DA LI BI SRBIJA MOGLA DA DOBIJE PRVU NUKLEARKU?

Srbija bi megavate električne energije koji joj nedostaju mogla da nadomesti izgradnjom nuklearne elektrane, o kojoj se sve glasnije govori.

Postoje dva rešenja, da Srbija izgradi svoju nuklearku ili da kupi manjinski udeo u nekoj koja se gradi u našem okruženju. Matematika je jasna, EPS kaže da nam fali 700 megavata, što je u ranijim planovima trebalo da bude pokriveno izgradnjom dve elektrane. S druge strane, cena struje koja dolazi iz nuklearki je najjeftinija. Stručnjaci smatraju da bi naše potrebe zadovoljio jedan nuklearni kompleks od 1,4 gigavata, za čiju izgradnju je potrebno pet milijardi evra.

NEMA SREDSTAVA Predsednik Aleksandar Vučić ranije je izjavio da bi bilo dobro da Srbija ima nuklearku, ali da njena izgradnja košta od 12 do 15 milijardi evra, te mi u ovom momentu te novce nemamo.

- Bila je neka ideja da Srbija

kupi pet ili deset odsto nuklearne elektrane u Bugarskoj, jer nemamo novca za svoju. Ali kad bi nam neko u okruženju dao da budemo vlasnici, na primer, deset odsto, pristali bismo odmah – rekao je Vučić.

On je razgovarao i sa premijerom Mađarske Orbanom o izgradnji nuklearne elektrane u Pakšuu te izrazio spremnost da budemo manjinski vlasnik.

Razvoj nuklearne energije u našoj zemlji koči i moratorijum o gradnji nuklearki iz 1989. nakon katastrofe u Černobilju. On je kao posledicu imao i ukidanje tog odseka na Elektrotehničkom fakultetu. Tako da danas nemamo ni dovoljan broj stručnjaka da sami izradimo ovakvo postrojenje, ali ni za neke druge jednostavnije zadatke.

- To je zakon koji treba odmah ukinuti, ne zbog toga što bismo mi gradili nuklernu elektranu. Već 30 godina na beogradskim visokim školama ne izučavaju se nuklearne tehnologije. Nisu to stručnjaci koji treba da grade, nego su to stručnjaci za zaštitu od zračenja - rekao je za RTS naučni savetnik u JP “Nuklearni objekti Srbije” Ilija Plećaš.

ZAJEDNIČKA INVESTICIJA Jelica Putniković sa portala Energija Balkana smatra da nije loša ideja da krenemo u zajedničku investiciju izgradnje nuklearne elektrane sa stranim partnerima.

- Postoji projekat izgradnje “Đerdapa 3” kao hidroelektrane koja bi bila reverzibilna, a zamišljeno je da u sklopu toga bude i nuklearka. Ali Srbija nema novca, ni dovoljno domaćih stručnjaka da iznese takav projekat. Pametno bi bilo da se nađe strateški partner, a puno je njih iz inostranstva koji su ranijih godina pokazali interesovanje. Male nuklearke su sigurno budućnost i tu treba da pratimo svet. One još nisu zaživele ni u mnogo razvijenijim zemljama, ali na njih se sada najozbiljnije računa, jer su obnovljivi izvori energije pokazali da ne mogu da garantuju energetsku stabilnost - izjavila je Putnikovićeva.

Ona dodaje kako je mnogo bolje na svojoj teritoriji imati elektranu nego zakupiti neku u stranoj državi. Kada dođe do energetskih kriza, svaka država će prvo gledati da zadovolji svoje potrebe i možda ne ispoštuje dogovor i ne isporuči nam onoliko koliko nama treba.

- Garant energetske stabilnosti je dovoljan energetski

138

nuklearki postoji na teritoriji Starog kontinenta 16

nuklearki se nalazi u fazi izgradnje samo u Kini

Mi nemamo novca da izgradimo nuklearku. Ali kad bi nam neko u okruženju dao da budemo vlasnici, na primer deset odsto, pristali bismo odmah - rekao je ranije predsednik Vučić

kapacitet na svojoj teritoriji.

