetu i preoteo mu laskavu titulu. Takođe se “našalio” da Voren Bafet treba da uloži u “Teslu” nakon što je njegova imovina postala veća od bogatstva Bafeta i Bila Gejtsa zajedno. Gejts je ranije ove godine rekao da ne smatra Maskova rešenja “pravima”. Dodao je da on nije “osoba za Mars” i da smatra da “tanke rakete nisu rešenje”.
DORSI PROTIV FEJSBUKA
Ali, Mask nije jedini koji kritikuje rivalske milijardere Silicijumske doline. Džek Dorsi, izvršni direktor “Tvitera” i “Skvera” nedavno se okomio na “Fejsbuk”, čiji je izvršni direktor Mark Zakerberg nedavno objavio da menja ime kompanije u „Meta“kako bi ono reflektovalo fokus na izgradnju takozvanog metaverzuma, “virtuelnog sveta u kojem ljudi mogu da koriste razne uređaje za kretanje i komunikaciju”. Dorsi je u “tvitu” komentarisao post koji je opisao pojam “metaverzuma” kao “virtuelnog sveta u vlasništvu korporacija u kojem se krajnji korisnici tretiraju kao građani distopijske korporativne diktature”.
IZGRADILI SU IMPERIJE ZAHVALJUJUĆI DRUŠTVENIM MREŽAMA, A SADA IH KORISTE DA KRITIKUJU JEDAN DRUGOG
Korisnik Udiversa 21 je rekao da je taj pojma skovao Nil Stivenson u knjizi “Snowcrash” i zapitao se “da li je Nil bio u pravu”. “Bio je”, odgovorio je Dorsi. On je takođe kritikovao “Fejsbuk” i njegove pridodane kompanije “Vocap” i “Instagram” nakon što su se srušili na nekoliko sati. Reagujući na sliku koju je objavio korisnik Čad Louder na kojoj piše da je domen “Facebook.com u prodaji”, Dorsi je zapitao: “Pošto?”
Ni Maskov odnos sa Zakerbergom nije ništa bolji. Tenzije među dvojicom milijardera kulminirale su nakon upada u Kapitol hil ovog januara, kad je Mask na “Tviteru” u mimovima povezao pobunu sa “Fejsbukom”. Istog meseca je kritikovao “Fejsbukovu” praksu deljenja podataka i pustio mim da kompanija špijunira svoje korisnike, nakon objave “Vocapa” (koji je u vlasništvu Zakerbergove firme) da će korisnici morati da dele lične podatke sa “Fejsbukom”. Istog meseca je Maskov “tvit” doneo “Signalu” gomilu novih korisnika koji su zbog toga napustili “Vocap”.
Kad se “Fejsbuk” upleo u skandal povezan sa “Kembridž analitikom”, firmom koja je uzela privatne podatke miliona njegovih korisnika, Mask je javno obrisao nalog svojih kompanija na mreži i na “Tviteru” napisao da mu se “koža ježi” od “Fejsbuka”. Sa Zakerbergom se još sukobio oko eksplozije “besplatno lansirane” rakete “Falkon 9” 2016. n
PREDSEDNIK TURSKE ERDOGAN OTVORIO JE PROŠLE NEDELJE 46 NOVIH FABRIKA. SVE U JEDNOM DANU. TURSKA će I DALJE BITI STABILNA, SIGURNA ZEMLJA ZA ULAGANJE. NEĆEMO POSRNUTI – REKAO JE ERDOGAN. PODSEĆALI VAS TO NA NEKOGA? NE. NI MENE...
...Sudeći po izvozu, Turska je daleko od posrtanja. U prvih šest meseci ove godine ostvarili su izvoz u vrednosti od 105 milijardi dolara. Povećan je za 40 posto. U poslednjih godinu dana turski izvoz se primakao nama nedosanjanoj cifri od 200 milijardi dolara.
Procena uspeha za mnoge, ne samo evropske diplomatije i misije ambasadora, meri se ekonomskim rezultatima zemlje koju zastupa. Pre desetak godina jedan od turskih ambasadora rekao je potpredsedniku srpske vlade: “Jedan od ciljeva mi je da za vreme mog mandata, iz Srbije u Tursku dođe bar 15 odsto više turista nego danas”. Da li tu vrstu državnog interesa zastupaju naši diplomatski predstavnici? Kakvi su rezultati, efekti poslednjih deset godina po srpsku privredu, ekonomiju? Koliko naši ambasadori to smatraju suvišnim, dopunskim, nepotrebnim poslom ili tuđom brigom i obavezom?
