Rona i Černobilj
Rona je jedna od najlepših reka u Evropi, ali kada se spuštate njenim tokom ka Mediteranu neverovatno plavetnilo presecaju ogromni dimnjaci nuklearnih centrala na svakih stotinak kilometara. Francuzi su, naime, svetski rekorderi po dobijanju energije iz nuklerki, čak 80 odsto, pa očigledno nisu oklevali da ovu lepoticu, koja izvire iz glečera švajcarskih Alpa, iskoriste za hlađenje nuklearnih reaktora. Ne može se reći da to čoveku ne kvari spokoj. Minijature predivnog pejzaža lagano se pretvaraju u apokaliptične scene černobiljske katastrofe, koja je pre dve godine novom serijom ušla na velika vrata u pop kulturu. No, evropska mapa termoelektrana deluje posebno depresivno - dok je ostatak kontinenta „vedrog neba“, samo se Srbija i Bosna guše u čađi i pepelu. Dakle, treba li naša zemlja da izgradi svoju prvu nuklearku? Razloga za ima mnogo, ali i par krucijalnih sećanja protiv. Nuklearke nude pouzdanost električne mreže, niske troškove održavanja, ogromne rezerve energije, razvoj tehnologije i najmanju emisiju gasova staklene bašte. Eliminiše se i visoka cena i nesigurno snabdevanje fosilnim gorivima. Ukratko, više od pola veka potvrdili su da je nuklearna energija bezbedna i ekonomski povoljna. S druge strane, mnogi će se setiti razornih talasa izazvanih zemljotresom jačine 9 stepeni Rihtera 2011. godine koji su uništili nuklearnu elektranu „Fukušima“. Radijacija je naterala hiljade Japanaca da napuste domove. Setiće se i reči druga Dijatlova iz serije Černobilj: „Nije baš sjajno, ali nije ni loše“i možda zaključiti kako im ne treba još jedna nuklearka u neposrednoj blizini, iako ih nekoliko već decenijama imamo u našem susedstvu. Nuklearke će uskoro u dobro delu Evrope postati zelena energija, dok su u Srbiji još uvek zabranjene za izgradnju. Debljina novčanika i nužda izbistriće da li smo na putu da se to promeni. Do tada, Francuzi će i dalje uživati u lepoti Rone, a neće ih puno brinuti ni nova energetska kriza jer reaktori rade. U Černobilju, najvećoj tehnološkoj katastrofi čovečanstva koja je odnela 200.000 života, i dalje će živeti medvedi, bizoni, vukovi i risovi, jer je ljudima zbog radijacije to još uvek zabranjeno.
Nuklearna energija je bezbedna i ekonomski povoljna, s druge strane mnogi će se setiti razornih talasa koji su uništili „Fukušimu“