ŠTA DA RADITE KAD DETE NEŠTO UKRADE

Deca ponekad uzimaju stvari bez pitanja, ali bez želje da nekoga oštete, već isključivo iz neznanja da je to loš postupak. Ona nisu delinkventi i najčešće to ne rade smišljeno

Za razliku od maloletnih delinkvenata koji svesno uzimaju i prisvajaju tuđe stvari, deca pre tinejdžerske dobi uglavnom nisu svesna da kada uzmu nešto što nije njihovo, time krše moralne norme i zakon. Ipak, u kojim situacijama se krađa najčešće desi, na koji način je sprečiti i kako im objasiti da to nije prihvatljivo, objašnjava Dragana Ćupurdija, psiholog.

BEZ ETIKETA

Kod dece koja kraduckaju najčešće se radi o iskušenju da uzmu nešto, ali ne radi preprodaje i drugih interesa, već jer su pomislili da je njihovo jer pripada njihovim roditeljima.

– Recimo, kada dete od osam godina vraćajući se iz škole sa drugarima jedino nema novca da kupi sladoled, majka ubzo primećuje da iz novčanika nedostaje onoliko novca koliko je potrebno za sladoled. To jeste krađa jer je dete uzelo novac iz kuće bez dozvole. Roditelji su u šoku i reaguju burno. Počinju da etiketiraju dete da je lopov, a to je problematično za dalji razvoj

– kaže Dragana Ćupurdija.

Jednostavije i efikasnije je dati detetu džeparac da ne bi dolazilo u situaciju da uzima bez pitanja i da, kao i ostali, može da kupi sladoled. To bi decu sprečilo da krade, a kad nije veliki iznos u pitanju, opravdano je dati mu novac.

– Dete i ne zna koliko pare vrede, vidi novčanik i uzme bez namere da ugrozi finansijsku situaciju u porodici. Za razliku od tog deteta, delinkvent uzima za cigare jer zna da mu roditelj neće dati, svesno potkrada – objašnjava psiholog.

ČESTO NISU SVESNI VREDNOSTI NOVCA

Jedna od češćih situacija je i kada dete ne zna da je uzelo veliku sumu. Ako prvacima pokažete 100 dinara, 30 odsto njih će reći da je to 1, 0, 0. Ne znaju da je reč o sto dinara jer ne znaju koliko ona vredi ili ne vredi.

– Pogrešno je što roditelji reaguju kao da dete zna sve o novcu, iako ima samo šest ili osam godina i želi jedino da zadovolji svoju dečju želju. koja je jako jeftina, a ono je uzelo mnogo više iz neznanja. Tada počinje „proricanje budućnosti“: bićeš najgori, lopov, sigurno ćeš završiti iza rešetaka – objašnjava psiholog i dodaje da deca veruju u ono što im se govori i postaju onakva kakvu sliku drugi grade o njima. Zato je reakcija roditelja veoma važna.

NE UZRUJAVAJTE SE PREVIŠE

Preterana uzrujanost roditelja je uvek štetna, kao i ponižavajuća kažnjavanja. Potrebno je mnogo razboritosti i razumevanja da se kazna ne bi doživela kao nepravda, a kazne ponižavanja su nesnosne, ne bi trebalo da se sprovode, kao ni pretnje.

– Dete je bukvalista, misliće da će se dogoditi to što mu govore bliski ljudi i na taj način se stvara kontraefekat, a krađe umnožavaju – kaže Ćupurdija. ■

Ako se krađa dogodila, ne treba sakriti da je učinjena greška, ali ne treba biti ni zlopamtilo, izgubiti poverenje i govoriti detetu da je ono nepošteno