Istog dana do javnosti stigle su i dve informacije, disonantne horskim recitacijama zvaničnika o nikada boljem životu u Srbiji, posebno penzionera. Od januara do septembra ove godine u Srbiji je preminulo 93.713 ljudi. U odnosu na isti period prošle godine čak 15.268 više umrlih (19,5 odsto), dok u istom periodu imamo dvostruko manje rođenih. Samo 45.476.
Javnosti se uporno potura podatak o enormnom, opterećujućem broju penzionera po državnu kasu. A njih je u Srbiji zapravo sve manje. Jula ove godine isplaćeno je 1.672.598 penzija. U odnosu na jul 2020. broj penzionera je smanjen za ceo jedan grad. Paraćin, recimo. Čak 24.047 penzionera manje. Manje ih je i u odnosu na jun ove godine: za 521. Decembra 2016. godine 1.719.000 najstarijih građana. Broj isplaćenih penzija u Srbiji kontinuirano pada. Najveći broj zabeležen je februara 2015. Penzionera je tada bilo 1.742.000. Za nepunih šest godina gotovo 70.000 manje. Kako se živi sa “nikada većim penzijama”? U 2021. zabeležen je najveći zaostatak penzija u odnosu na plate, s tendencijom daljeg pada. Prosečna penzija u Srbiji jula ove godine iznosila je 29.376 dinara. Istog meseca prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) iznosila je 64.731 dinara. Tek 45 odsto od prosečne plate. Utihnuo je i borbeni poklič lider PUPS-A Milana Krkobabića “Penzije prate plate”. Kako i koliko ih prate vidi se iz priloženog.
31. OKTOBAR 2021. /
U celom regionu tzv. Zapadnog Balkana jedino je u BIH prosečna penzija niža nego kod nas
Prosečna potrošačka korpa u istom mesecu vredela je 76.689 dinara. Prosečni penzioner, a njih je u Srbiji više od milion, ne bi mogao da je dohvati ni na prste da se propne. Mogu li bar minimalnu potrošaku korpu da imaju u rukama? Mogu ukoliko bi im neko pozajmio 85 evra (10.044 dinara). Minimalna potrošačka korpa, jula ove godine, vredela je za njih nedostižnih 39.420 dinara. Milion penzionera, njih oko 60 odsto, živi sa mesečnim prihodima manjim od 30.000 dinara. Trećina penzija ne premašuje 15.000 dinara.
U Srbiji je avgusta ove godine prosečna penzija iznosila 249,9 evra (29.368 dinara). Da li i taj iznos izaziva zavist u regionu, kako često čujemo. Prosečna penzija u Sloveniji je naravno veća. Više nego dvostruko: 549 evra. I u Hrvatskoj (373,1 evro), Crnoj Gori (293 evra) i u Severnoj Makedoniji (255 evra). Jedino je u BIH prosečna penzija niža nego kod nas (215 evra).
/
Ali, tu nije kraj. U 2020. stopa rizika od siromaštva iznosila je 21,7 odsto. Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom starosti do 14 godina iznosio je 39.600 dinara. Uz to oko 200.000 starih ljudi nema penziju. Idu izbori pa je moguće očekivati da se reaktivira priča o tzv. socijalnim, garantovanim penzijama. Reč je osnovnoj zaštiti onih koji uopšte nisu imali prihoda iz radnog odnosa. Garantovana penzija postoji ne samo u Švedskoj već i u Hrvatskoj i Severenoj Makedoniji. Očekujem i podgrejanu predizbornu priču o rastegljivoj “švajcarskoj formuli”, koja bi penzije približila platama. Zar je onda čudno da Srbija u Evropi ima najbrži porast broja ljudi sa dva posla. Srpski penzioner danas je u čvrstom zagrljaju posrednog upozorenja “penzije će biti redovne”. Tu zvaničnu poruku uvek oprezni penzioneri čitaju da one mogu da postanu i neredovne. Kakva tekovina skokovitog rasta srpske privrede, ekonomije i socijalne sigurnosti.
Na sajtu fonda PIO informacija da će kao i prošle, tako i ove godine biti isplaćena 13. penzija. Hoće, ali ne u Srbiji, već Slovačkoj.
n