NEDOSTAJU NAM HRANITELJSKE PORODICE ZA SMEŠTAJ DECE

Veliki problemi sa mališanima bez roditeljskog staranja U hraniteljskim porodicama nalazi se više od 5.000 mališana, ali Srbiji i dalje nedostaje urgentni smeštaj dece koja u nekom trenutku ostanu bez brige roditelja.

To su podaci Centra za usvajanje Beograd, koji je pokrenuo kampanju “Budite humani, postanite hranitelji”, ukazujući na u poslednje vreme izražen problem nedostatka hraniteljskih porodica. Naime, prema zvaničnim podacima, 5.180 mališana trenutno se nalazi u hraniteljskim porodicama, ali je čak 690 dece bez roditeljskog staranja smešteno u razne dečje domove širom Srbije.

V. d direktora Centra za usvajanje Beograd Mirjana

Novakov kaže da je trenutno najveći problem nedostatak urgentnih hraniteljskih porodica koje bi preuzele brigu o deci koja moraju iz nekog od brojnih razloga da se hitno izmeste iz svojih porodica.

- Hraniteljstvo je odgovoran posao, to je briga o deci i staranje o njima u svakom aspektu. Da bi neka porodica dobila taj status, neopodno je da prođe niz procedura i obuka kako bi dobili licence. Nakon toga, kontrola hraniteljskih porodica je obavezna na svakih nekoliko godina i oni stalno moraju da obnove licence. Hraniteljstvo nije isto što i usvojiteljstvo. Hraniteljstvo je privremeno i traje onoliko dugo koliko traju i okolnosti zbog kojih je dete smešteno u hraniteljsku porodicu. Hraniteljstvo je mera kojom decu smeštamo u porodice kako bi u jednom prirodnom okruženju mogli da se upoznaju sa porodič

Direktorka valjevskog Centra za socijalni rad katarina Milićević (levo) i v. D. Direktora Centra za usvajanje Beograd Mirjana novakov (u sredini)

Oko 40 odsto dece se po odlasku iz hraniteljske vraća u sopstvenu porodicu

nim životom i vrednostima, a ujedno su zbrinuti - objašnjava Novakov.

Međutim, u poslednjih godinu dana, kako je navela, negativna kampanja u delu javnosti Srbije o navodnom “otimanju dece iz porodica” nanela je veliku štetu hraniteljstvu, pa se za ovu vrstu socijalne brige o mališanima prijavljuje manji broj porodica.

- U kampanji protiv hraniteljstva navodi se da centri za socijalni rad “otimaju decu bez razloga”, a da se hranitelji koji preuzmu brigu o toj deci “bogate”. Naknada za hraniteljstvo za jedno dete iznosi samo 20.000 dinara, a jedina povoljnost jeste što su hraniteljima plaćeni poštena rezi i doprinosi. Ovaj broj se uvećava za 20 odsto za svako naredno dete, ukoliko ih u porodici ima više. Dakle, hranitelji dobijaju samo 20.000 dinara za dete o kojem vode brigu, tako da nema govora o nekom bogaćenju - ističe direktorka Centra za usvajanje Beograd.

Kao jedan od razloga u negativnoj kampanji o hraniteljstvu često se provlače neutemeljene tvrdnje da se pojedina deca “oduzimaju” iz porodica koje su siromašne. Razlozi zbog kojih deca bivaju smeštena u hraniteljske porodice su brojni, ali siromaštvo, tvrde nadležni, nikada nije razlog.

- Nikada nismo imali taj razlog. Deca bivaju izmenajčešće zbog teškog zanemarivanja, gde je zdravlje i život deteta ugroženo. Drugi razlog je nasilje nad decom, potom zbog bolesti ili invalidnosti roditelja, zbog zatvorskih kazni roditelja ili dužeg lečenja. U jednom manjem procentu izdvajamo decu koja imaju promenu u ponašanju, koju roditelji ne mogu da isprate. Takođe, ali u malom procentu, izdvajamo decu maloletnih majki koje ne žele da kažu ime oca, a same ne mogu da se staraju o detetu. Imamo i slučajeve napuštanja dece, kada deca ostanu sama ili kada dete bude negde ostavljeno - navodi direktorka valjevskog Centra za socijalni rad Katarina Milićević.

Samo sa područja Valjeva, kako je ukazala, zbog tih razloga 174 deteta se nalaze u hraniteljskim porodicama. S druge strane, broj raspoloživih hranitelja je tek 99. Slična projekcija može se primeniti i na ostale gradove u Srbiji.

Novakov i Milićević navode da se odluka o izmeštanju deteta nikada ne donosi “naprečac”, već da su za to potrebni meseci praćenja i ozbiljnog rada sa porodicom. S druge strane, u slučaju napuštanja deteta donosi se hitna odluka o zbrinjavanju, ali u Centru za usvajanje Beograd ponavljaju da za takve slučajeve u Srbiji nema dovoljno urgentnih hraniteljskih porodica.

n