U slučaju da se Srbija vrati na industrijski nivo od 1989. godine, procenjuje se da bi se potrošnja električne energije povećala najmanje dva puta. Ipak, ima i drugačijih mišljenja što se tiče energije. Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, kaže da bi Srbija bankrotirala ako bi podržala „ekološke krugove sa Zapada“i zatvorila postojeće termoelektrane i odustala od gradnje još jedne u Obrenovcu.

Obrenovac, dodaje, godišnje proizvede struju po cenama koje su niže od svetskih za 1,5 milijardi dolara.

- Zamislite koliko bi koštalo da to uvozimo. Naš interes je da izgradimo TE “Kolubara B” da ne bismo došli u tu situaciju - smatra on.

U PROCES UĆI ŠTO PRE Imajući u vidu da je za pripremu i izgradnju jednog nuklearnog postrojenja potrebno od 10 do 15 godina, u taj zahtevan proces, smatra Zdravković, treba da se uđe što pre.

- Dok energetska kriza i rast cena gasa potresaju EU, 10 članica na čelu s Francuskom traži od Evropske komisije da omogući veću upotrebu nuklearne energije klasifikovanjem ulaganja u nju kao zelenu investiciju. No,

blok predvođen Nemačkom oštro se protivi toj inicijativi, izražavajući zabrinutost zbog bezbednosti proizvodnje atomske energije.

Dugoročno gledano, smatra Zdravković, bilo bi bolje da sami gradimo našu nuklearnu elektranu. Za početak jednu, a posle i drugu. Kratkoročno, pametno je uložiti u neku od nuklearki u regionu.

Krajem 2020. godine u svetu su bila u pogonu 443 energetska nuklearna reaktora, a kapacitet bi mogao da se udvostruči do 2050. i sa 392 dođe na 792 gigavata. Od 450 nuklearki na planeti, trećina je u Evropi, dok se trenutno gradi 60 novih reaktora. Najveći otpor izgradnji nuklearki je strah od otpada za čije razlaganje treba 100.000 godina.

Dugoročno gledano bolje da gradimo našu nuklearku, kratkoročno uložiti u neku u regionu, smatra Zdravković

Ali, s druge strane, nuklearka „Krško“godišnje proizvede desetak tona nuklearnog otpada, koji zauzima prostor od jednog kubnog metra.

U isto vreme, TE “Nikola Tesla” (koja daje skoro 50 odsto struje u Srbiji) za godinu dana sagori tri miliona tona uglja. Za smeštanje sagorelog materijala, odnosno šljake, potrebno je tri miliona kubnih metara prostora.

PROJEKTI U REGIONU

U zemljama u okruženju u toku su projekti proširenja četiri nuklearne elektrane. Mađarska radi na projektu “Paks 2” sa Rusijom, kojim bi proširila postojeću nuklearnu elektranu. Ta država je prošle godine predložila Srbiji da joj izvozi viškove iz “Paksa”, a da zauzvrat dobija struju iz hidroelektrana. Ova nuklearka se nalazi na oko 80 kilometara od naše granice.

Rumunija namerava da proširi svoju nuklearku “Černavoda”, Bugarska u isto vreme ne odustaje od proširenja nuklearne elektrane “Kozloduj”, ali ni od mogućnosti izgradnje drugih takvih postrojenja. Slovenija upravlja nuklearkom “Krško” sa Hrvatskom, a u toku su pregovori o izgradnji još jednog reaktora.

- Ako govorimo o nekom akcidentu, Srbija je na udaru, bez obzira na to da li mi imamo nuklearku ili ne. Znači, jedna je stvar što mi treba da je sagradimo, a druga da ih gotovo svi oko nas imaju – kazao je Zdravković.

U regionu, ali i šire, samo Srbija i Italija nemaju svoj nulkearni program.

500

km od Beograda udaljene su nuklearke u Bugarskoj, Mađarskoj, Sloveniji 443

nuklearne elektrane rade trenutno u celom svetu