Preti da će obustaviti transport gasa u Evropu LUKAŠENKO PREŠAO PUTINOVU CRVENU LINIJU
Beloruski lider decenijama je podilazio i frustrirao Kremlj, čija je podrška proizilazila iz straha od protesta kakvi su zahvatili Ukrajinu. Međutim, pretnje Aleksandra Lukašenka da će obustaviti transport ruskog gasa u Evropu prešle su crvenu liniju Moskve, piše Rojters.
Lukašenko se oslanjao na Rusiju kako bi se održao na vlasti 27 godina, naizgled malo dajući zauzvrat. Sada, sa krizom na granici Belorusije i Poljske koja preti da još više eskalira, suočen sa kritikama međunarodne zajednice i u senci novih sankcija, Lukašenko je više nego ikad zavisan od podrške ruskog predsednika Vladimira Putina. Ali, Moskva je razjasnila da postoje granice koje ne može da pređe.
Lukašenko je u četvrtak poručio Evropskoj uniji da pre uvođenja novih sankcija razmisli o tranzitu gasa i robe kroz Belorusiju, međutim Putin je nakon toga rekao da “prvi put čuje” za tu pretnju.
- Iskreno rečeno, prvi put čujem za to - rekao je Putin, dodajući da će o tome razgovarati sa beloruskim kolegom.
HIBRIDNI NAPAD Navodeći da je nedavno dvaput razgovarao sa Lukašenkom i da mu ovaj nije ni nagovestio tako nešto, Putin je ocenio da “to ne bi doprinelo razvoju odnosa Rusije sa Belorusijom”.
Kad je EU prošle nedelje optužila Belorusiju za “hibridni napad”, zbog navodnih pokušaja da progura hiljade bliskoistočnih migranata preko poljske granice u evropski blok, a odlazeća kancelarka Nemačke Angela Merkel se obratila Putinu za pomoć, Rusija je brzo poslala nuklearne bombardere da patroliraju beloruskim nebom i održavaju zajedničke vežbe.
Ali, kad je Lukašenko zapretio da će blokirati ruski gas koji preko Belorusije dolazi do Poljske i Nemačke, evropa u velikoj meri zavisi od ruskog gasa odgovor Kremlja je bio jasan: “šamar, sedi dole”. I portparol Kremlja Dmitrij Peskov je potvrdio da Lukašenko nije razgovarao sa Moskvom i da njegove reči i potezi “nisu ni na koji način bili koordinisani” sa Rusijom.
“MALI DEČAK SE KRIJE IZA STARIJEG BRATA” Franak Vjačorka, savetnik liderke beloruske opozicije Svetlane Tihanovske, rekao je da je “energetski gambit” tipično impulsivni pokušaj Lukašenka da odigra rusku kartu protiv Zapada, a da prvo ne pita Moskvu.
- To je kao kad se mali dečak krije iza starijeg brata. Lukašenko pokušava da iskoristi Kremlj i zapreti njime Zapadu, ali često ga ne konsultuje oko svojih izjava – rekao je Vjačorka Rojtersu preko telefona.
Ovo nije prvi put da Lukašenko testira Putinovo strpljenje.
Decenijama je vešto izvlačio ustupke iz Moskve, posebno u formi jeftinih zaliha energenata i državnih zajmova. U isto vreme je davao prazna obećanja u vezi ideje “unije” sa Rusijom, držeći je na dovoljnoj udaljenosti da izbegne predaju beloruskog suvereniteta ili eroziju sopstvene moći.
Odbio je ruski zahtev iz 2015. za smeštanje vojne vazduhoplovne baze u Belorusiju, što je Moskva označila kao “neprijatnu epizodu”. Takođe je uskratio zvanično priznavanje Krima, teritorije koju je Rusija anektirala od Ukrajine 2014, čak se šalio sa Putinom na njihovom poslednjem sastanku ovog meseca da se raduje pozivnici da ide sa njim na poluostrvo.
Nil Melvin, direktor studija međunarodne bezbednosti tink-tanka RUSI u Londonu, ocenio je da je Lukašenko “prilično dobro igrao na lošu kartu” u odnosima s Rusijom poslednje dve decenije. On smatra da je razlog za stalnu Putinovu podršku, uključujući tokom prošlogodišnjih masovnih protesta koji su
Mogućnost da migrantska kriza poseje nered u Evropi ide naruku Putinu i njegovoj strategiji podrivanja Evropske unije
„Oni su sami stvorili uslove da hiljade i stotine hiljada ljudi krenu. I sada traže krivce da bi skinuli sa sebe odgovornost“, rekao je Putin govoreći o Evropskoj uniji